Igre 
Bajdenova odluka o migrantima započela "pakao", taktika Meksika da smanji imigraciju u SAD je više nego surova
Komentari13/06/2024
-07:56
Vođene rastućim pritiskom Sjedinjenih Država da blokiraju ulazak miliona ugroženih ljudi koji traže bolji život na severu, ali zbog nedostatka sredstava da ih deportuju, meksičke vlasti primenjuju jednostavnu, ali surovu taktiku: iznuruju migrante dok ne odustanu.
To znači da se migranti vrte u limbu dok ih vlasti okupljaju širom zemlje i šalju u južne meksičke gradove Viljahermosa i Tapačula. Neki su vraćeni čak šest puta.
Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador izjavio je u ponedeljak da ova politika "štiti migrante".
"Puno nam je stalo... da zadržimo migrante na jugoistoku jer je prelazak na sever veoma rizičan", rekao je Lopez Obrador na svom jutarnjem brifingu za štampu, odgovarajući na pitanje AP-a o prevozu migranata u južni Meksiko.
Ali ovi potezi su odveli migrante, uključujući trudnice i decu, u još nesigurnije situacije. To će se verovatno pogoršati pod novim ograničenjima za azil predsednika Džoa Bajdena, kažu analitičari.
Tanjug/AP/Felix Marquez
Postupci Meksika objašnjavaju pad broja dolazaka na američko-meksičku granicu, koji je pao za 40 odsto sa rekordnog nivoa u decembru i zadržao se tokom proleća. To se poklopilo sa porastom migranata u Meksiku bez zakonske dozvole, pokazuju podaci imigracione agencije te zemlje. Američki zvaničnici uglavnom hvale "meksičku budnost" oko železničkih stanica i kontrolnih punktova na autoputu.
"Meksiko je zid", rekao je Josu Martinez, psiholog u jedinom skloništu za migrante u Viljahermosi, Oazi mira Svetog Duha Amparito, koje se nije bilo pripremljeno za novi meksički pristup problemu migranata. Malo sklonište je u problemu otkako je meksička vlada počela da šalje ljude nazad pre dve godine. Prošlog meseca u njemu je boravilo 528 ljudi, u odnosu na 85 u maju 2022.
Povezane vesti
"Šta ćemo kada dođe još više ljudi?", pita se Martinez. "Svaki put kada Sjedinjene Države učine nešto da ojačaju severnu granicu, automatski znamo da mnoštvo ljudi dolaze u Viljahermosu".
Migranti odavde pokušavaju da odu autobusima na sever prema Meksiko Sitiju, gde mogu da zatraže termin za traženje azila preko aplikacije američke carine i granične zaštite, CBP One. Ali većina nikada ne stigne dovoljno daleko na sever kako bi aplikacija prihvatila njihovu lokaciju.
Kontrolni punktovi preplavili su južne meksičke autoputeve. Naoružani vojnici izvlače migrante iz autobusa i okupljaju one koji šetaju putevima i okolnim planinama. Od dvadesetak migranata koje je AP intervjuisao, svi su rekli da su ih organi za sprovođenje zakona ili meksički službenici za migracije primorali da nastave put. Nakon što su dva ili tri puta dali pozamašne sume, porodice nisu imale ništa. Zatim su autobusima vraćeni na jug, gde je većina ostavljena na ulicama.
Pritvor kao "humanitarno spasavanje"
Venecuelanka Keili Bolanos kaže da u postupcima meksičkih vlasti nema ničeg ljudskog. Ona i njeno četvoro dece su šest puta slani u južni Meksiko. Ova 25-godišnja samohrana majka želi azil kako bi njena četvorogodišnja ćerka mogla da se leči od leukemije, na način koji joj nije dostupan u Venecueli.
Nekoliko dana ranije, uhvaćena je u severnoj državi Čivava, gde je rekla da su je pripadnici vojske tukli pred njenom uplakanom decom, a zatim ih utovarili u autobus koji ih je posle dva dana dovezao do Viljaermose.
