Pre 30 godina stekli nezavisnost: Šta se krije iza nemira u Kazahstanu i da li se narod sprema na revoluciju?

Komentari

Autor: Euronews/Naira Davlashyan , AP

06/01/2022

19:54

Pre 30 godina stekli nezavisnost: Šta se krije iza nemira u Kazahstanu i da li se narod sprema na revoluciju? - Copyright Tanjug/AP Photo/Vladimir Tretyakov

veličina teksta

Aa Aa

Kazahstan se trenutno suočava sa najgorim uličnim protestima od kada je ova zemlja stekla nezavisnost pre tri decenije. Državne institucije su u plamenu, a kako mediji prenose na desetine demonstranata je ubijeno.

Protesti su počeli u gradu Žangaozenu na jugozapadu zemlje 2. januara zbog naglog povećanja cene gasa, ali su se brzo proširili na celu zemlju sa demonstracijama u Nur Sultanu i Almatiju, ekonomskoj prestonici.

U pokušaju da uguše nemire, vlasti su prvo snizile cenu gasa. Predsednik Kasim Žomart Tokajev je tada raspustio celu vladu. Takođe je proglasio vanredno stanje u nekoliko oblasti, uključujući Almati, gde je uveden policijski čas tokom noći.

Tokajev je, međutim, kasnije promenio kurs, opisujući demonstrante kao "teroriste" pod "stranim" uticajem i zatražio podršku od Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), vojnog saveza koji predvodi Rusija. Vlasti su danas potvrdile da je "desetine" demonstranata ubijeno i da je više od 1.000 povređeno u sukobu sa policijom.

Zašto je narod besan?

Od pet centralnoazijskih republika koje su stekle nezavisnost nakon raspada Sovjetskog Saveza, Kazahstan je daleko najveći i najbogatiji. Prostire se na teritoriji veličine Zapadne Evrope i nalazi se u vrhu kolosalnih rezervi nafte, prirodnog gasa, uranijuma i plemenitih metala.

Međutim, dok su prirodna bogatstva Kazahstana pomogla da neguje solidnu srednju klasu, kao i značajnu grupu ultrabogatih tajkuna, finansijske poteškoće su široko rasprostranjene i bankarski sistem je postao plen dubokih kriza izazvanih nenaplativim kreditima. Kao i u većem delu regiona, sitna korupcija je raširena, piše Euronews.

U Žangoazenu i njegovoj široj oblasti već se dugo negoduje zbog osećaja da energetska bogatstva regiona nisu dovoljno rasprostranjena među lokalnom populacijom.

Policija je 2011. godine ubila najmanje 15 osoba koje su protestovale u gradu u znak podrške naftnim radnicima otpuštenim nakon štrajka.

Kada su se cene tečnog naftnog gasa koje većina ljudi u ovoj oblasti koristi za pogon svojih automobila udvostručile tokom subote, strpljenje je puklo.

Da li je bes usmeren na predsednika Tokajeva?

Potiskivanje glasova kritike dugo je bila norma. Sve ličnosti koje teže da se suprotstave vladu su ili potisnute, stavljene na stranu. Dakle, iako su ove demonstracije bile neobično velike, neke su okupile više od 10.000 ljudi, što je veliki broj za Kazahstan, nije se pojavio nijedan lider protesta.

Tokom većeg dela novije istorije Kazahstana vlast je bila u rukama bivšeg predsednika Nursultana Nazarbajeva. To se promenilo 2019. godine kada se Nazarbajev, koji sada ima 81 godinu, povukao i postavio svog dugogodišnjeg saveznika Tokajeva za svog naslednika. U svojstvu predsednika saveta za bezbednost koji nadgleda vojsku i bezbednosne služne, Nazarbajev je nastavio da ima značajnu vlast nad zemljom. Tokajev je u sredu saopštio da preuzima funkciju predsednika saveta od Nazarbajeva.

Veliki deo ljutnje koji se video na ulicama poslednjih dana nije bio usmeren na Tokajeva, već na Nazarbajeva, koji se i dalje smatra vladarom. "Starac da ide" postao je glavni slogan.

"Narod je umoran od šizofrenog uređenja sadašnje vlade u Kazahstanu, gde niko ne zna gde se tačno odluke donose, da li u administraciji predsednika Tokajeva ili u administraciji prvog predsednika Nazarbajeva", rekao je za Euronews politički analitičar Arkadij Dubnov.

Tokajevljev ustupak na tom frontu - smena Nazarbajeva sa mesta predsednika Saveta za bezbednost - je premalo i prekasno, sugeriše Dubnov.

"Ljudi traže fundamentalne ekonomske i političke reforme. Ljudi traže zastupljenost u parlamentu, slobodu govora i slobodu delovanja političkih partija", rekao je.

Analitičar je opisao tekuće događaje kao "predrevolucionarne" sa sličnostima sa arapskim prolećem i ukrajinskim pokretom Majdan 2013. godine.

Da li režim može da bude srušen?

Ovo je nepoznata teritorija za Kazahstan. Zemlja se i ranije susretala sa velikim demonstracijama: 2016. godine, nakon usvajanja spornog zakona o zemljištu i ponovo 2019, nakon spornih izbora koji su Tokajevu osigurali vlast. Ali nikada u ovolikoj meri.

Temur Umarov, konsultant za istraživanje Karnegi centra u Moskvi, rekao je za Euronews da "za sada situacija nije kritična".

"Čini mi se da ovo što se dešava neće biti kraj sadašnjeg političkog režima. Sada ćemo samo posmatrati takvo cenkanje između demonstranata i vlasti. Vlast će učiniti ustupke, demonstranti će reći da li su im ovi ustupci dovoljni ili ne", objasnio je on.

"Reforme će se desiti 100 odsto. Vidimo ih poslednjih godina. To je trend koji bi se desio i bez protesta, ali sada će ubrzati i vlasti će ići na njih još više. Ali one (reforme) su moguće samo ako protesti ne pređu granicu nakon koje vlasti veruju da su u pat poziciji. A onda ćemo videti nasilje", rekao je Umarov.

Pošto uličnim protestima nedostaje fokus, bar za sada, teško je videti kako se mogli da se završe. Ipak, čak i ako ne uspeju da sruše vladu, izgleda da bi mogli da dovedu do duboke transformacije. Ono što nije jasno je šta bi to moglo da znači.