Nova tačka razdora između EU i SAD: Euronews Centar o borbi za prevlast u veštačkoj inteligenciji na globalnom nivou

Pariski samit o veštačkoj inteligenciji potvrdio je još jednu tačku razdora između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije – regulaciju AI tehnologija. Dok mnogima ova tema deluje apstraktno, Vašington aktivno radi na uspostavljanju globalnog poretka u kojem neće biti ograničenja za američke tehnološke gigante – posebno ne onih koje nameće EU zakonodavstvo.

Samit je pokazao ne samo globalnu neusklađenost u pristupu AI, već i rastuću zabrinutost zbog ogromne potrošnje energije koju ova tehnologija zahteva. Dodatnu napetost izazvalo je i to što su SAD i Velika Britanija odbile da potpišu ključnu političku deklaraciju samita – dokument koji je trebalo da promoviše otvoren, inkluzivan i održiv razvoj veštačke inteligencije.

Od početka 2025. godine, trka između SAD i Kine u oblasti veštačke inteligencije dodatno se intenzivirala. Dva ključna događaja oblikovala su ovu dinamiku. Prvo je Donald Tramp najavio "Stargate" – ambiciozni investicioni plan vredan 500 milijardi dolara, namenjen razvoju AI u Americi. Nedugo zatim, kineski startap Deepsek predstavio je napredni chatbot, izazivajući reakciju na globalnom tržištu.

U tom kontekstu, američki potpredsednik Džej Di Vens održao je dva ključna govora – u Parizu i Minhenu – šaljući jasnu poruku Evropi. On je AI nazvao "ekonomskom prekretnicom" i uporedio njen značaj s industrijskim revolucijama iz prošlosti. Njegova centralna poruka Evropljanima bila je da regulativa EU ne sme sputavati američke tehnološke kompanije.

Tanjug AP/Michel Euler

"Bila bi velika greška kažnjavati ili pritiskati američke AI kompanije", rekao je Vens, upozorivši da SAD to neće prihvatiti. Ipak, uz oštru retoriku, ponudio je i saradnju, naglašavajući potrebu za poverenjem između SAD i EU.

S druge strane, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održala je govor bez oštrih tonova, fokusirajući se na saradnju i investicije. Najavila je evropski fond od 200 milijardi evra za razvoj AI, naglasivši da tehnologija mora biti sigurna i zasnovana na poverenju građana.

Evropska regulativa "trn u oku" SAD

Ipak, taj iznos značajno je manji od onoga što SAD planiraju da ulože. Potpredsednica Evropske komisije zadužena za tehnologiju, Hena Virkunen, jasno je stavila do znanja da EU neće popustiti pod američkim pritiscima. Briselski propisi – Zakon o veštačkoj inteligenciji i Zakon o digitalnim uslugama – primenjuju se podjednako na sve, rekla je ona, ali je najavila i novi regulatorni okvir koji bi bio "prijateljski za inovacije".

Uprkos deklarativnoj spremnosti na saradnju, velike tehnološke kompanije mogle bi se uskoro suočiti s konkretnim potezima EU. Brisel ima niz instrumenata na raspolaganju – od podizanja carina i isključenja iz javnih nabavki do ograničavanja pristupa tržištu. Kako će se ovaj tehnološki sukob dalje razvijati, zavisiće od narednih političkih odluka s obe strane Atlantika.

Tanjug AP/Thomas Padilla

Postizanje zajedničkog rešenja unutar Evropske unije dug je i složen proces, s obzirom na to da svih 27 članica mora da se usaglasi. Do sada su veštačku inteligenciju uglavnom razvijale pojedinačne države, pri čemu je Francuska otišla najdalje sa svojim projektom Mistral. Prvi konkretan odgovor Evropske unije na globalnu AI trku jeste obećanje da će smanjiti regulativu.

U emisiji je govorio dopisnik Euronews Srbija iz Brisla Nemanja Milutnović, koji kaže da je Evropa poznata po donošenju zakona koji više regulišu tržište nego što mu omogućavaju fleksibilnost.

