Igre 
Svetski lideri na Bajdenovom samitu demokratije, stručnjaci: Iako na ivici kraha, demokratski mehanizam ipak ima kočnicu
Komentari09/12/2021
-12:40
Danas i sutra predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden biće domaćin virtuelnog Samita za demokratiju, na kome će se okupiti svetski lideri iz više od 100 zemalja, predstavnici građanskog društva i privatnog sektora kako bi razmotrili najveće pretnje sa kojima se demokratije danas suočavaju.
Na skupu na kojem će učestvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, biće reči i o odbrani od autoritarizma, rešavanju problema korupcije i promovisanju ljudskih prava. Iako su u krizi, stručnjaci tvrde da je spas za tradicionalno demokratska društva nezavisno pravosuđe.
Od upada Trampovih pristalica u Belu kuća, sukoba antivaksera i pristalica vakcina, do uličnih obračuna u Briselu i Parizu, sve je duži spisak incidenata koji dovode u pitanje demokratska društva i njegove institucije. Iako je na ivici kraha, demokratski mehanizam ipak ima kočnicu.
Profesor Univerziteta u Beogradu Vladeta Janković za Euronews Srbija ističe da nada za demokratiju leži pre svega u činjenici da je pravosuđe iznad svih drugih organa zakonodavniih i izvršnih vlasti.
"Uzmite na primer šta se dešavalo 2019. u Engleskoj, tada je Boris Džonson hteo da suspenduje parlament privremeno, a tada se pojavila predsednica Vrhovnog suda i pročitala odluku Vrhovnog suda da je to protivustavno i da se to ne sme. Tada su i kraljica i svemoćni premijer po njihovom Ustavu podvili pipke i odluka je povučena. Takve stvari spasavaju demokratiju", objašnjava profesor Janković.
Tanjug/AP Photo/Julio Cortez
Mada učestvuju u demokratskim izborima, većina građana ima utisak da ne odlučuje o važnim pitanjima, što je i jedan od glavnih uzroka demokratskog deficita.
"Glasaju, ali od tog glasanja nema nikavih promena, jer postoji neki nevidljivi sistem koji sprečava da se njihova politička volja pretvori u odluke. Onda pokušavaju objasniti sami sebi zašto je to tako i onda tvrde da su ili elita izdajnička, da političari koji su nomlinano izabrani vode računa o sopstvenim interesima, a ne o narodnim ili da postoji neka veća konspiracija, zavera na globlanom ili nacionalnom nivou", naveo je za Euronews Srbija profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović.
Povezane vesti
Po pogoršanju stanja demokratije u Evropi se posebno izdvajaju Poljska i Mađarska. Profesor Jović kaže da u tim zemljama 1989. nije došlo do liberalnih revolucija, koje su ih privolele u zapadni zagrljaj.
"Iz današnje perspektive nisam siguran da je glavni motiv bio liberalizam, više mi izgleda je glavni motiv bio nacionalizam, oslobađanje od Sovjetskog saveza i suvernizam, povratak u nacionalnu državu. Iz te perpskevite čini mi se logičnim da danas imamo ilibelralne tendencije u jednom broju tih zemalja, pre svega u Poljskoj i U Mađarskoj, ali i u Bugarskoj, jednim delom u baltičkim zemljama", navodi Jović.
Profesor Vladeta Janković, sa druge strane, ističe i važnost rada i nezavisnosti institucija.
"Čim institucije ne funkcionišu, čim imate jednu jaku stranku i njenog vođu, imate sistem koji nije demokratija, već je njena suprotnost....čitava Evropska unija je u problemu dok postoje tolike razlike u shvatanju političkog izražavanja i izjašnjavanja običnog čoveka", kaže Janković.
