Igre 
Sledeći predsednik Meksika biće žena - ali "revolucionarni" izbori u senci su najkrvavije izborne kampanje ikada
Komentari02/06/2024
-08:32
Tokom predsedničke kampanje u južnom Meksiku, automobilu kandidatkinje Klaudije Šejnbaum prišlo je nekoliko muškaraca sa kapuljačama, preklinjući je da spreči njihov grad da zauzmu bande.
Jedan čovek je rekao da se oseća bespomoćno i da vlada "nikada ništa nije uradila za ovu zemlju". Žive su u Čijapasu, najsiromašnijoj državi Meksika i sve važnijoj teritoriji za kriminalne organizacije koje švercuju ilegalnu drogu, vatreno oružje i migrante iz susedne Gvatemale. Šejnbaum se zahvalila muškarcima uz stisak ruke pre nego što je njen automobil krenuo.
Bivša gradonačelnica Meksiko Sitija je favorit na današnjim izborima, na kojima je gotovo sigurno da će zemlja izaći sa svojom prvom ženom predsednicom – izvanredno dostignuće u zemlji poznatoj po svojoj patrijarhalnoj kulturi i visokim stopama rodno zasnovanog nasilja, gde oko 10 žena bude ubijeno svakog dana.
Šejnbaumova je na talasu popularnosti uz podršku svog dugogodišnjeg saveznika, meksičkog predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora i njihove levičarske stranke Morena. Za njom u anketama je bivša senatorka Ksočiti Galvez, iz konzervativne stranke PAN, koji predstavlja koaliciju opozicionih partija.
Tanjug AP/Eduardo Verdugo
Ali ono što bi trebalo da se slavi kao revolucionarni izbori zasenjeno je najkrvavijom izbornom kampanjom u istoriji Meksika i stalnim visokim nivoom nasilja širom zemlje.
Zločini bez kazne
Najmanje 34 političara i poslaničkih kandidata ubijeno je od juna 2023. jer bande na taj način pokušavaju da utiču na one koji dolaze na vlast, navodi se u izveštaju istraživačke grupe Laboratorio Electoral, koji je takođe otkrio stotine napada na kandidate i ljude u vezi sa trenutnim izbornim procesom.
I dok je stopa ubistava u Meksiku opala između 2019. i 2022. godine, u apsolutnim brojevima, zemlja je još uvek na istorijski visokom nivou ubistava, sa oko 30.000 ljudi ubijenih svake godine, kažu stručnjaci.
Povezane vesti
Najveći izazov za sledeću predsednicu biće ubeđivanje birača da ona može da okonča skoro izvesnu "nekažnjivost" u Meksiku: Naime, oko 95 odsto svih zločina širom zemlje ostalo je nerešeno od 2022. godine, prema istraživačkom centru Mexico Evalua.
"Meksiko je zemlja u kojoj više od devet od 10 zločina počinjenih nad stanovništvom ostaje nekažnjeno“, rekla je za CNN Stefani Bruer, direktorka Meksičke kancelarije za Latinsku Ameriku (WOLA). "To je zemlja sa niskim nivoom prijavljivanja zločina uglavnom zbog nepoverenja u vlasti, nedostatka vere u istrage, koje mogu biti veoma dobro utemeljene".
Paradoks
Meksiko je svetski lider kada je u pitanju rodna ravnopravnost na izabranim funkcijama, što je zacementirano ustavnom reformom 2019. Ona nadmašuje mnoge zemlje u pogledu zastupljenosti žena u parlamentu.
Međutim, Meksiko je i dalje opasno mesto za žene, sa neverovatnom stopom femicida. Najnoviji podaci Meksičkog Nacionalnog instituta za statistiku i geografiju otkrili su da je najmanje 11.852 femicida zabeleženo u prve tri godine predsedavanja Lopeza Obradora – više od 7.439 prijavljenih tokom istog perioda predsedavanja Enrikea Penje Nijeta (2012-2018).
S obzirom na to da je bezbednost najveća briga birača, i Šejnbaum i Galvez su uglavnom ostale uzdržane u pogledu svojih predloga. Ni jedna ni drugia nisu odbacile skoro dve decenije dug pristup oslanjanju na oružane snage u borbi protiv organizovanog kriminala – što se poklopilo sa istorijski visokim nivoom ubistava.
Šejnbaum, bivši klimatski naučnik, obećala je da će nastaviti sa politikom svog prethodnika. Ona je istakla svoj dosije kao gradonačelnice Meksiko Sitija, a njen tim je ukazao na poboljšanje uslova rada policije i bolje prikupljanje obaveštajnih podataka o kriminalnim mrežama.
Tanjug AP/Fernando Llano
Galvez je bila kritična prema nekonfliktnom pristupu Lopeza Obradora prema kartelima. Ona je predložila povećanje broja policajaca u područjima u kojima je nasilje najizraženije i izgradnju novog zatvora visoke bezbednosti.
Povezane vesti
"U 2018. milioni Meksikanaca glasali su za promenu sa nadom, ali istina je da se to nije dogodilo", rekla je Galvez tokom predsedničke debate u aprilu, kritikujući pristup aktuelnog predsednika u borbi protiv organizovanog kriminala.
"Klaudija Šejnbaum nudi nastavak politike "zagrljaja" za kriminalce… Nudim da izgradimo Meksiko gde možemo da okončamo nasilje, ali pre svega da se posvetimo zdravlju i obrazovanju".
Obe kandidatkinje su govorile o potrebi jačanja policijskih i civilnih institucija, te boljem korištenju obaveštajnih podataka i koordinacije.
Povezane vesti
"Ali u kojoj meri bilo koja od njih zaista misli da to sprovede, je veoma nejasno", rekao je Bruer.
