Igre 
Kraj vladavine Bašara el Asada: Ko su pobunjenici koji su za par dana stigli do Damaska i koje opcije su pred Sirijom?
Komentari09/12/2024
-12:27
Sirijski pobunjenici navode da su okončali vladavinu Bašara el Asada. Asad je napustio Damask, a ruski mediji javljaju da se nalazi u Moskvi gde je dobio azil. Nakon što su sirijski pobunjenici saopštili da su ušli u glavni grad i da je dugogodišnji predsednik pobegao iz zemlje, zavladalo je slavlje na ulicama sirijskih gradova.
"Uopšte ne mogu da iskažem svoju sreću. Veoma sam srećna, ali i ova sreća neće biti potpuna dok ne izbavim sina iz zatvora i dok ne saznam gde je. Tražim ga dva sata, a u pritvoru je 13 godina", rekao je Basam Masr, stanovnik Damaska.
Poslednji avion koji je poleteo iz Damaska pre nego što su ga zauzeli sirijski pobunjenici, a za koji se sumnja da je prevozio sirijskog predsednika Asada, izgubio je signal ubrzo nakon poletanja iznad grada Homs, koji drže pobunjenici, pokazuju veb stranice za praćenje letova, piše Al Jazeera.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Asad odlučio da napusti predsedničku funkciju i zemlju, dajući uputstva da se mirno prenese vlast, navodi se u saopštenju i dodaje da Rusija nije učestvovala u ovim pregovorima.
Sirijski premijer Mohamed Gazi El Džalali saopštio je da ostaje u svom domu u prestonici, kao i da je voljan da sarađuje sa opozicijom.
"Ja sam ovde, u svojoj kući. Nisam pobegao i nemam nameru da idem, kako bih mogao da osiguram funkcionisanje javnih i državnih institucija i kako bih osigurao bezbednost građanima. Nadam se da će svi razmišljati racionalno i misliti na svoju domovinu", rekao je.
EPA-EFE/ROBERT GHEMENT
Izraelski tenkovi prešli su granicu sa Sirijom prvi put posle 50 godina, dok je cilj izraelske vojske da spreči da se bilo koje oružane formacije približe izraelskim pozicijama, preneo je izraelski list Mariv.
Povezane vesti
Sirijski pobunjenici uveli su policijski čas u Damasku, koji će trajati od 16 sati do 5 sati ujutru po lokalnom vremenu, javlja Reuters. Pobunjenici su zauzeli predsedničku palatu u Damasku.
Podsetimo, nakon demonstracija 2011. godine, u Siriji je izbio građanski rat, dok se Asad 14 godina borio da ostane na vlasti. Ulazak pobunjenika u Damask označio je kraj 24-godišnje vladavine Bashar el Asada, koji je 2000. godine nasledio preminulog oca na predsedničkoj funkciji. Porodica Asad Sirijom je vladala ukupno 53 godine.
O raspadu sirijskog režima za Euronews Srbija govorio je Emre Basaran, šef biroa Euronews u Istanbulu, koji je istakao da niko nije očekivao da se ovako nešto dogodi praktično preko noći.
"Niko nije očekivao da će se sirijska vlada tako brzo raspasti. Turski mediji su fokusirani manje više na taj aspekt krize. Naime, svi u Turskoj su očekivali nekakvu vrstu pomirenja između vlade Bašara el Asada i turskog predsednika, jer turski predsednik Erdogan se zalagao za nekakvo pomirenje između dve zemlje u proteklih šest meseci. Međutim, jednostavno iz Sirije nije stigao pozitivan odgovor, te je Erdogan rekao: pružili smo ruku, ali Asad nije prihvatio predlog Turske. Eto, stvari su kakve jesu danas. Dakle, turski mediji su fokusirani na taj aspekt, da je sirijska vlada pala tako brzo, što je bilo potpuno neočekivano. To se desilo za praktično sve ukupno nedelju dana i svi su iznenađeni", rekao je on.
Ko su pobunjenici?
Da ovako nešto nije bilo očekivano kaže za Euronews Srbija i spoljnopolitički analitičar Mirko Dautović. Kako kaže, makar pre deset dana niko ovo nije očekivao.
