Unutrašnji razdor u Izraelu: Lov na veštice ili izdaja u srcu izraelske vlade?

Viktor Orban doneo je odluku o napuštanju Međunarodnog krivičnog suda kojem je Mađarska pristupila tokom njegove prve vlade 1999. godine. Prema njegovim rečima, demokratskoj zemlji nije mesto u ovom sudu koji je, kako kaže, postao političko telo. S druge strane, izraelski premijer Benjamin Netanjahu ocenio je potez mađarske vlade hrabrim.

Osim pritiska Međunarodnog krivičnog suda, Netanjahu se na unutrašnjem planu suočava sa aferom "Katargejt". Prema sadašnjoj istrazi, trojica njegovih savetnika Jonatan Urih, Eli Feltšajt i Izrael Ejnhorn osumnjičeni su da su primali novac od katarske lobi grupe kako bi se uključili u kampanju jačanja imidža ove zalivske države koja se smatra sponzorom Hamasa i utočištem njegovih lidera.

Urih i Feltštajn su uhapšeni, a Ejnhorn se trenutno nalazi u Srbiji. Netanjahu je istragu afere Katargejt nazvao lovom na veštice.

Istragu Katargejta sprovodio je direktor bezbednosne službe Šin Bet Ronen Bar koji se zbog toga zamerio izraelskom premijeru. Osim toga, Bar je istraživao i odgovornost vlade u bezbednosnim propustima koji su doveli do napada Hamasa 7. oktobra 2023. On se zamerio i zbog upozoravanja na sve veće nasilje izraelskih doseljenika nad Palestincima na Zapadnoj obali.

“Dakle, ako se ispostavi da je sve to tačno imamo ljude u najužem krugu premijera koje plaća strana država koja je daleko od nevinog posmatrača. Ona je veoma blisko povezana sa Hamasom, terorističkom grupom broj jedan”, navodi Udi Somer, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Tel Avivu.

Netanjahu pokušava da smeni Bara koji je dobio rok do 20. aprila da se povuče. Početkom ove nedelje premijer Netanjahu je imenovao bivšeg komandanta mornaričkih snaga Elija Šarita za novog direktora Šin Beta. Ubrzo je poništio odluku pod pritiskom koalicionih partnera jer se ispostavilo da je Šarvit učestvovao na protestima protiv Netanjahuovih pravosudnih reformi 2023. godine, kao i da je kritikovao američkog predsednika Donalda Trampa.

"Kulminacija tihog rata u izraelskom društvu"

Nikola Tucakov, stručnjak iz Instituta za evropske studije, analizirao je nedavne diplomatske aktivnosti Izraela i unutrašnje političke izazove sa kojima se suočava premijer Benjamin Netanjahu.

Govoreći o poseti izraelskog premijera Mađarskoj, Tucakov je istakao da je reč o "zajedničkom manevru" koji dopunjuje dosadašnje izraelsko delovanje u Pojasu Gaze. On je ovu diplomatsku turu okarakterisao kao priliku za Izrael da pokaže svoje tradicionalne prijatelje u Evropi.

"Ovo je na obostranu korist izvedeno i pokazivanje da ta Evropa, koliko se god buni protiv toga što Izrael radi, u sebi ipak ima neke dosledne saveznike Izraela", naglasio je.

Prema njegovim rečima, za Mađarsku je ovo prijateljstvo sa Izraelom korisno jer signalizira njihovu doslednu podršku administraciji američkog predsednika Donalda Trampa.

Osvrnuvši se na aferu "Katargejt", Tucakov je ocenio da bi to moglo dovesti do opadanja legitimiteta samog suda.

"Na samom početku kada su izdate poternice protiv izraelskih zvaničnika, delovalo je da će one u konačnici dovesti do opadanja legitimiteta samog Međunarodnog krivičnog suda. Zašto? Upravo zato što su njegovi mehanizmi za izvršavanje na volji samih država"

Tucakov je dodao da u odsustvu odluke Saveta bezbednosti UN, države mogu da "trguju" sa ovim pitanjem između sebe. On je naveo primer Mađarske, koja može da najavi izlazak iz MKS-a i da se tako nađe "u društvu najmoćnijih država sveta koje svakako ne priznaju Rimski statut".

Analitičar je takođe ukazao na mogućnost smelijih poteza Izraela po pitanju situacije na Zapadnoj obali:

"Ono što uvek lebdi kao mogućnost i što bih rekao da se čeka otkako je Tramp stupio na vlast, jeste neki smeliji odgovor po pitanju situacije na Zapadnoj obali, odnosno Judeji i Samariji. Rekao bih da je to nešto što se najviše očekuje, neke najave priznanja izraelskog suvereniteta barem na nekim delovima koji do sada nisu priznati"

Tucakov je istakao da je Netanjahu bio uzdržan prema Trampovoj ideji o "rivijeri" u Pojasu Gaze, ali da su slate pozitivne poruke o spremnosti na razgovore i predlaganje rešenja.

Govoreći o unutrašnjim izazovima u Izraelu, Tucakov je ukazao na ostavku načelnika Generalštaba kao posledicu napada 7. oktobra, kao i na razračunavanje sa propustima u delovanju vojnih i političkih struktura.

"Ukoliko vojne strukture snose odgovornost, ona se takođe prebacuje i na samog Netanjahua koji to naravno nije spreman da prihvati"

Tucakov je posebno istakao promenu u izraelskom stavu prema Kataru, navodeći da je to "vrlo velika promena u odnosu na neke ustaljene narative".

"Mi smo prvi put čuli u jako dugo vremena da je neko iz vlasti u Izraelu spreman da kaže da Katar i nije tako neprijateljska država. To je vrlo velika promena u odnosu na neke ustaljene narative. Katar je neobičan akter, on trguje uticajem konstantno - u jednom trenutku štiti rukovodstvo Hamasa, u drugom bi da lobira za svoje uticaje"

Euronews

Prema Tucakovu, ova promena stava prema Kataru mogla bi potencijalno da naškodi reputaciji premijera Netanjahua. Međutim, on je postavio ključno pitanje: "Da li to odvraća glasače od njega, da li bilo ko drugi ima to poverenje koje glasači daju Netanjahuu?"

Analitičar je takođe ukazao na duboke podele unutar izraelskog društva, koje se manifestuju kroz sukob između tradicionalnih bezbednosnih i vojnih struktura s jedne strane, i desničarske vlasti koju predstavlja Netanjahu s druge strane. On je ovaj sukob opisao kao "kulminaciju tog tihog rata" između ovih dveju strana.

"U tom smislu ovo je direktno prenošenje dubokih jazova u samom izraelskom društvu i gledamo sada da li te strukture imaju moć da ometu politički izabranu vlast", rekao je Tucakov.

On je posebno istakao ulogu državne tužiteljke i obaveštajnih struktura, postavljajući pitanje: 

"Da li zajedno državna tužiteljka i obaveštajne strukture imaju tu vrstu institucionalne moći da dovedu do političke sabotaže samog Netanjahua kako on tvrdi da im je namera?"