Igre 
Izbor Trampa za predsednika nosi sa sobom velike promene politika i stavova SAD: Da li je na pomolu "zlatno doba"?
Komentari07/11/2024
-18:02
Završeni su predsednički izbori u SAD koji su doneli glatku pobedu kandidatu republikanaca Donaldu Trampu, koji se nakon četiri godine vraća u Belu kuću, a mediji i analitičari širom sveta pokušavaju da odgonetnu kako se desila tako velika i očita pobeda uprkos predviđanjima tesne trke.
O pobedi predsednika Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima u Temi jutra Euronews Srbija govorili su novinar nedeljnika "Nin", Pavle Kosić i politikolog Stefan Srbljanović.
Na pitanje kako je moguće da su analitičari i prognoze toliko pogrešili kada su prognozirali da će se glasovi brojati danima, da ćemo nedeljama čekati da saznamo ko je novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Kosić kaže da su pomenuti analitičari i anketari govorili 2020. godine da su uspeli da otklone te nedostatke i greške u proceni.
"To pokazuje da se zapravo ništa nije promenilo od 2016. godine, kada se ispostavilo da anketari očigledno nemaju načina da dopru do svakog glasača Donalda Trampa. Ne republikanske stranke, nego specifično Donalda Trampa. Oni su nas, za razliku od 2020., ove godine uveravali da su oni uspeli da preprave te nedostatke, da su uspeli da dođu do Trampovih glasača i da je zato ta razlika u anketama bila veoma mala. Ispostavilo se da su oni zapravo opet napravili istu grešku, da je Tramp opet nadmašio ta očekivanja, tako da s te strane oni koji su verovali da anketari opet greše nisu ostali iznenađeni njegovom veoma ubedljivom pobedom", kaže Kosić.
"Za Ameriku nije neobično da mediji otvoreno podržavaju jednog kandidata"
On je napravio razliku između glasača republikanaca i glasača Donalda Trumpa. Na pitanje zašto je važno o tome voditi računa, kada se prognozira, kada se analizira, predviđa šta će se desiti, Kosić kaže da u republikanskoj stranci ima političara koji su deo establišmenta, a da su tako raznorodni i birači stranke.
AP/Eric Gay
"Zato što republikanska stranka podrazumeva mnogo veći spektar političkih mišljenja, raznih tu ima političara koji, kada bismo ih sada posmatrali, uopšte nam se ne uklapaju u to šta je Donald Tramp i u ono šta njegovi birači misle. Tu je taj deo establišmenta, deo republikanaca koji su, osim što su konzervativni po pitanjima kao što su rat u Ukrajini, Bliski Istok, na istoj liniji kao i demokrate koje su pripadnici establišmenta. U tom smislu, glasači Donalda Trampa su čak i nešto malo širi od toga. Tu ima dosta onih koji su za izolacionizam, dosta onih koji su za manje Amerike u svetu, koji bi da se okrenu, da se političari, da se vlast u Americi okrene Americi, što znači upravo taj slogan 'Učinimo Ameriku ponovo velikom.' Tu nastaje ta mala razlika između čiste republikanske stranke i Trampa, ono gde, naravno, sada postoji pitanje, naravno, da li je sada republikanska stranka zapravo Trampova stranka? Da li je ovaj Trampizam preuzeo republikansku stranku? Iz onoga što vidimo, reklo bi se da jeste, s obzirom na to da, evo sada, i 'New York Times' konačno priznaje osam godina kasnije da Tramp nije nikakva politička aberacija u Americi, i da je on zapravo Amerika, da je to takođe Amerika, ne samo Holivud", kaže Kosić i analizira to da je ceo jedan medijski urednički kolegijum podrža jednog od kandidata na izborima:
"Za Ameriku nije, a za naše standarde bi to bilo neobično. Od novinara se čak traži i korak dalje do toga da budu i vrlo lični u tim svojim uvodima, u svojim pitanjima. Oni nekako uvek postavljaju pitanje iz tog ugla ličnog. Čak i kada je reč o visokoj politici. Da, to nije neobično za Ameriku. Za naše standarde bi bilo neobično iz ugla da ovde ipak, makar ljudi pokušavaju da se pretvaraju, da nekoga ne podržavaju, ili neće to baš na taj eksplicitan način. Ovde je to da baš redakcija stane i potpiše se ispod uvodnika u kom kaže glasajte za ovu osobu, ili još možda gore, ova druga osoba je opasnost i nemojte nikako da glasite za nju. To nije novina za Ameriku, ali ono što jeste novina ovih poslednjih nekoliko godina, a pogotovo u ovoj kampanji, jeste činjenica da veliki deo medija sada napušta tu tradiciju. Dakle, imali smo 'Washington Post', imali smo 'Los Angeles Times', 'USA Today', čiji je vlasnik zapravo jedan od najvećih vlasnika štampanih izdanja u Americi, koji su svi odustali od toga da javno i zvanično podrže Kamalu Haris, što se negde tumačilo kao neki znak da i oni očekuju da ipak Kamala Haris neće pobediti, iako je jasno kao dan, da svi ti listovi stopostotno podržavaju demokrate i Kamalu Haris", zaključuje Kosić.