"Kako možeš da trčiš kada imaš četvoro dece? Ne možeš", rekla je ona.
Tanjug/AP/Felix Marquez
Porodica je spavala na kartonskim kutijama zajedno sa drugim migrantima ispred autobuske stanice u Viljahermosi. Ipak, ona planira da pokupa i sedmi put da se dokupa severa. Jer, nema drugi izbor.
Povezane vesti
"Znam da će sva ova borba jednog dana biti vredna toga", kaže ona.
Čini se da je taktika Meksika način da se umire SAD, koje su izvršile pritisak na latinoameričke nacije da pomognu u usporavanju migracije, dok ne uspevaju da revidiraju sopstveni imigracioni sistem za koji se većina Amerikanaca slaže da je "očajan". Novi predsednik Paname obećao je da će blokirati prolaz kroz Darijenov jaz, dok je Bajden ublažio kritike na račun predsednika Salvadora nakon što je smanjio migraciju.
Kada je Bajden prošle nedelje najavio svoja nova ograničenja, rekao je da je "drastično" smanjio migraciju ka granici "zbog dogovora koji sam postigao sa predsednikom (Lopezom) Obradorom". Rekao je da takođe planira da sarađuje sa budućom predsednicom Klaudijom Šejnbaum na pitanjima granica.
Povezane vesti
Ali Majkl Šifter, viši saradnik u Inter-američkom dijalogu, rekao je da su takve mere samo kratkoročna rešenja koja se ne bave osnovnim uzrocima migracije.
"Kažu da je ovo regionalni izazov sa kojim se svi zajedno moramo suočiti, što je istina", rekao je Šifter. "Problem je: ako SAD ne mogu da dovedu svoju kuću u red, to šalje signal drugim vladama koje se pitaju: Zašto bismo radili sa njima ako ni sami nisu sposobni da se izbore sa tim pitanjem?".
Neki tražioci azila rekli su da su spremni da odustanu od svog "američkog sna"“, ali ne mogu da odu jer su odsečeni od svog konzulata ili nemaju novca.
Nakon što su izašli iz autobusa, jedna grupa migranata molila je vlasti da im pomognu da se vrate u Venecuelu neposredno pre nego što su vraćeni na jug.
"Samo želimo da odemo u ambasadu u Meksiko Sitiju. Da se vratimo u Venecuelu", rekla je 30-godišnja Fabijana Belizar zvaničnicima, nakon što je dan ranije vraćena iz severnog Meksika. "Ne želimo više da budemo ovde".
Tanjug/AP/Felix Marquez
Drugi su rekli da će pokušati da nađu posao i mesto za spavanje u gradu pre nego što nastave dalje.
Lopez Obrador je u ponedeljak rekao da se migrantima na jugu nudi posao, ali se i nekolicina srećnika koji dobiju posao suočava sa nesigurnim uslovima. Jedan migrant je plaćen 25 dolara dnevno za 12 sati rada pod jakim suncem na farmi manga. Jedna migrantkinja je rekla da su poslodavci pokušali da je nateraju na seks.
Izbori su prošli, nasilje nije
Vlasnica radnje i lokalni koordinator političke stranke na periferiji Meksiko Sitija, Norma je pozvala vlasti u novembru da podnese žalbu na buku koja dolazi iz zgrade pored njene kuće.I gorko je zašalila zbog toga. Ona je mislilila da je zgradu koristila rivalska politička partija.
Norma ne zna šta je rezultat policijske istrage, ali 35-godišnjakinja je počela da dobija zastrašujuće pretnje. Čudni muškarci su počeli da joj prilaze na ulici i upozoravaju da joj nije preostalo dugo da živi.
Pokušala je da se preseli kod rođaka, ali je primetila da je prate i na putu.
Kada je ta rivalska partija pobedila na opštinskim izborima pre dve nedelje, Norma je odlučila da napusti grad, rekla je, plašeći se da će biti dalje na meti.
