Igre 
Šta posle smrti Raisija: Kako će pogibija iranskog predsednika uticati na politiku Teherana?
Komentari20/05/2024
-18:02
Nakon što je Iranska državna televizija potvrdila da su iranski predsednik Ebrahim Raisi i ministar spoljnih poslova Hosein Amir Abdolahijan poginuli kada se njihov helikopter srušio, postavlja se pitanje da li će se i kako menjati spoljna i unutrašnja politika Teherana, ali i kako će najnoviji incident uticati na odnos sa Izraelom.
Iranski predsednik Raisi prisustvovao je otvaranju brane Kiz Kalasi u severnoj iranskoj provinciji Istočni Azerbejdžan, a pri povratku njegov helikopter u kojem je bio i ministar spoljnih poslova, srušio se pri sletanju u grad Tabriz.
Iako u početku nije bila poznata sudbina iranskog predsednika, nakon što su saopštene vesti o smrti, novinarka Ferešteh Sadegi kaže za Euronews Srbija da se na ulicama Teherana "oseća teško raspoloženje u vazduhu".
"Ljudi idu za svojim svakodnevnim poslom, ali niko se ne smeje, niko ne radi ništa što je veselo. Ljudi su pogođeni, pogodile su ih vesti o pogibiji predsednika", kaže na početku ragovora Sadegi.
S obzirom na aktuelnu krizu na Bliskom Istoku, gde preti opasnost od eskalacije sukoba između Izraela i Irana, opravdane su spekulacije da iza ovog slučaja stoji Jerusalim.
Međutim, u međuvremenumu, neimenovani izraelski zvaničnik je saopštio da Izrael nije umešan u pogibiju iranskog predsednika, uz poruku "to nismo bili mi".
Novinarka Sadegi objašnjava da iako uzrok nesreće i dalje nije poznat, za sada nije moguće okriviti nikog, dok ne bude objavljeno zvanično saopštenje.
"Ne mislim da će postojati neki spoljni faktor u ovom incidentu, čini se da je prosto uzrokovan lošim vremenom", ukazuje novinarka.
"Nije bio savršen predsednik"
Dodaje i da je Raisi bio osmi predsednik Irana, koji je, kako kaže, izabran u "veoma friziranim izborima" za predsednika te zemlje održanim 2021. godine.
Povezane vesti
"Imao je svoju podršku, imao je bazu podrške, dobio je 48 odsto glasova, to je bilo negde oko 18 do 20 miliona glasova, pojašnjava naša sagovornica.
Naglašava i daje Raisi bio "sajed", što u iranskoj kulturi označava potomke proroka Mohameda.
"Ako ste sajed onda imate poštovanje. Mogu da kažem da je bio poštovana osoba, nije bio savršeni predsednik, ali se trudio, stvarno je davao sve od sebe", navodi ona dodajući da su građani tokom njegovog mandata mogli da se uvere da je "radio najbolje što je mogao".
Tanjug/AP
Raisi je bio štićenik iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija i o njemu se često govorilo kao o budućem verskom vođi, a analitičari smatraju da je u trenutku smrti bio na vrhuncu moći uprkos sankcijama Zapada.
S druge strane, Zapadni mediji ga opisuju kao ekstremnog konzervativca, koji je podržavao islamsku rodnu segregaciju, kontrolu interneta i cenzuru zapadne kulture.
"Raisi je takođe poznat i po tome da je kao vrhovni sudija odgovoaran za pogubljenje hiljade zatvorenika posle iransko-iračkog rata. SAD su ga sankcionisale zbog toga, ali i zbog drugih slučajeva kršenja ljudskih prava dok je bio na čelu pravosuđa", izjavio je direktor vesti AP za Zaliv i Iran Džon Gembrel.
Kako će smrt Raisija uticati na politiku Irana?
Spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović kaže za Euronews Srbija da je Raisi na izborima pobedio sa "politikom unapređivanja standarda stanovništva i sa jednom pragmatičnom politikom unapređivanja odnosa sa susedima i sprovođenja politike vrhovnog vođe Hamneija, koja se zove - Pogled ka Istoku".
Povezane vesti
"U ovom drugom segmentu, što se tiče spoljne politike, mislim da je uspeo više. Verovatno zato što je to i u suštini lakše. Mada su tu bile značajne prepreke u odnosima i sa Saudijskom Arabijom, i sa Emiratima, ali to napreduje", objašnjava naš sagovornik.
