Tramp opet "bacio oko" na Grenland: Kome pripada i ko upravlja najvećim ostrvom na planeti?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/12/2024

14:00

Tramp opet "bacio oko" na Grenland: Kome pripada i ko upravlja najvećim ostrvom na planeti? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ambicija Donalda Trampa da stekne Grenland ponovo dolazi u prvi plan dok se priprema da preuzme drugi mandat kao predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

U objavi na Truth Social označio je posedovanje i kontrolu nad ovom ostrvom kao "apsolutnu nužnost" za nacionalnu bezbednost SAD, ponovo pokrećući razgovore o pitanju koje je bilo aktuelno tokom njegovog prvog mandata.

Ova izjava izazvala je neposrednu reakciju premijera Grenlanda, Mjutea Egeneta, koji je jasno stavio do znanja da "Grenland nije na prodaju" i osigurao da će ostrvo nastaviti svoju borbu za slobodu i autonomiju.

Strateška važnost Grenlanda

Grenland, najveće ostrvo na svetu sa površinom većom od 2 miliona kvadratnih kilometara, raspolaže bogatim prirodnim resursima kao što su nafta, prirodni gas i retki minerali. Ovi resursi, zajedno sa strateškom geografskom pozicijom u Arktiku, čine Grenland ključnom geopolitičkom lokacijom.

Američka vojna baza Pituffik Space Base, koja se nalazi na ostrvu, od strateškog je značaja za misije protivraketne odbrane i svemirskih izviđačkih misija. Baza je izgrađena tokom Hladnog rata i ostaje ključna za nacionalnu bezbednost SAD.

Istorijsko interesovanje i geopolitičke ambicije SAD

Interes Sjedinjenih Američkih Država za Grenland nije novost. Tokom četrdesetih godina prošlog veka, vlada Harija Trumana ponudila je 100 miliona dolara za otkup Grenlanda od Danske. Iako je predlog odbijen, strateška važnost ostrva ostaje nepromenjena.

Ideja se ponovo pojavila 2019. godine tokom prvog mandata Trampa, uz podršku političara poput senatora Toma Kotona, koji je istakao da bi Grenland mogao ojačati nacionalnu bezbednost SAD, posebno zbog sve većeg uticaja Kine u Arktiku.

Grenland je autonomna teritorija Danske od 2009. godine, sa pravom da proglasi nezavisnost. Iako je politički i kulturološki povezan sa Evropom, geografski pripada Severnoj Americi. Ostrvo ima 57.000 stanovnika, od kojih većinu čine autohtoni Inuiti.

Procenjuje se da ekonomska vrednost Grenlanda premašuje 1,7 triliona dolara, uzimajući u obzir prirodne resurse i infrastrukturu. To čini mogućnost otkupa od strane SAD izuzetno složenom, posebno s obzirom na političke i istorijske odnose Danske sa ovim ostrvom.

Šta bi to značilo za geopolitičku ravnotežu

Ponovno interesovanje SAD za Grenland ističe stratešku važnost Arktika, regiona koji postaje sve kritičniji zbog klimatskih promena i rastućeg geopolitičkog suparništva. Kina, Rusija i SAD sve više teže uticaju u tom području, čineći Grenland središtem ove međunarodne konfrontacije.

Tramp se čini odlučnim da promoviše otkup ostrva kao deo šire strategije za jačanje američke prisutnosti u Arktiku i zaštitu strateških interesa SAD. Ipak, protivljenje sa strane Grenlanda i Danske stvara prepreke koje čine ovu inicijativu teško ostvarivom.

Jugoistočno od Grenlanda nalaze se Atlantski okean i Island, istočno Grenlandsko more, severno Arktički okean, a zapadno Bafinov zaliv i Kanada.

Grenland je najveće ostrvo na Zemlji (ukoliko smatramo da je Australija kontinentalni deo Okeanije i ne računamo je kao ostrvo) i najveća zavisna teritorija na svetu, na osnovu površine. Oko 81 odsto njegove površine pokriva led.

Od 21. juna 2009. godine, vlada Grenlanda uživa veću autonomiju od Danske, sa više nadležnosti i ima pravo na eksploataciju bogatih prirodnih resursa svoje teritorije.