Ova rigidnost ne tiče se samo tehnologije i veštačke inteligencije—kritike na račun prevelike birokratije dolaze i iz drugih privrednih sektora. Proteklih godinu dana EU obećava da će smanjiti prepreke kako bi ubrzala razvoj tržišta, a isti princip sada primenjuje i na veštačku inteligenciju.

Iako je Evropska unija najavila ulaganje od 200 milijardi evra u razvoj AI-a, taj iznos bledi u poređenju sa milijardama koje su američke tehnološke kompanije već pojedinačno investirale. U tom kontekstu, EU se suočava s realnošću da ne može ravnopravno da se takmiči sa SAD-om i Kinom. Njeno obećanje sada glasi: smanjićemo regulativu i omogućiti brži razvoj AI tehnologije.

Evropa kao meta trgovinskog rata

Od povratka Donalda Trampa u Belu kuću, Evropska unija se suočava s novim izazovima, uključujući i pretnje trgovinskim ratom. Iako su do sada uvedene carine uglavnom na čelik i aluminijum, spekuliše se o recipročnoj meri Brisela koja bi mogla da pogodi upravo američke tehnološke kompanije. Smatra se da bi to bio najjači udarac Vašingtonu u potencijalnom trgovinskom ratu.

Svesni su i sami u EU da u ovom trenutku gube trku sa Amerikancima. Njihov odgovor jeste delimično smanjenje regulatornih prepreka, ali istovremeno ostaju čvrsti u odbrani svojih zakona. Portparoli Evropske komisije u više navrata su odgovarali na optužbe Džej Di Vensa, koji je Evropu kritikovao zbog preterane regulacije i potencijalne cenzure digitalnog sadržaja.

Tanjug AP/Michel Euler

Brisel odbacuje te optužbe, naglašavajući da EU ne cenzuriše sadržaj, već insistira na mehanizmima za prijavljivanje dezinformacija i neprimerenog sadržaja. Evropska komisija postavlja pitanje: da li bi iko želeo da njegova deca budu izložena nefiltriranom sadržaju na internetu? Iako su spremni da relaksiraju deo propisa, jasno stavljaju do znanja da neće odustati od osnovnih principa digitalne regulacije.

Tehnološki giganti poput Google-a, Apple-a, Microsoft-a i Mete već su godinama meta evropskih kazni i regulacija. Od Francuske, preko Nemačke do Britanije (koja više nije deo EU), tri zemlje čine preko 70 odsto ukupnih ulaganja u AI u Evropi, dok ostatak kontinenta za sada ne igra značajnu ulogu.

Tanjug AP/Aurelien Morissard, Pool

Unutar EU nesumnjivo će doći do preglasavanja. Veće ekonomije, koje predvode tehnološki razvoj, zalažu se za smanjenje birokratije i fleksibilniju regulaciju. S druge strane, manje razvijene članice mogle bi da zauzmu suprotan stav. Međutim, ključni faktor u daljem razvoju biće budžetske odluke EU, s obzirom na to da pomenutih 200 milijardi evra dolazi iz džepa evropskih poreskih obveznika.

Tri principa SAD

Gost emisije Euronews Centar bio je naučni saradnik na Fakultetu političkih nauka, Miloš Vukelić, koji je govorio o razlozima zbog kojih Sjedinjene Američke Države zauzimaju čvrst stav prema regulaciji veštačke inteligencije.

"Postoji tendencija SAD-a da ne pristaju lako na multilateralne dogovore. To nije vezano samo za veštačku inteligenciju, već je deo opšteg principa američke politike, naročito kada su u pitanju velike sile poput Kine, Indije i Evropske unije. Oni ne žele da preuzmu obaveze koje proističu iz multilaterale, a to se naročito odnosi na ovu administraciju. Donald Tramp, kao što vidimo i sada sa sastankom u Rijadu, preferira bilateralne dogovore. To je prvi razlog.

Drugi razlog je uverenje američkog vođstva i velikih tehnoloških kompanija da je Amerika izvor inovacija, da Evropa reguliše, a da Kina kopira. Iako to više nije istina, budući da i Kina razvija inovacije, kao što smo videli na primeru DeepSeeka, to uverenje je i dalje prisutno. Amerika veruje da će održati prednost ukoliko postoji otvoreno tržište bez preterane regulacije.