"Možda već prekjuče se shvatalo da je režim potpuno truo i da niko ne pruža otpor, dakle sa Asadove strane pobunjenicima, ali do pre nedelju dana, verujte, niko nije mogao da zamisli da će pobunjenici uopšte uspeti da zauzmu Alepo, a kamoli onda da se prošetaju sve do Damaska i da sruše vlast. To je zaista bilo nezamislivo", naglasio je Dautović.
Tanjug/AP/Roni Rekomaa
Govoreći o tome da je fanziva krenula 27. novembra, na dan primirja između Izraela i Hezbolaha, Dautović kaže da su se desile dve stvari koje su štitile Asada.
Povezane vesti
"To je to da su se Hezbolah i Rusija povukli iz Sirije. Prvo se povukla Rusija zbog situacije u Ukrajini. Pošto nisu uspeli da je osvoje za vrlo kratko vreme, njima je trebalo sve više i više vojnika, a želeli su da regrutuju što manje i manje ljudi kod sebe, zbog političke situacije. Tako da su povukli ne samo svoje vojnike iz Sirije, nego su povukli i svoje mirotvorce, recimo, iz Nagorno- Karabaha, što je onda uzorkovalo septembra 2023. invaziju, odnosno upad Azerbejdžana na teritoriju. Hezbolah je bio sada iscrpljen borbom sa Izraelom, tako da su mu bili neophodni ti borci koji su takođe bili u Siriji, koji su štitili Asada i njegovu vlast. Tako da je Asad bio ostavljen sam sa svojom nacionalnom vojskom, koja očigledno nije uopšte bila dorasla zadatku i potpuno je bila trula i urušena iznutra. I sad tu imate čitav niz objašnjenja šta se desilo u toj vojsci. Na primer, ljudi kažu da ti vojnici nisu primali plate mesecima, da su bili praktično prepušteni sami sebi. Pogledajte sirijsku ekonomiju, nije se oporavila od rata. Trećina stanovništa je u izbeglištvu. Siriji su nametnute sankcije. Tako da vidite, u takvoj situaciji Sirija nije ni mogla da bude obnovljena i ekonomski razlozi su u suštini iza ovog kolapsa", rekao je on.
Dautović je na pitanje ko su pobunjenici dao i šire objašnjenje. Govorio je o nekoliko grupacija, koje su, kako kaže podeljene većinom po etnoreligijskim, ali i ideološkim osnovama. Kao glavnu skupinu navodi Hajat Tahrir al Šam.
"U pitanju su islamisti koji su potekli iz Al Kaide i ISIS. I oni su nekada bili Džabat al-Nusra, to je, dakle, pobednički front ili front pobede. To je organizacija koja je bila džihadistička, islamistička, ali koja je ušla u konflikt sa Islamskom državom. I Abu Mohamed al-Džalani, on je bio nekada podređen onom kalifu Abu Bakr al-Bagdadiju, Islamske države, da bi se onda okrenuo, ratovao protiv njega. Posle poraza u prvom sirijskom ratu 2010. on se povlači na sever, gde ga štiti Turska. Dakle, Turska upada na teritoriju Sirije, zauzima Idlib i nekih 30 km ulazi u dubinu teritorije Sirije. I tu postoji sada, jedna tampon zona je bila, u kojoj su se svi ti džihadisti i islamisti, poražena opozicija, povukli, dakle, iz cele Sirije su se tu povukli. Dva miliona civila je tu došlo kao izbeglice. I bilo je tu na toj vrlo maloj teritoriji ogroman broj ljudi i tih, dakle, opozicionih pobunjenika, koji su se onda tu organizovali i bili pod patronatom Turske. I, dakle, Hajat Tahrir al-Šam je ta glavna. Oni se sada predstavljaju kao vrlo umerena opozicija, kao umereni islamisti, odašilju poruke mira, sloge, bratstva i jedinstva, kažu da su svi sirijski građani i aleviti, i šiiti, i hrišćani, da nema nikakvog razloga da se bilo ko boji njih, ali, znate kako, dakle, oni su potekli iz Al Kaide i dalje su na spisku terorističkih organizacija Ujedinjenih nacija. I to je, dakle, najbitnija skupina trenutno. I oni, dakle, su zauzeli i Alepo, i Homs, i Hamu", objašnjava Dautović.
