Igre 
Zemlja između Indije i Kine, budizma i TikToka, prošlosti i budućnosti: Zašto u kraljevini Butan više ne stanuje sreća?
Komentari13/07/2024
-19:42
Smeštena između Kine i Indije, dve najnaseljenije zemlje na svetu, visoko na Himalajima, nalazi se Butan. Poznat kao "Zemlja gromovitog zmaja", to je budistička monarhija od 700.000 stanovnika koja ima redovan televizijski program tek od 1999. godine.
Većina stranaca koji su čuli za Butan znaju dve stvari: zemlja naplaćuje međunarodnim posetiocima taksu za održivi razvoj od 100 dolara dnevno (poznata kao turistička taksa) i da je ona rodno mesto indeksa bruto nacionalne sreće, sistema namenjenog čuvanju dobrobiti građana i životne sredine.
Kako se ovo nekada skriveno kraljevstvo postepeno otvara prema svetu, sve te stvari ga čine intrigantnom destinacijom za putovanja, zbog svojih istorijskih hramova, staza za pešačenje na kojima nema gužve i zadivljujućih himalajskih pejzaža.
Ali da li je ovo kraljevstvo zaista srećno? I šta to znači za ljude koji ovde žive? Njegovi građani imaju različite odgovore.
Unsplash
"Prva stvar o kojoj (stranci) govore je bruto nacionalna sreća koju promovišemo u Butanu", kaže K J Temphel, osnivač grupe za očuvanje prirode Zeleni Butan. "Mislim da je definitivno život u Butanu, za mene lično, prilično miran i veoma sam srećan što sam ovde".
Svetski izveštaj o sreći, koji svake godine objavljuju Univerzitet Oksford i Ujedinjene nacije, stavlja nordijske nacije Finsku, Švedsku i Dansku na vrh svoje rang-liste sreće. Na listi se nalaze 143 nacije i teritorije širom sveta - ali Butan nije jedna od njih.
"Moram reći da su naši ljudi zapravo bili srećni, ali sada zbog svih tih modernih stvari i svih tih tehnologija koje dolaze, nekako smo više isključeni i onda smo skloniji da budemo depresivniji i tužniji", kaže Tandin Pubz, kreator Facebook stranice Humans of Thimpu, na kojoj se nalaze fotografije i profili običnih ljudi u prestonici u stilu čuvenog projekta Humans of New York Brendona Stantona.
Povezane vesti
"Butan je budistička zemlja. Duhovnost i religija imaju veoma snažan uticaj", dodaje on.
"Stvar je u tome što se sa svim tim uređajima i televizorima ljudi nekako odvlače od ovoga. Oni imaju tendenciju da zaborave da obavljaju jutarnju i večernju molitvu. Oni na telefonima gledaju TikTok, prevlače gore-dole".
Susret sa svetom
Modernizacija je relativan pojam u Butanu. Meštani će vam sa ponosom reći da je Timbu jedina svetska prestonica bez ijednog semafora, a prodavnice i restorane vode isključvo lokalci.
Butan je retka svetska destinacija koja nije puna međunarodnih brendova. Iako ih ima nekoliko – na primer, ispostave luksuznih hotelskih lanaca Le Meridien i Aman – a čak je i prestonica uglavnom lišena korporativnih logotipa.
Preduzetnica Čoki Vangmo smatra da je malo verovatno da bi korporacije poput Mekdonaldsa i Starbaksa ikada došle u Butan – ne zbog lokalne politike ili običaja, već zato što to za njih ne bi bilo profitabilno tržište.
"Naša populacija je toliko (mala) da ne bismo mogli ni da vratimo novac za franšizu u narednih 10 godina", kaže Vangmo, koja vodi nekoliko preduzeća u južnom butanskom gradu Gelephu, uključujući kafić.
profimedia
"Čak i ako cela populacija dođe i popije jednu kafu svaki dan, biće im zaista teško da vrate naknadu za franšizu".
