"Sad ili nikad": Dogovor o globalnom porezu pri kraju, ali i dalje postoje problemi

Postizanje dogovora o globalnom sistemu oporezivanja je pri kraju, a u petak, 8. oktobra bi pregovarači iz više od 130 zemalja trebalo da se sastanu kako bi se dogovorili oko finalnih detalja. Iako je konačni dogovor veoma blizu, to ipak ne znači da nema izvesnih poteškoća i u ovoj poslednjoj etapi.

Dogovor o globalnom sistemu oporezivanja (globalni porez) u potpunosti bi mogao da promeni način na koji velike kompanije poput Epla ili Gugla plaćaju porez u zemljama širom sveta.

Pregovore vodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OESR), a neki zvaničnici su predskazali da bi novi sistem mogao da bude potpuno primenjen već od 2023. godine, piše portal Politiko. 

Postoje, i dalje, određeni problemi koji se tiču toga da bi neke evropske zemlje, poput UK ili Italije morale da smanje digitalne poreze, a sa druge strane postoje i podeljena mišljenja u Vašingtonu o tome na koji način poreze SAD uskladiti sa ovim dogovorom.

Evropska komisija "optimistična"

Uprkos tome, iz Evropske komisije su za Euronews Srbija naveli da ne sumnjaju da će dogovor ubrzo biti postignut.

"Optimistični smo da će još država članica EU izraziti podršku inkluzivnom pravnom okviru pre sastanka koji će biti održan 8. oktobra. Iako još postoje neki tehnički detalji koje bi trebalo doraditi, Komisija će se potruditi da sve članice EU učestvuju u finalizovanju dogovora", rekli su iz Evropske Komisije za Euronews Srbija.

AP/EPA POOL/Christophe Petit Tesson

Francuski ministar finansija, Bruno Le Mer, rekao je novinarima u Briselu da je u pitanju situacija "sad ili nikad".

"Čvrsto sam rešen da utrem put konsenzusu jer smo na milimetar udaljeni od globalnog sporazuma o novom međunarodnom sistemu oporezivanja za 21. vek, i ne bismo smeli da propustimo priliku za izgradnju tog novog sistema oporezivanja", rekao je Le Mer.

Šta podrazumeva ovaj dogovor?

Dogovor o globalnom oporezivanju podrazumeva da će velike međunarodne kompanije plaćati veće poreze u zemljama u kojima imaju korisnike, bez obzira na to gde im je registrovano sedište.

Predlog dogovora o globalnom porezu podrazumeva reformu na dva stuba.

Prvi stub odnosi se na oporezivanje kompanija sa prihodima od 20 milijardi evra i profitnom maržom većom od 10 odsto – u velikoj meri, ovde spada 100 najvećih kompanija. Njihov profit oporezivaće se prema zakonima u zemljama gde prodaju usluge.

Moguće je da će se oporezivati profit koji je između 20 i 30 odsto iznad već navedene marže, a posle sedam godina postoji mogućnost i da se granica sa 20 milijardi evra spusti na 10 milijardi. Ovo neće obuhvatati kompanije u sektorima eksploatacije resursa (gas, nafta, rudarenje).

Unsplash

Drugi stub globalnog poreza odnosi se na to da je neophodno uspostaviti minimalnu stopu oporezivanja - do skoro je u predlogu dogovora stajalo da bi to trebalo da bude "bar 15 odsto profita", ali se sada pojavljuju navodi da su pojedine zemlje insistirale, u strahu da ovi nameti ne budu još veći, da se ta granica utanači "na 15 odsto", i da se iz formulacije izbaci reč "bar".

Nisu sve zemlje zadovoljne zbog toga što je minimalna stopa oporezivanja 15 odsto, jer bi to značilo da će morati da podignu stope koje važe prema njihovim zakonima.

Od 139 zemalja, njih devet još uvek nije potpisalo dogovor. Dobar primer za nepristanak je Irska, u kojoj je trenutna poreska stopa 12,5 odsto. Kako je Le Mer rekao u obraćanju novinarima, međutim, Irska je ipak prihvatila ovu taksu od 15 odsto, preneo je Gardijan.

Problemi fleksibilnosti

Još jedan problem u pregovorima takođe bi mogao da se tiče drugog stuba dogovora, ali nije u pitanju minimalna stopa oporezivanja, već fleksibilnost.

Kako je Le Mer objasnio novinarima, ova minimalna stopa od 15 odsto postavljena je sa ciljem da obeshrabri velike međunarodne kompanije da ostvaruju profit pretežno u zemljama sa niskom poreskom stopom.

Međutim, neke zemlje, poput Poljske i drugih istočnoevropskih država, žele da nastave sa privlačenjem stranih investitora, pa samim tim traže i mogućnost za velika odstupanja od minimalne stope na osnovu toga koliki profit kompanije zaista ostvaruju. 

Le Mer je rekao da francuska podržava odstupanje od 7.5 odsto za imovinu i 10 odsto za plate, i da bi period za ovakvu tranziciju bio 10 godina.

Nesuglasice u Vašingtonu

Potencijalni problemi pojavljuju se i van Evrope - konkretno, u Sjedinjenim Američkim Državama. Tamo se u Kongresu još uvek vodi rasprava u vezi sa tim na koji način bi domaće zakone o porezima trebalo uskladiti sa dogovorom o globalnom oporezivanju.

Neki od članova Kongresa brinu se da bi promene u onome što se zove GILTI, odnosno porezu nametnutom kompanijama koje ostvaruju profit van zemlje, moglo da GILTI poveća na stopu koja iznosi više od 15 odsto globalnog poreza, u kom slučaju bi SAD bile manje privlačne za velike međunarodne kompanije.

Tanjug AP/Kevin Dietsch

Iako je moguće da Sekretar Trezora SAD (ministarka finansija) Dženet Jelen zaobiđe procedure kako bi pojedine sitne promene bile uvedene, za sve veće promene ipak je neophodna saglasnost obe partije – i Demokrata i Republikanaca.

Ovo će se teško desiti kako trenutno stoje stvari, jer je senator iz redova Republikanaca Patrik Tumi rekao nedavno da će biti potrebno dve trećine glasova u Bankovnom komitetu, telu Senata da se SAD priključe dogovoru o globalnom porezu.

"Promena tih sporazuma podrazumeva ratifikaciju u Senatu. Ne vidim način da to može da se obavi na neki drugi način", rekao je Tumi, prenosi Blumberg.

Manje kompanije trpe zbog velikih

Iz Vašingtona, zapravo, žele da zemlje sa domaćim oporezivanjem digitalnih kompanija smanje poreze kao deo predstojećeg dogovora, ali su iz EU rekli da će to uraditi tek kada dogovor o globalnom porezu bude ukljčen u zakone - najranije 2023. godine.

Iako su ovi porezi napravljeni najviše zbog velikih kompanija kao što su Gugl i Epl, mnoge manje američke kompanije takođe potpadaju pod oporezivanje, pa SAD smatraju da to nije pravedno.

Evropski zvaničnici su rekli kako će se nacionalni porezi svakako smanjiti, ali da je potrebno vreme da pojedinačne vlade vide koji je najbolji način da se to učini.

Iz Evropske komisije su za Euronews Srbija naveli da je komesar EU za ekonomiju Paolo Đentiloni razgovarao sa ministarkom finansija SAD juče.

"Razgovarali su o napretku diskusije u vezi sa globalnim porezom, i saglasni su da je važno da sve zainteresovane strane dođu do dogovora kako bi se problemi prevazišli u narednih nekoliko dana", naveli su iz Evropske komisije.