Igre 
Zašto je Tadžikistan, koji ima 96 odsto muslimanskog stanovništva, zabranio hidžab?
Komentari30/06/2024
-17:42
Vlada Tadžikistana usvojila je zakon o zabrani hidžaba, najnoviji u nizu od 35 širokih verskih akata, u potezu koji je vlada opisala kao "zaštitu nacionalnih kulturnih vrednosti" i "sprečavanje sujeverja i ekstremizma".
Zakon, koji je prošlog četvrtka odobrio gornji dom parlamenta, zabranjuje upotrebu "strane odeće" — uključujući hidžab ili pokrivač za glavu koje nose muslimanke.
Umesto toga, građani Tadžikistana se podstiču da nose tadžikistansku nacionalnu odeću.
Oni koji prekrše zakon biće kažnjeni u iznosu od 7.920 tadžikistanskih somonija (skoro 700 evra) za obične građane, 54.000 somonija (4.694 evra) za vladine zvaničnike i 57.600 somonija (oko 5.000 evra) ako su verske ličnosti.
Slični zakoni usvojeni ranije ovog meseca utiču na nekoliko verskih običaja, kao što je vekovna tradicija poznata u Tadžikistanu kao "iidgardak", u kojoj deca idu od vrata do vrata da skupljaju džeparac na praznike Bajrama, piše Euronews.
Odluka je viđena kao iznenađujuća, jer centralnoazijska zemlja sa oko 10 miliona stanovnika ima čak 96 odsto muslimana, prema poslednjem popisu iz 2020. godine.
Ipak, to je odraz političke linije koju vlada sprovodi od 1997. godine.
Povezane vesti
Pretvaranje džamija u čajdžinice
U Tadžikistanu, vlada doživotnog predsednika Emomalija Rahmona već duže vreme cilja na ono što opisuju kao ekstremizam.
Nakon mirovnog sporazuma o okončanju petogodišnjeg građanskog rata 1997. godine, Rahmon — koji je na vlasti od 1994. — prvi je pronašao način da koegzistira sa opozicionom Tadžikistanskom partijom islamskog uskrsnuća (TIRP), kojoj je dat niz ustupaka.
Prema sporazumu uz posredovanje UN, predstavnici pro-šerijatskog TIRP-a dobili bi 30 odsto učešća u vladi, a TIRP bi bio priznat kao prva postsovjetska politička partija u Centralnoj Aziji zasnovana na islamskim vrednostima.
Međutim, Rahmon je uspeo da izbaci TIRP sa vlasti uprkos tome što je stranka vremenom postajala sve sekularnija. 2015. godine je uspeo da u potpunosti ugasi TIRP, označivši ga terorističkom organizacijom nakon što je ta stranka navodno učestvovala u neuspelom pokušaju državnog udara u kojem je izgubio život general Abdulhalim Nazarzoda, ključni vladin birokrata.
AP/Rafiq Maqbool
U međuvremenu je skrenuo pažnju na ono što je njegova vlada opisala kao "ekstremističke" uticaje među građanima.
Nakon što je prvi put zabranio hidžab u javnim institucijama, uključujući univerzitete i vladine zgrade, 2009. godine, režim u Dušanbeu je insistirao na brojnim formalnim i neformalnim pravilima sa ciljem da spreči uticaj susednih zemalja, ali i da ojača svoju kontrolu nad zemljom.
Iako u Tadžikistanu ne postoje zakonska ograničenja za bradu, u više izveštaja se navodi da je policija nasilno obrijala muškarce sa gustim bradama, što se smatra potencijalnim znakom nečijih ekstremističkih verskih stavova.
Povezane vesti
Zakon o roditeljskoj odgovornosti, koji je stupio na snagu 2011. godine, kažnjava roditelje koji šalju decu na veronauku u inostranstvo, dok je prema istom zakonu mlađima od 18 godina zabranjen ulazak u bogomolje bez dozvole.