Euronews Srbija

Treći razlog je povezan sa širim regulativama u sajber prostoru. Ukoliko SAD pristanu da regulišu veštačku inteligenciju, to bi moglo da dovede do uopštene regulacije sajber prostora, što bi zahtevalo i prihvatanje određenih zakona koje je donela Evropska unija, poput Akta o digitalnim uslugama, Akta o digitalnom tržištu, Akta o veštačkoj inteligenciji, Akta o sajber bezbednosti i drugih. Evropska unija se ovim pitanjem intenzivno bavi još od 2018. godine, posebno sa idejom tehnološke suverenosti Ursule fon der Lajen."

Strah od kineske tehnologije i kontrola javnog diskursa

Kada je reč o reakcijama na nove tehnologije poput DeepSeeka, Vukelić naglašava da su upravo te inovacije podstakle Sjedinjene Američke Države na još veću konfrontaciju sa kineskom tehnologijom.

"Videli smo sličan primer sa TikTokom, gde je kineska aplikacija postala meta američkih regulacija. Sada se slična situacija događa sa DeepSeekom, koji se u Americi posmatra kao egzistencijalna pretnja. Ako postoji proizvod koji je stotinu puta jeftiniji i koji plasira kompanija za koju niko ranije nije znao, šta tek može da se desi sa gigantima poput Alibabe, Tencenta, Baidua ili ByteDancea? Ovo pitanje se sada tretira kao deo strateškog dugoročnog takmičenja."

Euronews Srbija

Na pitanje o izjavama JD Vancea u Parizu i Minhenu, Vukelić objašnjava američki pristup globalnoj politici:

"Sjedinjene Američke Države nastoje da izađu iz uloge globalnog upravljača pod svojim uslovima. To znači da koriste svoju postojeću moć kako bi sebi obezbedile bolju poziciju u budućnosti. Ključni faktor u tome je kontrola velikih tehnoloških kompanija, ali i Evrope putem tih kompanija. Videli smo na primeru Twittera, odnosno Iks-a, kako se veliki uticaj Ilona Maska koristi za oblikovanje javnog diskursa.

Amerika ne posmatra Evropsku uniju kao državu, već kao neku vrstu međunarodne organizacije i radije želi da bilateralno pregovara sa pojedinačnim evropskim državama. Takođe, preko svojih tehnoloških kompanija direktno utiču na politička zbivanja, što vidimo i na primeru podrške određenim partijama u Evropi. Ovakav pristup izaziva veliku paniku u delovima Evrope koji neće imati koristi od takve politike."

"Amerika prva pokrenula cenzuru na internetu"

O kritikama JD Vancea da Evropska unija cenzuriše internet i ograničava slobodu govora, Vukelić podseća da su Sjedinjene Američke Države prve pokrenule masovnu kontrolu sadržaja na društvenim mrežama.

"Od 2017. godine, velike tehnološke kompanije su, u saglasnosti sa američkim službama, sprovodile razne oblike cenzure. Tokom administracije Donalda Trampa, od 2018. do 2020. godine, brisani su nalozi koji su podržavali Trampa. Vrhunac je bio 7. januara 2021. godine, kada su uklonjeni njegovi profili sa društvenih mreža. Evropa sada gleda na ovu situaciju i primećuje kontradikciju – Amerika je pokrenula cenzuru, sada se predomislila i sada kritikuje Evropu zbog istih praksi."

Euronews Srbija

Na kraju, Vukelić ističe dublje nesuglasice između američke i evropske percepcije interneta i slobode izražavanja:

"Postoji liberalno-demokratski paradoks – liberalne demokratije nisu sistemi u kojima svako može da radi šta hoće. Evropska komisija interpretira društvene mreže kao deo javnog prostora i želi da ih reguliše kako bi javna debata bila produktivna. S druge strane, internet je dugo percipiran kao prostor slobode izvan kontrole država. Ove tenzije između EU i SAD-a, kao i između različitih vizija demokratije, neće se lako razrešiti."

Kompletnu emisiju Euronews Centar pogledajte u videu na početku teksta.