"Posle glasanja, postalo je jako loše u mom gradu", rekla je ona. CNN koji je objavio samo njeno ime zbog brige za njenu bezbednost.
Razgovor se odvijao na prašnjavom putu u južnoj Arizoni, samo nekoliko trenutaka nakon što su ona i njeno troje dece – od 13, 8 i 2 godine – prešli nisku ogradu koja deli Meksiko od Sjedinjenih Država.
Oni su među nekoliko porodica migranata na granici koje su rekle da beže od posledica krvavih nacionalnih izbora u Meksiku, na kojima je desetine političkih kandidata ubijeno, a stotine dobijalo pretnje tokom kampanje.
Svi su rekli da se nadaju azilu od američke vlade. I svi su rekli da nisu čuli za novu izvršnu naredbu američkog predsednika Džoa Bajdena kojom se blokiraju zahtevi za azil većine ljudi koji ilegalno prelaze južnu granicu.
"Najdrakonskija" Bajdenova odluka
Zagovornici prava imigranata osudili su nove mere predsednika Bajdena o azilu na granici Sjedinjenih Država i Meksika, opisujući tu politiku kao "najdrakonskiji" potez otkako je demokrata ušao u Belu kuću 2021.
Tokom konferencije za novinare u četvrtak, Azadeh Erfani, viši politički analitičar u Nacionalnom centru za imigrantsko pravosuđe, rekao je da Bajdenova nedavna izvršna naredba krši i američko i međunarodno pravo jer će ljude sa održivim zahtjevima za azil vratiti na štetu, piše Al Jazzera.
"Svaka osoba, uključujući porodice sa decom, koja traži azil između američkih luka biće pogođena novim propisima", rekao je Erfani.
"Ovo se dešava upravo sada – usred globalne krize raseljenja, najgore koju smo videli od Drugog svetskog rata – i desetkovaće pristup azilu u doglednoj budućnosti".
Tanjug/AP/Felix Marquez
Bajdenova izvršna naredba, koja je stupila na snagu u ranim satima u sredu, dozvoljava njegovoj administraciji da zaustavi obradu zahteva za azil ako broj neregularnih prelazaka na američko-meksičkoj granici premaši prosečno 2.500 dnevno tokom nedelju dana.
Naredba dozvoljava određena izuzeća, uključujući maloletnike bez pratnje i osobe za koje je utvrđeno da su žrtve trgovine ljudima.
"Ova akcija će nam pomoći da dobijemo kontrolu nad našom granicom i uspostavimo red u procesu", rekao je Bajden novinarima kada je najavio mere.
Ali traženje azila je pravo i prema američkom i međunarodnom pravu — bez obzira na to kako ljudi uđu na teritoriju SAD. Sam Bajden je vodio kampanju na osnovu obećanja da će podržati "moralnu odgovornost" zemlje na granici i dostojanstveno sprovoditi zakone o imigraciji.
U postu na društvenim mrežama iz 2019. u kojem se kritikuje antiimigrantski stav njegovog prethodnika Donalda Trampa, Bajden je obećao da "neće odbijati one koji beže od nasilja, rata i siromaštva".
Ali kako je prošle godine broj migranata i tražilaca azila koji pokušavaju da uđu u SAD na granici sa Meksikom naglo porastao, demokratski predsednik je bio pod pritiskom republikanaca da zauzme oštriji stav po pitanju nedozvoljenih prelazaka.
Ovonedeljna naredba dolazi pet meseci pre nego što bi Bajden trebalo da se suoči sa Trampom na predsedničkim izborima u novembru, trka za koju se očekuje da će biti tesna.
Izvršna naredba se takođe poklapa sa novim pravilom Ministarstva za unutrašnju bezbednost i američkog državnog tužioca koji takođe pooštrava procedure za azil.
Kontraefekat
Zagovornici ljudskih prava širom SAD upozorili su da će ova nova pavila prisiliti tražioce azila da se vrate u opasne situacije u njihovim matičnim zemljama, posebno u meksičkim pograničnim gradovima.