Povezane vesti
Kako se Butan menja, Vangmo ima sedište u prvom redu. Gelephu, grad sa oko 10.000 ljudi u blizini granice indijske države Dardžiling, dizanjem ruku je izabran kao mesto za novi "Grad svesnosti", projekat koji je predvodio kralj zemlje Džigme Hesar Namgjel Vangčuk.
Čini se da je nemoguće zamisliti Butan bez petog monarha u zemlji. Portreti kralja i kraljevske porodice – on i kraljica Jetsun Pema imaju troje male dece – nalaze se u skoro svakom domu i radnom prostoru u Butanu, prikazani na način na koji druge nacije obično tretiraju svoje nacionalne zastave. Fotografije kralja su sveprisutne u budističkim hramovima u zemlji, postavljene pored slika lama i uvek okružene cvećem, voćem i slatkišima.
"Ako pogledate kuće vlasnika privatnih preduzeća, bogatih ljudi u Butanu, njihove kuće su ogromne i prilično luksuzne", kaže Temphel. "Ali ako pogledate naše kraljevske porodične kuće, one su veoma male, oni jednostavno žive i mislim da su skromni. I to je jako važno. Kako misle o zemlji i ljudima. Ne razmišljaju o sebi, već o ljudima u zemlji".
profimedia
Povezane vesti
Generacija na ivici
Sve veći broj mladih ljudi napušta Butan kako bi studirali i radili u inostranstvu. Phubz, koji ima 20 godina i trenutno živi u Pertu, u Australiji, gde je na master studijama iz komunikacija, deo je nove generacije Butana, balansirajući svoju ljubav prema porodici i nasleđu, sa željom da vidi više sveta.
"Postoji jedna butanska izreka koji kaže: "Radiš sve što radi komšija. Ako on ili ona odu i muzu kravu, ti idi i pomuzi kravu. Ako oni odu i rade u polju, i ti idi da radiš u polju". On ovo upoređuje sa trenutnim trendom odlaska mladih ljudi da rade i studiraju u inostranstvu.
"Roditelji osećaju da, ’Oh, sin ili ćerka tog komšije ide u Australiju, moram da pošaljem i svoje dete'".
Temphel kaže da postoji zabrinutost da će Butan imati veliku populacijsku neravnotežu sa više starih nego mladih, slično kao u drugim azijskim zemljama poput Japana i Južne Koreje.
"Brine me, posle sedam godina boravka u drugim zemljama, kad ste upoznati sa običajima, navikama u različitim zemljama, čini mi se da bi onima koji vrate jako teško da se odmah prilagode u Butanu“, kaže on.
Oni Butanci koji žele da istraže "veliki svet" ne mogu samo da zgrabe svoje kofere i krenu. Samo tri zemlje imaju diplomatske ambasade u Timbuu, što znači da većina međunarodnih odnosa mora da ide preko Indije. Butanska valuta, ngultrum, vezana je za indijsku rupiju, a većina prodavnica i preduzeća prihvata i jednu i drugu.
Henley Passport Index svrstava butanski pasoš na 87. mesto po snazi na svetu, što znači da njegovi vlasnici mogu da putuju u 55 zemalja bez vize – ali ta lista ne uključuje Sjedinjene Države, Australiju ili Evropsku uniju.
Jedinstveni međunarodni vazdušni čvor u Butanu, Paro International (PBH), ima jednu je od najlepših aerodromskih pista na svetu – ali i jednu od logistički najizazovnijih. Aerodrom je smešten u dolini između dve planine, samo manji avioni mogu bezbedno da slete i polete. Kao rezultat toga, Paro nudi samo kratke letove do obližnjeg Bangkoka, Dake, Katmandua i Nju Delhija.
profimedia
Ipak, neki od tih logističkih problema mogu da postanu lakši. Pored toga što je dom novog "Grada svesnosti", Gelephu, izabran za novi međunarodni aerodrom. Njegov ravniji teren znači da će biti prostora za duže piste – i, verovatno, džambo džetove koji mogu da idu sve do Bliskog istoka, Evrope i još dalje.