Nedeljković: Izostanak poziva je bio loša poruka
"Mislim da je značaj učešća Srbije, ali i čitavog regiona, ogroman. Zapravo, nepozivanje bi bilo vrlo loša poruka za region koji je devedesetih godina ne samo kuburio sa demokratijom, već ima i duboku ratnu prošlost", rekao je za Euronews Srbija Stevan Nedeljković sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
To što Mađarska nije pozvana na Samit, Nedeljković je nazvao nekom vrstom "spoljnopolitičkog kažnjavanja" Orbana i autoritarnih tendencija koje postoje u Mađarskoj. Dodao je da je slična situacija i sa Turskom, ali da smatra kako je velika šteta za region to što Bosna i Hercegovina nije pozvana, iako se po različitim indeksima merenja demokratije za to kvalifikuje pre država poput Pakistana, Angole i nekih drugih država. Upravo zato što nije pozvana na Samit, Mađarska je stavila veto na sva zvanična saopštenja EU, što znači da Unija ne može učestvovati kao celina, već svaka država u svoje ime.
"Evropska unija je sistem u dubokoj krizi - vrednosnoj, ekonomskoj i spoljnopolitičkoj. Odluka Mađarske da praktično blokira učešće EU pokazuje da postoje i problemi sa mehanizmima spoljnopolitičkog odlučivanja u okviru EU", rekao je Nedeljković, dodajući da je EU nekada bila poznata po konsenzusima, ali da je sada "daleko od toga".
Povezane vesti
Snaga demokratije 2020. u svetu je pala na nivo iz 1990. godine, a Nedeljković smatra da je u pitanju "kriza poverneja" kada je reč o demokratiji, i da se devedesetih očekivalo da će demokratija automatski doneti dobrobiti svuda gde dođe, ali da se nije mislilo o tome da je demokratija "najmanje loše" društveno uređenje koje ima svoje mane.
"Takođe, pokazalo se i da SAD mogu da izvoze i stvari kao što je populizam, ali mi bolji sistem od demokratije još nismo osmislili, i mislim da će zato istrajati i opstati", dodao je Nedeljković.
U izveštaju koji je nedavno objavio Fridom haus i švedski istraživački institut nivo demokratije u kojoj je uživao prosečni građanin prošle godine isti je kao i onaj zabeležen 1990. Ako se vodi tim podacima, ideja američkog predsednika da mobiliše koaliciju demokratskih vlada kako bi se prekinuo uspon autoritarnih režima deluje prilično razumno.
Nevladina organizacija Fridom haus (Freedom House) u izveštaju "Zemlje u tranziciji" navodi i da je u većini zemalja Zapadanog Balkana u toku prošle godine zabeleženo je nazadovanje demokratije, kako se širom Evrope i Evroazije pojačavaju napadi na demokratiju.
Pad u ocenama demokratije imale su Albanija, Crna Gora, Kosovo i Srbija, dok je napredak ostvaren samo u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, pokazuje izveštaj nevladine organizacije sa sedištem u SAD.
U Hrvatskoj nije bilo promena, ali je do pogoršanja došlo u Sloveniji koja je jedina u regionu svrstana u red "konsolidovanih demokratija".
Pad na listi indeksa demokratije
Prema Indeksu demokratije za proteklu godinu, koji objavljuje britanski magazin "Ekonomist", prosečna ocena je pala sa 5,44 na 5,34, što je do sada najniži nivo. Prva na listi ovog merenja indeksa demokratije je Norveška, a poslednja je Severna Koreja. Srbija je ocenjena prosečnom ocenom 6,22, što je najniža ocena od 2006. godine, kada je Indeks nastao. Srbija se nalazi u kategoriji "manjkavih demokratija", na 66. mestu.
Japan, Južna Koreja i Tajvan prešli su iz kategorije "manjkave demokratije" u kategoriju "potpune demokratije", dok su tokom 2020. na indeksu demokratije su nazadovali i Francuska i Portugal prešavši u grupu "manjkavih demorkatija". Takođe, Alžir, Burkina Faso i Mali prešli u "autoritarne režime“.
Komentari (0)