Heroji Alpa: Upoznajte pse spasioce koji su ključni igrači u borbi protiv lavina

Zen, petogodišnji border koli, užurbano kruži oko snežne gomile dok hvata miris, a njegovi brzi pokreti signaliziraju njegovom vodiču da je neko duboko zakopan ispod.

Zen je pas spasilac već tri godine, a tog dana je služio kao primer za 20 drugih pasa koji su se sertifikovali za spasavanje iz lavina u srcu italijanskih Dolomita.

Uloga pasa u italijanskim alpskim akcijama spasavanja postaje sve važnija kako raste broj ljudi zahvaćenih lavinama, koji je povećan za 50 odsto u poslednjih 25 godina.

Klimatske promene su učinile da teški, vlažni sneg postane češći na srednjim visinama između 1.500 i 2.500 metara, gde se većina izletnika upušta u avanture.

To smanjuje šanse za preživljavanje u lavini jer takav sneg sabija vazdušne džepove koji bi zarobljenim alpinistima ili skijališima van staze omogućili da dišu.

Psi mogu da nanjuše preživele, ali i tela smrtno stradalih

Njuh obučenog psa za spasavanje iz lavina može preciznije locirati osobu duboko zatrpanu u snegu od bilo kog odašiljača. To čini njihovu ulogu ključnom u pronalaženju žrtava "u najkraćem mogućem roku", kaže Adriano Favre, koji vodi kamp za obuku pasa u planinama iznad Kortine d'Ampeco, otmenog skijališta i jednog od domaćina Zimskih olimpijskih igara 2026.

AP Photo/Luca Bruno

Nakon što je uhvatio miris, Zen energično izlazi sa znakom života - konopcem za povlačenje iz snežne jazbine, koja za potrebe vežbe glumi lavinu. Ubrzo zatim, njegov vodič iskopava dobrovoljnu žrtvu iz snega i obasipa Zena pohvalama i pažnjom.

"Svi naši psi moraju imati intenzivan odnos sa vodičem. Ako ga nemaju, ne možemo razumeti šta pokušavaju da nam kažu", rekao je Zenov vodič Paolo Zbisa, koji ga je odgajio otkako je bio štene. "Kada se izgradi taj odnos, učiniće sve da nas usreće"

Devet dana ranije, na obližnjem prevoju udaljenom samo pet kilometara vazdušnom linijom, Zenova misija je bila pitanje života ili smrti.

Tri skijaša van staze ostala su zatrpana u lavini na prevoju Đau na oko 2.300 metara nadmorske visine - inače ruti za početnike među strmim liticama blizu planinskog puta koji je postao smrtonosan dan nakon obilnog snega.

AP Photo/Luca Bruno

Zen i njegov vodič bili su u prvom helikopteru koji je poleteo iz baze udaljene 10 minuta. Kada su stigli, ljudi koji su se tu zatekli već su izvukli muškarca starog 51 godinu iz snega. Spasioci su locirali drugu žrtvu pomoću odašiljača, 38-godišnjeg muškarca zakopanog dva metra duboko.

Zenov njuh je bio ključan za lociranje treće skijašice, 40-godišnje žene zakopane u tri do četiri metra snega - dublje nego obično, prema Zbisi, što čini ulogu psa spasioca presudnom u određivanju gde kopati.

Uprkos njihovim naporima, i ona i druga žrtva su preminule, otkrivajući surovu istinu: ako vam treba pas da vas pronađe, verovatno je već prekasno.

AP Photo/Luca Bruno

Zbog toga, Zbisa i drugi spasioci kažu da je ključno da planinari van staza imaju i znaju kako da koriste odašiljače, sklopive sonde i lopate, jer je najveća šansa za preživljavanje samoizvlačenje uz pomoć saputnika ili svedoka. Psi najčešće lociraju tela.

"Ako nešto krene naopako, jedino oružje koje alpski spasioci imaju za pretragu su psi", rekao je Zbisa. "Nemamo nikakvu drugu šansu."