Povezane vesti
Kao drugu grupu navodi Slobodnu sirijsku armiju, koja je takođe štićenik Turske. Oni se sada zovu Sirijska nacionalna armija.
"To, zapravo, nije jedna organizacija, to je sijaset tih sitnih brigada, neke broje po svega stotinu ljudi. I, dakle, to vam je totalni ideološki galimatijas. Dakle, tu nemate nikakvu doslednost. Ti njihovi borci znaju da nose one oznake, to su vojne oznake i Turske, i predrevolucionarne Sirije, i ISIS-a, i potpuno sekularne organizacije Vojska mira. To su potpuno različite stvari", rekao je on.
Tanjug/AP/Omar Albam
Dalje, kako kaže, tu su Kurdi. Oni, napominje Dautović, drže sve što je sa istočne obale reke Eufrat, čitav severoistočni deo Sirije, gde su takođe i naftna polja.
"Sirija nije bogata naftom, ali pre rata 25 odsto ekonomije Sirije je zavisilo od nafte. Tako da oni drže taj resurs, njima pomažu Amerikanci, oni imaju negde oko 500 američkih vojnika uz sebe, ali Turska je vrlo zainteresovana da oni budu eliminisani. I došlo je upravo i do sukoba juče između ove nacionalne sirijske armije. Oni su pokušali da prodru u teritoriju koju kontrolišu Kurdi, što su Kurdi uspešno odbacilii", dodao je.
S juga je tu organizacija nepoznatog imena i i pobunjenici su u gradu Dara.
"Dakle, to je grad u kojem je počela revolucija 2011. i on je skroz na jugu, na granici sa Jordanom. Oni su nekada, tu je postala pobunjenička organizacija koja se zvala Narodni otpor. Dakle, oni su digli ustanak sada opet, nisu nikada objavili kako se zovu. Oni su napadali sa juga, to je nekih 100 km od Damaska. Dakle, Damask su zauzele ove organizacije sa juga. I takođe imamo neke od ovih organizacija koje su u pustinji, dakle južno od Palmire, takođe uz američku podršku. O njima se ne zna mnogo, one nisu bile aktivne u ovom trenutku", rekao je on.
Dautović naglašava i da je i ISIS prisutan i dalje.
"Oni ne drže ni jednu teritoriju, ali su u nekom stanju hibernacije i čekaju svoj trenutak, a to bi bio trenutak haosa i građanskog rata. I onda imamo jednu opciju, to nisu opozicije, ali to su aleviti. Dakle, na obali Sirije, na zapadnom delu, odakle potiče i porodica El Asad. Dakle, ti aleviti se sada pitaju šta će s njima da bude. Dakle, oni su prepušteni sami sebi. Pretpostavljam da će organizovati i oni nekakvu vrstu organizacije i da će morati biti uključeni u pregovore o budućnosti Sirije", dodao je.
Dve opcije
Govoreći o opcijama i može li se uopšte prognozirati šta će biti sa Sirijom s obzirom na izuzetno komplikovanu situaciju, Dautović kaže da postoje dve opcije.
"Ili ćete imati nacionalno pomirenje i nekakav konsenzus oko budućeg oblika Sirije. A pravo da kažem, mislim da bi to samo bilo moguće u okviru neke federalizovane, ne nužno demokratske, ali svakako federalizovane Sirije sa mnoštvom različitih tih vrlo autonomnih regiona koji bi onda svaki mogao da vodi svoju politiku. Druga mogućnost, bojim se, da je građanski rat. Mnogi spominju paralele sa Libijom, što je razumljivo jer se Libija desila skorije. Ja bih pravio paralele sa ratom u Libanu koji je trajao od 1975. do 1990. Jer Liban je odmah pored i on je zapravo mikrosirija u sebi. I taj rat je trajao 15 godina i razorio je tu zemlju. Sada Liban je već razoren i to bi možda čak mogla da bude olakšavajuća okolnost, to što je Sirija već uništena, jer oni više nemaju oko čega da se bore i nemaju čime više da se bore. Jedino u slučaju da regionalne sile žele taj rat, da žele da iskoriste Siriju kao šahovsku tablu za projekciju svoje moći, to bi moglo da zaista bude jedan krvavi građanski rat. Izrael je inače već iskoristio ovaj haos da zauzme još sirijske teritorije i da je proglasi za tampon zonu sirijske teritorije koje su uzeli još ranije", rekao je on.