Prema vladinim podacima, prihod po glavi stanovnika u Butanu iznosi 115.787 ngultruma (1.387 dolara) godišnje. Kada let od Paroa do Bangkoka košta najmanje 350 dolara, međunarodna putovanja su još uvek nedostižna za mnoge Butance.
Međutim, strancima koji žele da emigriraju u Butan nije lako. Samo građani Butana mogu da kupe zemlju, a jedini način da dobijete butansko državljanstvo - čak i ako ste u braku sa nekim iz Butana - je lično odobrenje kralja.
Šta donosi budućnost?
Vangmo, koja je svoje studentske godine provela u Indiji pre nego što se vratila u Butan, mogla je da vidi svoju domovinu i iz lokala i iz inostranstva.
"Način na koji živimo sada je star", kaže ona. "Moramo da naučimo da prihvatitim nove načine".
Ona daje nekoliko primera za koje misli da su otežali vlasnicima preduzeća: na primer, nije mogla da pronađe banku u Butanu koja bi joj omogućila da popuni dokumentaciju o računu onlajn, umesto da ide lično.
Vangmo kaže da stvari kao što su zakazivanje sastanaka, poruke van kancelarije i onlajn korisnička usluga uglavnom ne postoje u butanskim kancelarijama.
Većina poslodavaca u Butanu zahteva tradicionalnu odeću – jednodelni odevni predmet koji se zove gho, uparen sa čarapama do kolena za muškarce, i dvodelni komplet sakoa i suknje koji se naziva kari za žene – koji svi nose dok rade, iako ga neki vikendom zamenjuju farmerkama i majicama.
Temphel, iz Zelenog Butana, kaže da je razmišljanje Butana usredsređeno na zajednicu, gde se svi poznaju i paze jedni na druge. Uobičajeno je da komšije svrate nepozvane i da celo selo poseti novu bebu ili poželi dobrodošlicu nekome iz bolnice.
profimedia
Za Vangmo, ovaj osećaj duha zajednice ponekad može i da "guši" pojedinca. Kaže da joj je teško da kaže ljudima da želi da večera sama ili da ne želi goste svaki dan.
I uprkos besplatnom javnom zdravstvenom sistemu Butana, ona veruje da nedostaje jedna kritična stvar - iskrenost oko mentalnog zdravlja.
U kafiću Coffee Cat, čiji je vlasnik i kojim upravlja u Gelephu, posetioci se podstiču da razgovaraju o svom mentalnom zdravlju jedni sa drugima. Vangmo kaže da su mnogi ljudi tokom pandemije doživeli emotivnii krah jer ih je prisilna izolacija izbacila iz "mreže" koju su tako dobro poznavali.
"Niko se nije družio zbog Covida", kaže ona. "A onda, kada su počeli da pričaju, shvatili su koliko je važno da pričaju o tome šta osećaju. I mislim da je tada zaista došlo do razgovoa o mentalnom zdravlju. Mislim da je mentalno zdravlje veoma, veoma lična borba".
Da bi se ljudima olakšalo da se otvore, kafić Coffee Cat održava događaje kao što je čitanje poezije. Na zidovima su ispisani motivacioni citati a tu je i dobro opremljena biblioteka za pozajmljivanje. Na njihovim nalozima na društvenim mrežama postoje kampanje o okončanju stigme i podsticanju preduzetnica.
Za Vangmo, koja obučava svoje osoblje restorana i kafića da ima način razmišljanja koji je više orijentisan na turiste, promene ne dolaze dovoljno brzo.
"Samo zato što nosimo drugačiju odeću i imamo sve ove automobile iz drugih zemalja, to nas neće odvesti tamo", kaže ona.
"Promena će nas jako pogoditi. Neki ljudi nisu srećni, neki ljudi su uplašeni, ne znaju šta će se desiti, kako mogu da prežive. Ali kada smo jedne vere, moramo ovo da uradimo, ne postoji ništa što ne možemo da uradimo".
Preporuka za vas
Komentari (0)