Čelsi Sašau, upravnik Akcionog tima za graničnu akciju Firentinskog projekta za imigrante i izbeglice, radila je sa tražiocima azila na južnoj granici u Arizoni i rekla da će to pravilo ljude vratiti "nasilju, opasnosti i možda smrti".
"Ovo pravilo će verovatno dovesti do toga da će ugrožene porodice biti deportovane svakog dana u male, udaljene gradove u meksičkoj državi Sonora kojima vladaju karteli i u kojima se dešavaju aktivni nasilni sukobi", rekla je ona tokom konferencije za novinare.
Tanjug/AP/Felix Marquez
Sašau je takođe primetila da je američka ulazna luka poznata kao Nogales jedino mesto na oko 1.300 km (800 milja) u Arizoni gde tražioci azila mogu da dobiju termine za imigraciju u SAD preko aplikacije poznate kao CBP One.
Rekla je da su neki od njenih klijenata morali da čekaju sedam ili osam meseci, ako ne i duže, na termin za CBP One - i upozorila je da bi nova izvršna naredba mogla da dovede do još dužeg vremena čekanja.
"Ljudi će postajati sve očajniji. Videli smo već da, kada su ljudi prisillno dovedeni u očajne okolnosti, budu primorani da donesu očajničke odluke", rekla je Sahau.
"Terali su nas da glasamo"
Nekoliko milja istočno duž granice Arizone, CNN je sreo još nekoliko meksičkih porodica koje su se danima skrivale u šatoru koji je podigla lokalna humanitarna grupa. Njima su dostavljene flaše s vodom, zajedno sa znakovima koji upozoravaju da sačekaju da se agenti granične patrole pojave, umesto da pokušavaju da hodaju dalje pod vrelim suncem.
Neki su bežali od opšteg nasilja, nedostatka posla, pretnji kidnapovanjem njihovih porodica. Dvojica muškaraca sa porodicom koji sede na zemlji na zagušljivoj vrućini rekli su da su i oni pobegli iz Meksika posle izbora. Dobili su pretnje zbog podrške pogrešnom kandidatu u svom gradu, rekao je jedan.
Američki zvaničnici su ovog leta pratili nove migracije, a nasilje oko izbora u Meksiku ovog meseca samo je jedan od mnogih potencijalnih faktora.
"Bilo da govorimo o izborima u Meksiku ili ovde u SAD, to uvek izaziva nivo neizvesnosti kod svih, generalno, ali posebno u migrantskoj populaciji", rekao je zvaničnik unutrašnje bezbednosti.
Izbori 2. juna bili su najveći i najnasilniji u istoriji Meksika. Sa 20.000 izbornih mesta koja su bila otvorena, razmere krvoprolića koje su počinili oni koji su pokušavali da utiču na glasanje su bili ogromni; najmanje 34 politička kandidata ubijeno je od strane kriminalnih organizacija tokom kampanje. Stotine kandidata prijavilo je da su im pretili, a mnogi su odustali od izborne trkw, plašeći se za svoje živote.
Zastrašivanje je bilo posebno rasprostranjeno na izborima na lokalnom nivou, rekli su stručnjaci, gde je pobeda na izborima pobednicima mogla da omogući široku kontrolu nad policijom i fiskalnim resursima malih zajednica.
"Nasilje i pretnje su vršeni posebno da bi se stvorilo to okruženje straha“, rekla je Karin Zisis, stručnjak za Meksiko i glavni urednik Americas Society/Council’s veb-sajta.
Ona kaže da nije iznenađena što političko nasilje neke Meksikance sada odvaja od njihovih domova, s obzirom na širu bezbednosnu krizu u zemlji, gde je stopa ubistava jedna od najviših u svetu.
Stotine ljudi suočilo se sa pretnjama tokom predizborne kampanje, rekla je ona.