Povezane vesti
Srbljanović: Očekujem da Tramp sa većinom u Kongresu uradi sve ono što nije uradio u prvom mandatu
Politikolog Stefan Srbljanović je za Euronews Srbija komentarisao pisanje briselskog portala "Politico", koji je u svojoj analizi izneo da će Tramp ne samo poništiti rad Bajdenove administracije, ako je suditi prema izjavama u kampanji, nego će do srži prepraviti politiku i federalne agencije koje su radile na stvaranju te politike.
Tanjug AP/Evan Vucci
"To znači dve stvari. Prvo, po meni je ovde na snazi jedno veliko licemerje, generalno, da li su u pitanju mediji, da li su u pitanju rukovodstva pojedinih država. Ono što smo mogli primetiti, da su prve tri čestitke, ako se ne varam, usledile iz Mađarske, Srbije i Izraela, što je negde bilo očekivano. Međutim, ako pričamo o toj podršci, ako vi vidite da je u Danskoj bila podrška kod naroda po anketama četiri odsto, u Norveškoj osam odsto, u Francuskoj i Nemačkoj deset do dvanaest odsto, a da su iz tih zemalja, upravo čestitke odmah krenule, jedna salva zahvala i nekih pozitivnih impresija i tako dalje, vidi se da se to baš i ne slaže sa onim što su prethodno radili i kako su tog Trampa dočekali. To je pod broj jedan", kaže Srbljanović i dodaje:
"Pod broj dva, ono što ja negde očekujem jeste da negde tamo od te treće, četvrte nedelje januara, kad se Tramp vrati u Belu kuću i kad negde uspostavi svoju administraciju, da negde zajedno sa većinom koju sada ima u Senatu i vrlo verovatno u celom Kongresu, dobije odrešene ruke da negde u drugom mandatu ispravi sve ono što eventualno u prvom mandatu nije uradio. A to su, podsetiću vas, neke stvari za koje se on uvek i eksplicitno zalagao, poput kontrole imigracione politike, a da je nije do kraja spraveo, da je onaj zid, sećamo se, krenete, stanete, Senat, Kongres ima dozvolu, nema dozvolu, očekujem da će on sada nakon četiri godine neke analize svoje politike koju je imao priliku da napravi dok je Bajden vladao, da pokuša da ispravi sve ono što je ostalo, nedovršeno negde ili tek započeto u njegovom prvom mandatu", kaže Srbljanović.
Gostovanje Pavla Kosića i Stefana Srbljanovića u celosti pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Kac: SAD su podeljena zemlja koju brinu ekonomija i migracije
Donald Tramp je, nakon što je izabran za 47. predsednika Amerike, poručio da Sjedinjene Američke Države ulaze u svoje zlatno doba. Postavlja se pitanje kako će izgledati to zlatno doba, kao i menja li Bela kuća sada kurs u međunarodnim odnosima?
Na ovu temu je za Euronews Srbija govorio i Jonatan Kac sa instituta Brukings, koji je izneo da su rezultati izbora za neke povod za slavlje, za druge ogromno razočaranje.
"Nisam iznenađen, budući da su predizborne ankete predviđale veoma neizvesnu trku i zapravo davale Trampu prednost u mnogim od kolebljivih država. Ali, naravno, bilo je podeljenih mišljenja o tome da li će on u njima i pobediti, zbog margine greške u anketama. Dakle, ne mislim da je iznenađenje. Sigurno da je ovo s jedne strane povod za slavlje, a sa druge, za one koji su podržavali Kamalu Haris i Demokrate, ogromno razočaranje", rekao je Kac.
Tanjug/AP
Razloge poraza Kamale Haris Kac vidi u činjenici da je sprovedena brza kampanja u kojoj je trebalo njeno ime da bude prepoznato, a da je upravo Bajdenova administracija i njegova nepopularnost uticala na krajnji ishod.