Tanjug/AP/Omar Sanadiki
Govoreći o Rusiji, Dutović napominje da ona u Siriji ima dva bitna uporišta - pomorska baza u Tartusu koja seže još iz sovjetskog vremena, a druga je baza Hmejmim, koja se nalazi isto u toj zoni gde žive aleviti na zapadu zemlje.
"To je vazdušna baza i ona je Rusima bitna za pokrivanje čitavog Bliskog Istoka, pa možda čak i Afrike sa svojim letelicama gde oni sad imaju značajno prisustvo u Africi. Ja mislim da Rusija nije spremna da izgubi te teritorije, odnosno te baze, i ja sam siguran da su oni postigli sporazum preko Ankare sa bivšim teroristima, a sada partnerima u Siriji, da u suštini to i dalje ostaju de facto delići ruske teritorije unutar Sirije i da to niko neće uznemiravati. Ne bi se Rusija tako brzo odrekla Asada, makar bi poslala nekoliko hiljada ljudi da brane Damask, da pošalju nekoga da brani te Alevitske zone. Očigledno smatraju da nema razloga da se brane alevitske zone, jer garancije su date. Moguće da pobunjenici neće ni ulaziti u alevitske zone, jer bi im ti aleviti pružili otpor, a imate i tu planinski neki venac, tako da bi to bilo i teško napredovati. Tako da mislim da je Rusija zadovoljena ovime. A štititi Asada je verovatno postalo skupo. Toliko bi trebalo uložiti u jedan režim koji je očigledno bio na svom izdisaju", dodao je on.
O Rusiji je govorio i diplomata Srećko Đukić koji je rekao da nije ni sumnjao da će se Asad naći tamo.
"On je, da podsetimo, pre deset dana bio u Moskvi. Dakle, kad su počeli ovi događaji u Siriji, već je tada bilo jasno da on traži rešenje za sebe. Sirija je već bila izgubljena. Interesantno je da je on bio u Moskvi tri ili četiri dana, a Putin ga je primio tek trećeg dana. Dakle, već su se pokazale velike pukotine između Sirije i Rusije i to je nesumnjivo bio kraj Asada i uopšte ere Asada jer on je nasledio oca na prestolu", rekao je Đukić.
Kako je dodao, Rusija gubi Siriju i gubi uticaj na Bliskom istoku koji je imala do sada i koji je u stvari ostvarivala zahvaljujući osloncu na Siriju.
"Pokazal sa da Rusija ne može da vodi te ratove koje je vodila u Siriji. Da ona nema nikakvih resursa za to, ni ljudskih, ni materijalnih, i da je to nju strahovito mnogo koštalo i u pogledu izgubljenih ljudskih života vojnika, a i u pogledu materijalnih sredstava. Nije poznato još koliko je milijardi dolara tamo Rusija uložila i koliko je izgubila vojne opreme, ali sada Amerikanci mogu malo da se nasmeju Rusima zbog toga što su Rusi do juče, takoreći, Amerikancima stalno prebacivali i govorili: izgubili ste Avganistan i pobegli ste iz Avganistana. Sad to Amerikanci mogu da kažu Rusima: zašto ste vi pobegli onda iz Sirije", rekao je Đukić.
Celo gostovanje Srećka Đukića pogledajte u prelistavanju štampe Euronews Srbija, a gostovanje saradnika Atlantskog saveta i profesora na Ibn Kaldon Univerzitetu društvenih nauka Alija Bakira pogledajte u videu ispod:
Preporuka za vas
Komentari (0)