U saopštenju Komiteta za verska pitanja Tadžikistana iz 2017. navodi se da je 1.938 džamija zatvoreno za samo godinu dana, a bogomolje su pretvorene u prodavnice čaja i medicinske centre, na primer.
Rečeno je da je najnoviji set zakona podstaknut smrtonosnim napadom na Crocus City Hall u Moskvi u aprilu. Četiri napadača koje su uhvatile ruske službe za sprovođenje zakona — za koje se tvrdi da su deo horasanskog ogranka takozvane Islamske države ili ISIS-K — imale su pasoše Tadžikistana, prema izveštajima ruskih vlasti.
Povezane vesti
Predsednik Rahmon, koji je rekao da ima za cilj da Tadžikistan učini "demokratskim, suverenim, zasnovanim na zakonu i sekularnim vrednostima" citirajući uvod Ustava iz 2016 - savetovao je narod da "voli Boga svim svojim srcem".
"Ne zaboravite sopstvenu kulturu", naveo je on.
Američka komisija za međunarodnu versku slobodu (USCIRF) je u svom izveštaju za 2023. označila Tadžikistan kao "zemlju od posebne zabrinutosti".
Gde je još zabranjen hidžab?
U Evropi, hidžab je bio predmet spora u brojnim zemljama.
Holandski desničar Gert Vilders, čija je stranka nedavno formirala vladu nakon pobede bez presedana na opštim izborima, dugo je predlagao zabranu nošenja hidžaba kao deo mnogo većeg skupa antiislamskih mera, uključujući zabranu muslimannske svete knjige, Kurana, i svaku nezapadnu imigraciju.
Francuska je 2004. godine uvela zakon koji zabranjuje nošenje "simbola ili odeće kroz koje učenici upadljivo pokazuju svoju versku pripadnost", uključujući hidžab, u javnim osnovnim školama, srednjim školama i srednjim školama, ali ne i na univerzitetima.
AP/Stefan Rousseau/Pool Photo via AP
Sličan zakon je usvojen u Austriji 2017. godine, kojim se zabranjuju marame u školama za decu do 10 godina starosti, a roditelji se suočavaju sa potencijalnim kaznama od 440 evra ako odluče da svoju decu šalju u školu u hidžabu.
Italija je od 2009. zabranila kupaći kostim nalik hidžabu, poznat i kao "burkini", na svojim bazenima i na plažama. Nekoliko slučajeva kažnjavanja žena ili zabrana kupanja ili sunčanja u javnosti izazvalo je previranja poslednjih godina, posebno na severu zemlje.
Pored toga, Nemačka, Belgija, Norveška i Bugarska imaju zakone koji zabranjuju upotrebu odeće koja pokriva lice, poznatu kao burke, u školama ili javnim institucijama.
Protivnici ovakvih zakona smatraju da je zabrana hidžaba, posebno u sekularnim zemljama, klizav teren zbog kojeg bi evropske muslimanske zajednice mogle biti obespravljene.
Neki sa obe strane argumenta tvrde da je ovo pitanje ženskih prava: dok oni koji se protive hidžabu i burki kažu da se ograničava ženama izbor kako da se oblače, drugi, koji su protiv zabrane, veruju da žene takođe treba da imaju pravo da biraju da nose šta god žele ako osećaju da je to deo njihovog identiteta.
Konzervativna vlada Dejvida Kamerona odbacila je 2013. godine pozive da se zabrani burka u javnosti, navodeći da "žene treba da imaju slobodu da biraju šta će nositi".
U Irskoj, tadašnji premijer Leo Varadkar je takođe odbacio mogućnost zabrane nošenja burki 2018. godine, rekavši: "Ne slažem se sa doktrinom svake religije ili nužno bilo koje religije, ali verujem u slobodu veroispovesti".
Nekoliko zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom zabranilo je burku i hidžab u javnim školama, univerzitetima ili vladinim zgradama, uključujući Tunis (od 1981, delimično ukinut 2011), Kosovo (od 2009), Azerbejdžan (od 2010), Kazahstan i Kirgistan.
Preporuka za vas
Komentari (0)