Povezane vesti
"Mislim da su presudila dva faktora. Prvi je činjenica da smo, ne ulazeći u razloge za to, imali kao kandidata veoma nepopularnog predsednika Bajdena da bi potpredsednica Kamala Haris postala kandidatkinja nekih sto dana pred izbore. Ona je pokušala da sprovede brzu kampanju u kojoj je veliki deo vremena posvetila tome da njeno ime postane prepoznatljivo, ali i da se ne dovodi u vezu sa nepopularnim predsednikom. Mislim da je Bajdenova administracija smanjila šanse za Kamalu Haris i njenu kampanju", kaže on i dodaje:
"Drugi odlučujući faktori su bili ekonomija i imigracije, odnosno činjenica da Donald Tramp nikada zapravo nije prekinuo predsedničku kampanju. Proveo je četiri godine napadajući Bajdenovu administraciju zbog imigracije i inflacije, iako SAD sada imaju veoma niske stope nezaposlenosti i stvoreno je desetine miliona radnih mesta. Kako god bilo, ekonomija i imigracija su značajni faktori, ali i promena kandidata demokrata, koja, kako mnogi veruju, nije ostavila Kamali Haris dovoljno vremena", kaže Kac.
Kac upućuje i na to da je prema rezultatima izbora SAD u problemu zbog odnosa dve strane, koji utiče na procese u zemlji.
Povezane vesti
"Na kraju, ova zemlja je podeljena. Ako pogledate izbore iz 2016., 2020. i ovogodišnje, videćete da su rezultati dva kandidata uvek približni. Iako se danas u Vašingtonu demokrate pitaju gde su pogrešili, dok republikanci misle da nigde nisu pogrešili, brojevi govore o podeljenoj zemlji u kojoj se klatno lako može pomeriti na drugu stranu, što se i dogodilo mnogo puta u protekle četiri decenije", kaže on.
Gostovanje Jonatana Kaca u celosti pogledajte u video prilogu.
Đuričić: Republikanci su mobilisali 230.000 kontrolora i preko 500 advokata za sedam kolebljivih država
Gost Vesti na Euronews Srbij koji je takođe dao svoj sud o izborima u SAD i pobedi Donalda Trampa je bio i Aleksandar Đuričić, advokat koji živi u Americi.
On je bio na izbornom mestu u Milvokiju, u državi Viskonsin, a na pitanje kako je tamo izgledalo prebrojavanje glasova, sam proces, Đuričić kaže da je zanimljivo to da se u Viskonsinu glasači mogu da registruju na sam dan izbora.
"Kao što ste rekli, bio sam jedan od advokata koji je bio na terenu za Republikansku stranku u Milvokiju. Tamo nisam bio na samo jednoj lokaciji, nego na osam biračkih mesta, tako da sam imao priliku svakako da vidim kako funkcioniše u raznim delovima grada, pogotovo zbog toga što su se Republikanci više pripremili za ove izbore nego one 2020. Ukupno je bilo preko 230.000 ljudi koji su pratili biračka mesta za Republikance, preko 500 advokata u svih sedam ključnih država. Tako da, što se toga tiče, situacija je bila dobra, mada od svih tih država gdje smo videli neke probleme, vidjeli smo ih najviše u Viskonsinu. Ja lično nisam vidio neke probleme koji su meni zapale za oko, ali jedna od tih stvari što sam video da je malo problematično jeste upravo to da se u Viskonsinu može registrovati na dan izbora i tu onda može dođe do nekih malverzacija", kaže on i dodaje:
"Isto tako, videli smo u Viskonsinu da je bilo neki problema sa mašinama za brojanje glasova što je dovelo do dva slučaja da su se neki glasovi koji su stigli poštom morali brojati ponovno, 30.000 do 40.000, i onda opet jedna mašina koja je brojala sve glasove, nešto nije funkcionisala kako treba, nije bila sigurna do nivoa koji je potreban i onda su isto na toj mašini morali da se prebroje glasovi, ali generalno bilo je dobro, mada sad dovodi se do nekih pitanja u Viskonsinu pošto rezultat je bio takav u nekim delovima, malo van Milvokija, da je izašlih na glasanje bilo preko 100 odsto, što je totalno nemoguće, a iako je Tramp pobedio, to je bitno što se tiče Senata, pošto u trenutnim brojkama demokratska kandidatkinja koja je trenutno u Senatu, Tami Boldvin, vodi, ima prednost nad kandidatom iz republikanske stranke, tako da videćemo ovih dana šta će biti, da li će biti neka vrsta prebrojavanja ili ne", ističe Đuričić.
Gostovanje advokata Aleksandra Đuričića u celosti pogledajte u video prilogu.
Preporuka za vas
Komentari (0)