Budući da je u iranskom političkom sistemu predsednik republike ustvari neka vrsta dosta snažnog premijera, a da je vrhovni vođa taj koji određuje i principe i glavne ciljeve domaće i spoljne politike, kako kaže Korkodelović, "ne bi trebalo očekivati neke velike promene" u iranskoj politici.
"Prvo treba da prođu izbori pa da bude formirana nova administracija, pa da se ta nova administracija uhoda, da formira jedan dobar tim kakav je imao Raisi, i onda može eventualno da se govori o nekim promenama, ali osnovni princip i bar ono što se tiče spoljne politike i što se tiče domaće ekonomije, mislim da se neće u dogledno vreme menjati", ističe on.
Povezane vesti
Kada je reč o odnosu Irana i Izraela, nakon incidenata kojima smo svedočili u proteklih mesec dana, Korkodelović navodi da je napad dronovima i raketama na Izrael i odgovor Jerusalima "svojevrsna pokazna vežba šta bi moglo da se dogodi u budućnosti".
"Sigurno da će odnosi biti i dalje veoma zategnuti. Bio bi iznenađen ukoliko bi to oko za oko, zub za zub bilo nastavljeno skoro. Ali ti odnosi će biti takvi dok ne bude rešeno palestinsko pitanje. Iran se smatra glavnim zaštitnikom palestinskog naroda i pitanja palestinske države i Jerusalima kao glavnog grada takve palestinske države. Dok ta pitanja ne budu bila rešena, nema boljitka u odnosima između Jevrejske države i Islamske Republike", zaklučuje spoljnopolitički komentator.
Ko će biti njegov naslednik?
Nakon vesti o smrti, saopšteno je da će Mohamad Mohber, kao prvi potpredsednik Irana, preuzeti dužnost šefa države do izbora novog predsednika na izborima, dok je Hamnei rekao da "iranska nacija ne treba da bude zabrinuta, jer neće biti poremećaja u funkcionisanju države".
Kao privremeni predsednik, Mohber je deo tročlanog saveta, zajedno sa predsednikom parlamenta i šefom pravosuđa, koji će organizovati nove predsedničke izbore u roku od 50 dana od smrti predsednika.
Privremeni predsednik Mohamed Mokhber dolazi iz "iste škole tvrdolinijaša" koji podržavaju otpor, tako da će kurs regionalne politike ostati isti, piše Guardian.
Tanjug/AP/Dmitry Astakhov, Sputnik, Kremlin
"Ovo nije sitacija kao nakon atentata 2020. na vođu Revolucionarne garde Kasema Sulejmanija, vodeću iransku ličnost koja je pomogla u preoblikovanju regiona. To je bio trenutak koji je Iran i njegove regionalne saveznike - uglavnom Hezbolah - ostavio u šoku i strahu od onoga što će se sledeće dogoditi. Ali oni su se odmah repozicionirali na način da zaštite svoju moć u regionu. Za sada će rat u Gazi i dalje biti u fokusu pažnje – posebno u Libanu, gde je Hezbolah zabrinut zbog pretnji širenja rata na tu zemlju", navdi se u analizi bitanskog lista.
Govoreći o tome ko će biti novi lider Irana, novinarka iz Teherana kaže za naš medij da se o tome uvek spekuliše, ali da u ovom trenutku to nije nije moguće znati. Takođe ističe da je nepoznanica ko će biti naslednik ajatolaha Hamneija.
"Mogu da kažem da nije sigurno da će Raisijev sin naslediti ajatolaha Hamneija, ne mogu da navedem ni neko drugo ime jer ta sutrašnjica još nije nastupila. Tako da mislim da je bolje da se fokusiramo na današnjicu", zaključuje Sadegi.
Tanjug/AP Photo/Vahid Salemi
Kada je reč o izborima u toj zemlji, analitičar BBC-a Džeremi Bouven navodi da "iranski izbori nisu ono što bi ljudi u demokratskom svetu prepoznali kao poštene izbore", navodeći da je prethodno glasanje, nakon čega je Raisi došao na predsednički funkciju, bilo "manje-više namešteno".
"Mnogim istaknutim ličnostima, ne samo reformistima ili liberalima, već i mnogim konzervativcima, nije dozvoljeno da se kandiduju. Raisi je imao otvoren put, a sve to zbog pretpostavke da je Hamnei želeo da Raisi bude čovek koji će ga naslediti", navodi analitičar.
