Igre 
Tramp naišao na "tvrd orah": Kako se zbog Putina menja plan za Ukrajinu i kakav udarac SAD mogu da nanesu Rusiji
Komentari24/01/2025
-22:30
Američki predsednik Donald Tramp je odmah po stupanju na vlast poslao glasne poruke Rusiji i Ukrajini da želi da ispuni svoje obećanje o brzom okončanju rata.
On je nakon komplimenata ruskom narodu poručio predsedniku Vladimiru Putinu da mora odmah da obustavi ratna dejstva jer će situacija po njegovu zemlju, što se tiče i vojnih i ekonomskih gubitaka, biti sve gora što više vremena prolazi.
"Možemo to da uradimo na lakši, ili na teži način, a lakši način je uvek bolji. Vreme je da postignete dogovor", napisao je Tramp na mreži Truth Social u svom stilu, nakon što je prethodno u razgovoru sa novimarima u Beloj kući zapretio i novim sankcijama.
Nije poštedeo ni ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog, rekavši u video obraćanju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, da "ni on nije anđeo" ali da mu je sada dosta rata. Dodao je da on nikada nije trebalo da dozvoli da se sukob dogodi, pogotovo protiv mnogo jačeg neprijatelja. Dodao je da je ukrajinski predsednik mogao "lako da sklopi taj dogovor", ali da je ipak odlučio da želi da se bori.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Tramp je kritikovao i prethodnika Džozefa Bajdena što je dopustio da taj rat počne i što ga je pretvorio u proksi sukob SAD i Rusije.
"Potkusurivanje" obe strane naišlo je na različita tumačenja u Kijevu i Moskvi. Ukrajinski, ali i zapadnoevropski mediji pišu da je Tramp uputio neku vrstu ultimatuma Putinu da sedne za pregovarački sto, mada Kyiv post ističe zabrinutost ukrajinskih analitičara zbog toga što je Tramp izrazio poštovanje prema Putinu i što njegova "transakcionalna" politika može da primora Ukrajinu da se odrekne dela teritorije.
"Iako diplomatske ili političke posledice njegovih izjava u poslednjih nekoliko dana nisu uvek bile jasne, one ukazuju na to da novopostavljeni predsednik planira da progura neku vrstu sporazuma između Zelenskog i Putina u prvih nekoliko meseci, bez obzira da li to obe strane žele ili ne", navodi se u tekstu za Kyiv post američke novinarke Kejti Livingston.
Povezane vesti
Moskva je reagovala uzdržanije na Trampove nego na Bajdenove izjave, ali je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila da bi nova administracija trebalo da "ispravi greške" prethodnika umesto da ih ponavlja. Ona je ponovila tvrdi stav Rusije da je bilo kakvo slanje NATO trupa u Ukrajinu u ulozi "mirotvoraca" kategorički neprihvatljivo. Prethodno je portparol Kremlja Dmitrij Peskov "nonšalantno" poručio da Rusija ne vidi ništa posebno novo u Trampovim pretnjama sankcijama.
Kremlju bliska Komsomolskaja pravda u naslovu svoje analize piše da je Tramp već sve odlučio u ime Ukrajine i dodaje da je njegov govor u Davosu zastrašio Evropljane. Ističu i da su izjave "frenetičnog" Trampa međusobno "nekompatibilne" jer je Rusiji zapretio obaranjem cene nafte ako ne pristane na pregovore, istovremeno rekavši da bi mu bilo drago da se sretne sa Putinom.
Tanjug/AP/Evgenia Novozhenina
Istraživač sa ruskog Instituta za Ameriku i Kanadu Vladimir Vasiljev smatra da "naftna šema" neće uspeti da natera Rusiju da popusti, ali da je pre svega povezana sa američkim interesima da se smanji inflacija obaranjem cene energenata na Bliskom istoku.
"Činjenica da je Tramp povezao naftu sa Ukrajinom može ukazivati na to da SAD veruju da sankcije ruskom energetskom sektoru, koje je Bajden uveo u poslednjem trenutku, imaju efekta. I Tramp nastavlja ovom linijom po inerciji. Međutim, je pogrešno shvatanje, pošto obim prihoda ruskog budžeta od sektora nafte i gasa u poslednje vreme opada", naveo je Vasiljev.
Đukić: Tramp još uvek do kraja ne shvata da je Putin izuzetno tvrd orah
Bivši ambasador u Belorusiji i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Srećko Đukić smatra da Tramp još uvek do kraja ne shvata da je Putin izuzetno "tvrd orah" i koliko je ozbiljna pozicija Rusije. On Trampove izjave o lakom i brzom rešenju ukrajinskog problema tumači time da je u pitanju jedan nesistemski političar i populista.