"Govorimo o samim kandidatima, političarima u strankama, funkcionerima u strankama, nasilju nad članovima porodica kandidata. Dakle, možete zamisliti u kakvom su problemu obični ljudi", rekla je ona.
Čak i kada su glasački listići prebrojani, napadi su nastavljeni. Gradonačelnica Jolanda Sančez Figeroa iz Kotija u državi Mičoakan, ubijena je dan posle izbora, dok je sa telohraniteljem išla iz teretane. Oboje su ubili ljudi iz belog kombija, naveo je državni tužilac u saopštenju.
Granica u prvom planu, a kriminal cveta
Meksiko blisko sarađuje sa SAD kako bi ublažio migracioni pritisak na granici, a više državnih agencija radi na blokiranju ili preusmeravanju tražilaca azila iz celog sveta dalje od granice između SAD i Meksika. Ali izgleda da uslovi kod kuće guraju neke građane Meksika da se pridruže migracionim tokovima ka severu.
Salvador Gerero, direktor Pravne klinike za izbeglice Alaide Fopa u Meksiko Sitiju, rekao je da brine da je posvećenost vlade da služi kao tampon za migracije za svog severnog suseda odvukla resurse i pažnju sa rada na unutrašnjoj bezbednosti.
"Na primer, Nacionalna garda je stvorena da zaštiti Meksiko", rekao je za CNN. "Ali za svakog zločinca kojeg Nacionalna garda dovede sudiji, postoji 80 migranata koje moraju da privedu“, rekao je on.
U međuvremenu, u Meksiku vlada nekažnjivost, gde je pored visoke stope ubistava, više od 100.000 ljudi nestalo bez objašnjenja njihove sudbine. Prema istraživačkom centru Mekico Evalua, oko 95 odsto svih zločina širom zemlje ostalo je nerešeno 2022.
I dok su programi socijalne zaštite odlazećeg predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora izvukli mnoge Meksikance iz siromaštva, erozija demokratije i institucija pod njegovim nadzorom gomilaju pritisak na one koji se politički nalaze na "pogrešnoj" strani.
Visoko na dnevnom redu Lopeza Obradora, pre nego što napusti funkciju, nalazi se lista reformi, od kojih se očekuje da će mnoge imati slabiji efekat na svakodnevni rad demokratskih institucija u zemlji, istakala je Zisis.
Tanjug AP/Marco Ugarte
Novoizabrana predsednica Klaudija Šejnbaum zauzeće svoju predsedničku funkciju 1. oktobra. Na nju se uglavnom gleda kao na štićenicu Lopeza Obradora, a ključno je pitanje, usred istorijskih nivoa migracija kroz Severnu Ameriku, da li će ona nastaviti da prati njegove tragove u oblasti bezbednosti, kontrole granica i reforme vlade.
Nema samilosti
Za većinu ljudi koji danas ilegalno prelaze granicu, traženje azila više nije opcija, bez obzira na okolnosti. Proglas američkog predsednika Džoa Bajdena zabranjuje migrantima koji ilegalno pređu granicu da traže azil kada se dostigne dnevni prag ilegalnih prelazaka. Iako tražioci azila i dalje mogu da koriste aplikaciju za carinsku i graničnu zaštitu da zatraže termin za podnošenje zahteva za azil na mestu ulaska.
To je kontroverzna mera. Normu i njenu decu privela je granična patrola u petak nakon ulaska u SAD. Do ponedeljka su deportovani u Meksiko, gde se plaše da izađu iz kuće, a njena deca ne idu u školu.
Američki agenti su se prema njima odnosili s poštovanjem, rekla je za CNN, ali su uzeli biseve za ispitivanje DNK - verovatno da bi se uverili da su deca zaista njena. Ali nikada nije dobila priliku da objasni od čega beži.
"Samo su rekli da to nije opcija", rekla je ona, razgovarajući s novinarima telefonom iz svoje kuće u Meksiku.
Preporuka za vas
Komentari (0)