Oglasili se Putin, Si, Erdogan, ali i iz EU
Na vest o pogibiji Raisija, oglasili su se mnogi zvaničnici, od premijera Indije Narendre Modija do predsednika Venecuele Nikolasa Madura.
Poruke podrške stigle su iz Rusije, a osim šefa diplomatije te zemlje Sergeja Lavrova, oglasio se i Vladimir Putin koji je istakao da je Raisi bio izuzetan političar, koji je ceo život posvetio služenju domovini i "pravi prijatelj Rusije".
"Kao pravi prijatelj Rusije, dao je neprocenjiv lični doprinos razvoju dobrosusedskih odnosa između naših zemalja, ulažući velike napore da oni budu dovedeni na nivo strateškog partnerstva“, napisao je Putin na Telegramu.
Oglasio se i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan koji je izrazio saučešće, ističući da je Turska solidarna sa Iranom.
Tanjug AP/Sergei Savostyanov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Erdogan je na platformi X napisao da se seća Raisija sa poštovanjem i zahvalnošću, navodeći da je iranski predsednik uložio napore za mir u Iranu i regionu.
U međuvremenu, kineski predsednik Si Đinping opisao je Raisija kao "dobrog prijatelja" kineskog naroda, dodajući da je njegova "tragična smrt" "veliki gubitak za iranski narod", preneo je Rojters, koji izdvaja podatak da je Kina najveći trgovinski partner Irana i glavni kupac nafte iz te zemlje.
S druge strane, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel napisao je na mreži X da EU izražava iskreno saučešće zbog smrti Raisija, ministra spoljnih poslova Irana Abdolahijana, kao i drugih članova delegacije i posade u helikopterskoj nesreći.
Nasuprot saušeću koje je uputio Mišel, novoizabrani holandski premijer Gert Vilders napisao je na platformi X "da se nada da će Iran uskoro postati ponovo sekularna država, sa slobodom za iranski narod i bez ugnjetavačkog i varvarskog režima islamskih mula".
"Ekstremni konzervativac koji je podržavao rodnu segregaciju"
Raisi je preuzeo vlast u trenutku dok se Iran suočavao sa brojnim izazovima, uključujući akutne ekonomske probleme, intenziviranje regionalnih napetosti i zaustavljene pregovore o oživljavanju nuklearnog sporazuma sa zapadnim zemljama, podseća BBC.
Ipak, njegov mandat obeležili su antivladini protesti širom Irana 2022. godine, kao i aktuelni rat u Pojasu Gaze koji je uticao na rasplamsavanje sukoba Teherana sa Izraelom.
Raisi je podržao napad na Izrael u aprilu u kojem je više od 300 dronova i projektila ispaljeno na tu zemlju kao odgovor na izraelski napad u kojem su 1. aprila ubijeni iranski generali u zgradi ambasade Irana u glavnom gradu Sirije, Damasku.
On se suočavao i sa stalnim pozivima mnogih Iranaca i aktivista za ljudska prava na istragu o njegovoj navodnoj ulozi u masovnim pogubljenjima političkih zatvorenika 1980-ih godina.
Zapadni mediji ga opisuju kao ekstremnog konzervativca, a Raisi je pre i tokom mandata podržavao islamsku rodnu segregaciju, kontrolu interneta i cenzuru zapadne kulture.
Tanjug/AP/Vahid Salemi
Raisi je obavljao nekoliko funkcija u iranskom pravosudnom sistemu, bio je zamenik vrhovnog sudije od 2004. do 2014. godine, državni pravobranilac od 2014. do 2016. i vrhovni sudija od 2019. godine.
Raisi je sa samo 25 godina postao zamenik tužioca u Teheranu. On je, takođe, bio izabran za zamenika predsedavajućeg Skupštine eksperata, 88-članog svešteničkog tela odgovornog za izbor vrhovnog vođe Irana.
Kao predsednik, Raisi je podržavao obogaćivanje uranijuma u Iranu do nivoa koji je blizu nivoa oružja.
Rođen je 1960. godine u Mašhadu i krenuo je stopama svoga oca koji je bio islamski sveštenik i počeo je da pohađa medresu kada je imao 15 godina.
Raisi je učestvovao u protestima protiv iranskog šaha koga je podržavao Zapad, a koji je svrgnut 1979. godine.
Komentari (0)