"Putin je celu svoju političku i državničku karijeru stavio na Ukrajinu, na ovaj rat koji vodi tamo. I to se ne shvata ni u Sjedinjenim Američkim Državama, ni šire u svetu, mada moram da kažem da Evropa to već ozbiljnije shvata. Dakle, treba videti koje je on početne ciljeve postavio kada je izvršio široku invaziju u Ukrajinu. Rekao je denacifikacija i demilitarizacija, i naravno rekao je još ranije od 24. februara 2022. godine, krajem 2021. godine, da se NATO povuče na granice iz 1997. godine" kazao je za Euronews Srbija Đukić.
Euronews Srbija
On zatim naglašava da je Putin čak pooštrio svoj stav, na osnovu skorašnjih izjava, što je navelo novu administraciju u Beloj kući da promeni svoje inicijalne planove.
Povezane vesti
"Međutim, ako sad pogledate njegove, a pogotovo izjave (Nikolaja) Patruševa, dakle tvrdih struja jastrebova oko Putina, oni sad kažu da nema šta NATO da traži što se tiče Kavkaza, Centralne Azije i da nemaju šta da traže SAD sa svojim nuklearnim oružjem na celoj toj teritoriji koja je nekad pripadala Varšavskom ugovoru i Sovjetskom savezu. Prema tome, ulog u taj sastanak sa Trampom, Putin je povećao. I to je dovelo do toga da se Trump počeo osvešćivati u kakvu se on igru upustio. To su sledile te njegove izjave, da će on primeniti sankcije, da će primeniti neke druge metode itd. I zato njegov (specijalni izaslanik) Kit Kelog, ne dolazi ni u Ukrajinu. On je imao plan čak i u Rusiju da dođe, ali kad je osetio koliko je to tvrdo, on je digao ruke od toga", objasnio je diplomata.
Bez obzira na početne poteškoće u odnosima i naizgled nepomirljive stavove Moskve i Vašingtona, Đukić ne misli da je verovatno da Tramp digne ruke od Ukrajine i potpuno prebaci svoj fokus na druge planove. Po njemu, Trampov ego i brojna obećanja iz predizborne kampanje, u kojima je rešenje za Ukrajinu "u roku od 24 sata" predstavljao kao skoro jedini spoljno-politički prioritet, šefu Bele kuće ne dozvoljavaju da ignoriše ovaj problem.
"Teško bi mogao da se odluči tako lako da doživi poraz i da digne ruke od Ukrajine, jer bi onda to značilo i otvorilo put za neke druge njegove poraze, a on ih je označio na spoljnom planu ipak u onom svom netradicionalnom inauguracionom govoru poprilično, a pogotovo posle njegove inauguracije", kaže Đukić.
Povezane vesti
Putinova ideja da oživi Jaltu i "preskoči" Ukrajinu u pregovorima
Naš sagovornik ističe da se o sudbini Ukrajine sve više pita Evropa, koja to shvata kao egzistencijalno pitanje i ne može da pristane na bilo koje rešenje.
Što se tiče Putina, Đukić napominje da on želi da pregovara samo sa SAD, bez učeđča Evrope, pa čak i Ukrajine.
"Rusija baštini nasleđe Drugog svetskog rata, uključujući Jaltu i njene rezultate. Rusija je naslednica i SSSR-a i dogovora na Jalti, kada su između Staljina Ruzvelta i Čerčila, podeljene sfere uticaja u Evropi", ranije je izjavio ruski predsednik, nagovestivši želju za stvaranjem sveobuhvatnog aranžmana za teritoriju cele Evrope sa SAD.
Đukić navodi da bi dogovor Putina i Trampa, na račun Ukrajine, i bez Ukrajine, bilo oživljavanje duha Jalte, posebno ako bi se bi se, samo prećutno, priznao ruski uticaj u određenim delovima te zemlje (Krimu i Donbasu). Međutim, on upozorava da bi eventualno ignorisanje suvereniteta Ukrajine bilo kršenje principa međunarodnog prava i prava naroda da sami odlučuju o svojoj sudbini, te da su Ujedinjene nacije upravo i osnovane iz tih razloga, da se ne bi ponovile tragedije Drugog svetskog rata.
Ideja da Ukrajina bude stopostotna sfera uticaja Rusije, kao što su nekad bile Istočna Nemačka, Bugarska, Rumunija i druge zemlje, je istorijski prevaziđena, smatra diplomata, iako je u fokusu Putinove politike.
