Fokus

Šta je EU tražila od Sirije da bi konačno ublažila deo strogih sankcija?

Komentari

Autor: Euronews

28/01/2025

-

14:07

Šta je EU tražila od Sirije da bi konačno ublažila deo strogih sankcija?
Šta je EU tražila od Sirije da bi konačno ublažila deo strogih sankcija? - Copyright AP Photo/Mosa'ab Elshamy, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Evropska unija je preduzela prvi korak ka ublažavanju strogih sankcija protiv Sirije nakon što su ministri spoljnih poslova u ponedeljak podržali plan za privremeno suspendovanje, uslovljen napretkom na terenu.

Prve restrikcije koje će verovatno biti ublažene odnose se na sektore bankarstva, energetike i transporta, reklo je nekoliko diplomata za Euronews napominjući da je izbor zasad preliminaran i može se promeniti dok su pregovori u Briselu u toku.

Odabrani sektori se smatraju ključnim za ubrzanje obnove zemlje pogođene ratom, jačanje stabilnosti i normalizaciju finansijskih odnosa sa Blokom, koji ostaje najveći međunarodni donator Sirije.

Ovaj potez je deo “pristupa korak po korak” koji će olakšati neke sankcije, dok će druge ostati na snazi, rekla je visoka predstavnica Kaja Kalas.

“Trenutno imamo političku odluku – imamo plan”, rekla je ona. “Ako vidimo neke korake u pravom smeru, takođe smo spremni da olakšamo sledeće sankcije”

Kalas je govorila o “tehničkim pitanjima” koja moraju biti rešena pre nego što suspendovanje može stupiti na snagu. “Pošto politička volja postoji, nadam se da će ta pitanja biti rešena u (skorim) nedeljama”, kazala je novinarima.

Uklanjanje sankcija je najvažnija odluka koju je Brisel doneo otkako je diktatura Bašara al-Asada svrguta početkom decembra brzom ofanzivom pobunjeničkih snaga predvođenih Hajat Tahrir al-Šamom (HTS).

AP Photo/Mosa'ab Elshamy

 

Vođa HTS-a Ahmad al-Šara, više puta je apelovao na zapadne zemlje da ukinu stroge sankcije koje su nametnute Asadovom režimu kao reakcija na brutalni građanski rat, tokom kojeg je korišćeno hemijsko oružje protiv civila. Humanitarne NVO su podržale ovaj poziv, tvrdeći da je ukidanje sankcija neophodno za povećanje protoka pomoći.

Brisel je obećao da će ublažavanje sankcija postati stvarnost ako se ispuni niz uslova na terenu, poput zaštite svih verskih i etničkih manjina i poštovanja ljudskih prava i prava žena.

Vlasti u Siriji su saopštile da će biti formiran komitet stručnjaka koji će predstavljati različite frakcije u zemlji, uključujući žene, kako bi izradio novi ustav koji bi garantovao inkluzivnost u post-Asadovoj eri.

Al-Šara je upozorio da bi usvajanje ustava moglo potrajati do tri godine, a nove izbori do četiri, zbog nedostatka popisa stanovništva. “Želimo da ustav traje što je duže moguće”, rekao je prošlog meseca.

Ostala obećanja uključuju raspuštanje svih pobunjeničkih snaga, uspostavljanje slobodne tržišne ekonomije i okončanje dugoročnog vojnog sporazuma sa Rusijom.

Zbog toga je ublažavanje sankcija dogovoreno u ponedeljak privremena suspenzija, a ne trajno ukidanje. Sporazum dolazi sa “mehanizmom povratka” za praćenje situacije i ponovnu aktivaciju restrikcija ako Sirija krene lošim putem.

“Veoma smo optimistični, ali istovremeno želimo da ohrabrimo novu vladu i rukovodstvo i administraciju u Siriji da zaista budu inkluzivni u svim svojim odlukama i planiranju budućnosti”, rekla je Eliena Valtonen iz Finske.

Njen francuski kolega Žan-Noel Barot, poslao je sličnu poruku, rekavši da bi suspenzija trebala da bude “praćena političkom tranzicijom koja uključuje sve Sirijce” i “smelim merama“ kako bi se sprečilo ponovno jačanje takozvane Islamske države.

Unsplash

 

Dogovor postignut u ponedeljak, čiji su detalji ostali poverljivi, mora biti preveden u pravne akte pre nego što može stupiti na snagu. Kada se primeni, suspendovanje će doneti opipljivu promenu u trgovinskim i finansijskim odnosima, koji su praktično pali na nulu nakon izbijanja građanskog rata.

Za razliku od toga, sankcije na oružje, opremu za nadzor, hemikalije i tehnologiju sa dvostrukom namenom će ostati na snazi, s obzirom na stalne nestabilnosti unutar zemlje i rizik od povratka verskog nasilja i terorizma.

“Još uvek smo zabrinuti zbog radikalizacije i onoga što bi se moglo dogoditi”, izjavila je Kallas.

Lista imena i entiteta povezanih sa Asadovim režimom takođe će ostati nepromenjena.

Klasifikacija HTS-a kao terorističke organizacije se nije promenila, jer to proizilazi iz odluke Ujedinjenih nacija koju je EU preuzela.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Svet