Lavine u Italiji porasle za 50 odsto u 25 godina

Lavine u koje su uključeni ljudi kojima je potrebno spasavanje u Italiji su se udvostručile od početka veka, sa proseka od 30 godišnje na 60, prema AINEVA-i, službi za praćenje snega i lavina.

U istom periodu, prosečan broj planinara koji su iskusili lavine takođe se značajno povećao, sa 65 na 110 godišnje.

AP Photo/Luca Bruno

Za one koji su zatrpani, preživljavanje se svodi na vreme. Najveća šansa je kada se osoba oslobodi u prvih 10 do 15 minuta, kaže Igor Čambreti, tehnički rukovodilac AINEVA-e. Ako ne budu pronađeni u roku od 35 minuta, studije pokazuju da 70 odsto žrtava umre od gušenja.

Kada je pas spasilac locirao Roberta Ferina zatrpanog ispod lavine u Alpima severozapadnog Pijemonta, taj skijaš samotnjak van staze bio je zakopan četiri sata i 40 minuta - daleko izvan prosečnog vremena preživljavanja.

AP Photo/Luca Bruno

Do dana današnjeg, sedam godina nakon nesreće, ni Ferino ni njegova supruga ne znaju kako je preživeo - osim što je oko njega formiran vazdušni džep koji mu je omogućio disanje. Njegova telesna temperatura je pala na 26 stepeni Celzijusa, a puls na 30 otkucaja u minuti.

Ipak, Ferino ne žali što se toga dana sam upustio u planine uprkos upozorenjima o "značajnom" riziku od lavina. Kaže da je njegova greška bila u izboru strmog nagiba i nepraćenju kretanja vetra.

"Da sam išao uobičajenom rutom, ništa se ne bi desilo", rekao je.

AP Photo/Luca Bruno

Psi spasioci u Italiji uvek su u prvom helikopteru koji polazi sa baze. Ali obično im je potrebno 15 do 20 minuta da stignu na mesto lavine. Loše vremenske prilike produžavaju taj period.

Postavljanje para pasa spasilaca na skijališta bi skratilo to vreme dolaska na pet minuta, što je, prema rečima Čambretija, nešto što se razmatra u Italiji, gde je aktivno 80 pasa za spasavanje iz lavina.

Klimatske promene povećavaju rizik od lavina

Dodatnu opasnost predstavljaju i snežni nanosi - mokri sneg sa sadržajem vode između 3 i 8 odsto. Nekada se ova pojava smatrala prolećnim snegom, ali sada dolazi već u decembru, zahvaljujući većoj vlažnosti vazduha i toplijim temperaturama, kaže Čambreti.

Mokar sneg je posebno čest na srednje visokim visinama, gde je veliki broj prolaznika, i smanjuje šanse za preživljavanje kompresijom vazdušnih džepova. Sa više ovakvog snega, sve će biti manje onih koji će preživeti potpuno zatrpavanje, kaže Čambreti.

AP Photo/Luca Bruno

Snežni nanosi su postali posebno češći u Italiji, na južnom rubu Alpa, okrenuti Sredozemlju.

"Sredozemni basen se smatra tzv. žarišnom tačkom, odnosno područjem planete gde je klimatska promena, posebno zagrevanje, veća od globalnog proseka", kaže Đani Marigo, klimatolog AINEVA-e. Italijanski Alpi su, s druge strane, "žarišna tačka unutar žarišne tačke".

AP Photo/Luca Bruno

Šira slika klimatskih promena takođe znači i manje snega za lavine, pošto se glečeri širom sveta, posebno u Alpima, smanjuju. Dubina snega na jugozapadu Alpa smanjila se skoro 5 odsto po deceniji od osamdesetih, prema studiji iz 2024. godine.

"Sa vlažnijom i toplijom snežnom klimom, posledice zatrpavanja biće teže", dok će ublažavanje traume biti verovatnije kako se površinski pokrivač snega bude stanjivao, prema studiji objavljenoj 2021. u časopisu Frontiers in Physiology. "Asfiksija i trauma, kao uzroci smrti u lavinama, mogu se povećati", navodi se u studiji.