Igre 
Dolazak predstavnika Vatikana u Beograd otvorio pitanje: Da li je vreme za papinu posetu Srbiji i šta bi ona značila?
Komentari08/01/2022
-21:21
Sekretar Svete Stolice za odnose sa državama, nadbiskup Pol Galager, posetio je Srbiju u novembru 2021. godine. Tom prilikom, sastao se i sa partijarhom SPC Porfirijem, a ovaj sastanak označio je "najvažnijim delom posete". Dolaskom Galagera u Srbiju, međutim, u javnosti je pokrenuta još jedna tema - ponovo se postavilo pitanje da li će papa Franja posetiti Beograd, i da li bi to doprinelo boljem razumevanju između pravoslavne i katoličke crkve.
Galager je, prilikom posete Srbiji, govorio o mnogim temama, pa se između ostalog dotakao i potencijalnog priključenja Srbije Evropskoj uniji, rekavši da Sveta Stolica podržava Srbiju na tom putu. Dodao je da o dobrim odnosima Beograda i Vatikana govori to što je bilo nekoliko poseta Svetoj Stolici na predsedničkom nivou.
Porfirije i Galager sastali su se u fruškogorskom manastiru Kovilj, a sekretar Vatikana je ovaj susret ocenio kao "početak napretka koji će približiti hrišćane katoličke i pravoslavne tradicije da zajedno budu na usluzi čovečanstvu", rekavši da je to "cilj našeg postojanja". Takođe, Porfiriju je preneo i pozdrave naklonosti pape Franje, rekavši da su "obojica ljudi velike vere".
"Papa Franja je jedini koji bi mogao da poseti Srbiju"
Patrijarh koji je dobio pozdrave od pape, u nedavnom intervjuu za RTS osvrnuo se na pitanje eventualne posete poglavara katoličke crkve. On je naveo da misli da bi papina poseta bila mnogo važna iz više razloga i da bi imala značaj u geopolitičkim razmerama. Međutim, poručio je da konkretnih razgovora o tome ipak nije bilo.
"Ali, budući da nismo imali konkretne razgovore o zvaničnom dolasku pape u Srbiju, ta tema je na nivou virtuelne stvarnosti", rekao je Porfirije, naglasivši da ovo pitanje ipak ostaje otvoreno, i da se takvi razgovori vode s vremena na vreme.
Tanjug/Dragan Kujundžić
Među onima koji smatraju da bi poseta pape Srbiji mogla da bude višestruka korisna je i univerzitetski profesor, književnik i bivši diplomata Darko Tanasković. On je ipak naveo da nije siguran da je došlo vreme za taj čin.
Tanasković je, za podgorički portal Borba, rekao da je papa Franja jedini do sada koji bi, pod određenim precizno dogovorenim uslovima, mogao doći u posetu Srbiji i da takvog posle njega verovatno zadugo neće biti. Ukazao je da "nije tajna da je glavna prepreka dolasku naslednika na katedri Svetog Petra nespremnost Srpske pravoslavne crkve da ga pozove, iako i među našim jerarsima u tom pogledu postoje nijansirani stavovi".
Povezane vesti
"Razlozi za rezervisanost naše crkve su poznati i shvatljivi. A papa svoje posete uvek smatra i državnim i pastoralnim, što je u logici dvojne, duhovne i svetovne prirode njegovog vrhovništva", dodao je Tanasković.
Prema njegovim rečima, srpska negativna iskustva sa Vatikanom i katoličkom crkvom u Hrvatskoj su još sveža, a u određenom vidu traju i danas. Smatra, međutim, da se na državnom nivou radi na poboljšavanju odnosa između Srbije i Vatikana, i da to dokazuju posete srpskog ministra spoljnih poslova Svetoj stolici, kao i Galagerova poseta Srbiji.
Poziv pape na pomirenje
Iako papa još nije posetio Srbiju, bio je prilično aktivan pred kraj prošle godine kada je u pitanju poziv na pomirenje između hrišćana - pravoslavaca sa istoka i katolika sa zapada. Tako je u decembru bio na Kipru, gde je rekao da su nas "vekovi podela i razdora naterali, čak i nevoljno, da prihvatimo neprijateljstvo i predrasude jednih prema drugima, što su predubeđenja često zasnovana na oskudnim informacijama".
Vladeta Janković, književnik i nekadašnji ambasador Srbije u Vatikanu, za Euronews Srbija rekao je da bi trebalo najpre razumeti da je do pomirenja došlo još 1963. godine, kada su tadašnji papa Pavle VI i patrijarh Carigradski Atinagora uzajamno skinuli anateme koje potiču uz 11. veka.
"Tada su se i ceremonijalno zagrlili tako da je to u izvesnom smislu pomirenje. Ovo o čemu govori sadašnji papa je nastavak te inicijative koja se zove ekumenistička. Moglo bi da dođe do susreta između ruskog patrijarha i pape, ali ne Carigradskog patrijarha, odnosno Vaseljenskog koji ima malo vernika i čiji su odnosi sa Vatikanom veoma dobri. Veoma je bitno da dođe do susreta između pape i ruskog patrijarha. Oni su se jednom sastali nakratko na Kubi, na aerodromu u Havani 2016. godine", objašnjava Janković.
EPA/SASA STANKOVIC
Poglavar rimokatoličke crkve je, takođe, za italijansku agenciju Ansa rekao da je moguć njegov susret sa patrijarhom moskovskim i cele Rusije Kirilom. Ubrzo je stigao i odgovor od Kirila, koji je takođe iskazao spremnost da se sastane sa papom Franjom.
Povezane vesti
Tokom poslednjeg susreta, 2014. godine, papa Franja i vaseljenski patrijarh Vartolomej potpisali su u Jerusalimu zajedničku ekumensku deklaraciju u cilju ujedinjenja hrišćana, preneo je RTS. Zatim su pozvali na približavanje dve crkve i održali zajedničku molitvu u crkvi Hristovog groba u Jerusalimu.
Taj događaj je bio istorijski dok su mnoge svetske agencije prenele da katolici i pravoslavci nikada nisu bili tako bliski još od razdvajanja crkve.Inače, do prvog i istorijskog koraka ka pomirenju došlo je pre više od 50 godina kada su se u Jerusalimu sastali vaseljenski patrijarh Atinagora i papa Pavle VI, i oni su ukinuli međusobna izopštenja kojima je 1054. zapečaćena podela hrišćanstva.
Preporuka za vas
Komentari (0)