Eksperti su razočarani nedostatkom novih pristupa bezbednosnoj situaciji, rekavši da postoji veza između militarizacije i porasta krvoprolića u zemlji od početka kampanje 2006. godine, kada je bivši predsednik Felipe Kalderon objavio sveopšti rat protiv kriminalnih grupa.
"Meksiko ne može da se izvuče iz problema kao što su nekažnjivost ili korupcija u institucijama ili nedostatak efikasne krivične istrage", rekao je Bruer za CNN. "Militarizacija jednostavno nije sredstvo koje bi to ikada moglo da učini".
Zagrljaji, a ne meci
Aktuelni predsednik Lopez Obrador osvojio je funkciju 2018. na platformi demilitarizacije rata države protiv narko kartela, obećavajući da će obnoviti mir "zagrljajima, a ne mecima".
"Popularni programi socijalne zaštite baviće se osnovnim uzrocima ekonomske nesigurnosti, umesto nasilnih sukoba sa kriminalnim grupama", obećao je tada. To je bila strategija u kojoj je sin meksičkog narko-bosa Hoakina "El Čapa" Guzmana pušten na slobodu po naređenju Lopeza Obradora 2019. kako bi se izbeglo krvoproliće. Kasnije je ponovo uhapšen i izručen SAD.
Tanjug AP/Marco Ugarte, File
Međutim, on nikada nije stvarno demilitarizovao javnu bezbednost. Lopez Obrador je umesto toga spojio nekoliko agencija za sprovođenje zakona, poput savezne policije, da bi stvorio Nacionalnu gardu koja je, u principu, trebalo da bude pod civilnom komandom. Ali ubrzo nakon toga stavio je to telo pod nadležnost ministra odbrane, što je izazvalo kritike širom političkog spektra, a opozicija je rekla da to podstiče militarizaciju u Meksiku.
Vrhovni sud je usvojio tužbu opozicije i naložio Lopezu Obradoru da vrati Nacionalnu gardu u civilnu nadležnost. On je obečao da će postupiti po toj odluci ali Nacionalna garda i dalje podnosi izveštaje ministru odbrane.
Ova kreacija je bila deo onoga što Bruer opisuje kao "populističku... i veoma vidljivu meru" koja je imala za cilj da pruži percepciju da se nešto radi u vezi sa kriminalom. Nacionalna garda je preuzela nekoliko civilnih funkcija, uključujući izgradnju infrastrukturnih projekata i upravljanje aerodromima - situacija zrela za korupciju, upozoravaju posmatrači iz Meksika.
U međuvremenu, kriminalne grupe su samo proširile svoje delatnosti i domet.
Majski izveštaj Krizne grupe dokumentovao je ograničenu borbu protiv kriminala gde je bilo velikih vojnih rasporeda u oblastima koje su najviše pogođene posledicama rata među kartelima. Umesto toga, u izveštaju je utvrđeno da je "uspostavljen niz uglavnom neizrečenih pravila, koja ohrabruju ilegalne grupe da smanje i prikriju nasilje koje vrše", piše u izveštaju.
Tanjug AP/Alejandrino Gonzalez
"U zamenu za to, vlasti su zatvorile oči pred izvesnim stepenom nezakonitosti, omogućavajući ovim organizacijama da diverzifikuju svoje operacije trgovine ljudima, ali i nove ilegalne droge kao što je fentanil, prošire svoje reketiranje, pređu u legalne poslove i preuzmu veću kontrolu nad zajednicama i lokalnim samoupravama.
Ovo je možda iskrivilo zvaničnu statistiku o ubistvima, rekao je za CNN Falko Ernst, viši analitičar za Meksiko u Kriznoj grupi.
"Ali ono što smo videli u brojnim državama sa visokim nivoom sukoba je da, iako su službeno ubistva opala, nestanci su porasli, čak i zvanični, tako da to stavlja još jedan znak pitanja iza statistike o padu broja ubistava", rekao je on.
Izveštaj je takođe otkrio da je postojao politički pritisak da se smanji zabeležena stopa smrtonosnog nasilja što je dovelo do toga da se "neka ubistva evidentiraju pod drugim uzrocima smrti ili ostaju nezabeležena".
Žene su meta
Stručnjaci kažu da postoji duboka povezanost između militarizacije i rodno zasnovanog nasilja u Meksiku.
Feminističke grupe u zemlji počele su da dokumentuju "dramatičan porast broja žena koje su ubijene vatrenim oružjem" nakon 2007. godine, kao i da su žene "mete u javnoj sferi", rekla je Gema Klop-Santamarija, docent istorije Latinske Amerike na Univerzitetu Džordž Vašington.
Ubistva žena često ne budu procesuirana, sa stopom nekažnjivosti od 88,6% za slučajeve femicida, prema Mexico Evalua.
Obe kandidatkinje su prepoznale krizu femicida, ali Šejnbaumova, koja ima značajnu prednost u anketama protiv Galvaz, ima napet odnos sa nekim feministkinjama "koje su se srele sa represijom policije Meksiko Sitija dok je bila u nadležnosti Šejnbaumove", rekla je Klop-Santamarija.
Šejnbaum je rekla da se trudi da uspostavi sigurnost za žene i devojke, rekavši da je u Meksiko Sitiju bilo "nulte nekažnjivosti" za vreme njenog liderstva, i da je pod njenim nadzorom došlo do velikog smanjenja femicida. Iako te tvrdnje nisu potvrđene bilo kakvim proverama, kažu kritičari.
Usred tekućeg "rodno zasnovanog nasilja, uključujući femicide i nestanke", rekla je Klope-Santamarija, "postavljanje žene za predsednika u ovom trenutku je veoma paradoksalno".
Preporuka za vas
Komentari (0)