"Ono što jeste izlaz iz ove situacije, i ja mislim da će se Trump vratiti na to, to je ona usaglašena zapadna pozicija. Dakle, Ukrajini dati onoliko koliko je potrebno i ne razgovarati o Ukrajini bez Ukrajine. Tu ima još jedan stub: Graditi mir u Ukrajini sa pozicije sile. To je Trampova dopunska ideja u odnosu na ove dve koje sam pomenuo. To znači, pored naoružavanja, oslabiti Rusiju do maksimuma. Oslabiti je tako što će Sjedinjene Američke Države izvući naftu kao prihod kojim ona finansira rat, tako što će oboriti cene nafte na 40-50 dolara. Jednostavno, Rusija neće imati način da finansira taj rat, jer objektivno, izvor iz kojeg Rusija finansira rat u Ukrajini, je nafta. Više nije taj faktor Gazprom, jer je bankrotirao, gas se ne izvozi u Evropu. Još uvek ruska nafta pojavljuje na svetskom tržištu, ne onoliko koliko ranije, ali ako se ona detronizira, onda će se detronizirati i ruski prihodi za finansiranje rata. Prema tome, postoji rešenje i to rešenje može da dovede u pitanje Putinovu ukupnu ratnu piramidu i da otvori probleme u samoj Rusiji", pojasnio je Đukić mogući scenario istovremenog ekonomskog i vojnog slabljenja Rusije.
Plan za gušenje ruskog izvoza nafte
Za sprovođenje ovog plana potrebna je saradnja zemalja Organizacije izvoznika nafte (OPEC), pre svega Saudijske Arabije, koje bi povećale proizvodnju tog energenta i rastom ponude oborile cenu na svetskom tržištu. Sredinom 2022. Bajden je pokušao da ubedi Saudijce da povećaju proivodnju, ali se sa sastanka sa princom Muhamedom bin Salmanom vratio praznih ruku, sa cenom nafte većom od 100 dolara po barelu.
Međutim, Đukić napminje da Tramp ima mnogo bolji odnos sa Bin Salmanom od Bajdena, o čemu svedoči i izjava novog predsednika SAD da Saudijska Arabija želi da investira 600 milijardi dolara u SAD u naredne četiri godine.
"Bajden je imao problem sa novinarom Džamalom Kašogijem, što su ga ubili u Turskoj, Tramp nema taj problem i on je u svom prethodnom mandatu uređivao svetske cene nafte, do duše, uključujući ponekada i Putina. Međutim, sada, ako je on otvorio američka naftna nalazišta, to znači da će se pojaviti viškovi nafte iz Amerike na svetskom tržištu, koji će naravno uticati na cenu nafte i još ove sankcije koje je Bajden uveo za tamnu flotu, za nekih 160 brodova, što je otprilike polovina količine nafte koju Rusija izvozi na svetsko tržište. Tako da je to vrlo ozbiljan udarac za Putina i onda može da se počne da kruni taj njegov ratni plan i taj njegov duh", navodi Đukić.
Rusija se od početka rata i raspada odnosa sa Evropom širi na tržište globalnog juga, posebno zemalja članica BRICS-a. Tako je Indija u julu prošle godine pretekla Kinu i postala najveći uvoznik ruske nafte. Kasnije je prodavala derivate zemljama EU, što je dovelo do rasta uvoza dizela i drugih goriva iz te zemlje unutar Unije za 58 procenata u prva tri kvartala prošle godine.
AP Photo, File
Taj aranžman je sada ugrožen zbog najnovije ture sankcija ruskim energetskim kompanijama i operaterima brodova koji prevoze rusku naftu. To je jedan od razloga zašto Đukić smatra da će Rusija teško nadomestiti gubitke zbog sankcija na tržištu zemalja BRICS-a, uključujući Indiju i Kinu.
"To Tramp može vrlo lako da kontroliše, njemu uopšte nije teško da potegne preko noći sankcije, da uvodi neke mere itd. I on, ako se reši da ostavi Rusiju bez para, te dve zemlje će vrlo lako produžiti tu Bajdenovu ideju sankcionisanja Rusije nekupovinom nafte. A što se tiče tečnog gasa, Rusija nikada nije bila veliki faktor na tržištu tečnog gasa. Ona ima tamo za daleki istok, za Maleziju i Indoneziju, jedan kapacitet na Sahalinu. On je zaista relativno skromnog obima i on je uglavnom namenjen Japanu i Kini, nešto je bilo i SAD. To nisu količine koje mogu da preteknu te obaveze koje ima prema tim zemljama, s obzirom da su to zajedničke investicije Rusije i Japana", napominje naš sagovornik.
O ovoj temi za Euronews Srbija govorio je i novinar Leonid Ragozin iz Rige. Celu emisiju Euronews Svet pogledajte u videu ispod.
Komentari (0)