Ostalo je još 10 dana do predsedničkih izbora u SAD: Kampanja postaje sve "prljavija", a trka neizvesnija

Ostalo je manje od dve nedelje do predsedničkih izbora u SAD na kojima će snage odmeriti Donald Tramp i Kamala Haris. I baš sada, neposredno uoči izbora, čini se da se trka sve više zahuktava kada kandidati doslovno kreću u napad jedni na druge.

Mirjana Pantić, vanredna profesorka novinarstva i komunikacija na Pejs univerzitetu u Njujorku kaže da je "prljava kampanja" potpuno očekivana i nije izuzetak kada su predsednički izbori u SAD u pitanju.

"Ova kampanja je ipak specifična po mnogim pitanjima. Do pre nekoliko meseci smo mislili da sigurno pobeđuje Tramp, ali su se stvari promenile u julu kada je Bajden ispao iz igre i kada je Kamala Haris ušla u trku. Sada je vrlo nezahvalno prognozirati ko će biti pobednik na izborima", kaže Pantić u Euronews jutro.

Kako kaže, Haris je imala malo vremena da se pripremi za predsedničku trku i na početku kampanje je morala da se profiliše kao predsednički kandidat budući da ju je američka javnost poznavala kao potpredsednika.

"I od nje se odmah očekivalo da krene da predstavlja politike i glavne stvari na kojima će institirati tokom kamapnje, a tek kasnije dolazi do žustrije trke. Naime, u proteklih nekoliko dana vidimo da kreću mnogo intenzivniji napadi"

U prilog tome da kampanja postaje sve žustrija svedoči i činjenica da se Haris u poslednjim danima predsedničke kampanje najviše fokusira na to da pokaže kolika je Tramp opasnost za Ameriku. Štaviše, na pitanje novinara da li smatra da je Tramp fašista, odgovorila je potvrdno.

"To je vrlo neobično s njene strane. Dok od Trampa to možemo očekivati jer je on daleko agresivniji u takvim nastupima, potvrdan odgovor Kamale Haris nije tipičan za komunikaciju u SAD. Tamo se gradi način komunikacije koji ne nipodaštava kandidata na takav način, uglavnom se suzdržavaju od vređanja, jer to nije samo stil komunikacije političara već i stil komunikacije u široj populaciji", dodaje Pantić.

S druge strane, i Tramp je odavno doneo rijaliti u politiku, s tim što je i samo društvo postalo mnogo polarizovanije.

"Uneo je agresivni rečnik u političku komunikaciju, ali jedan od najvećih problema koji je došao s njim jeste institiranje sa su svi mediji koji ga ne podržavaju ili kritikuju 'lažne vesti'. To stvara veliki problem jer već postoji opadanje poverenja u medije u Americi i kada sa tog nivoa čujete da su mediji poput CNN, NBC, koji ga često kritikuju 'lažni', onda se stvara još veći pad poverenja u medije", zaključuje Pantić.