30 godina od ukidanja aparthejda u Južnoj Africi; Mladi se ne sećaju vremena Mandele, samo očekuju promene na bolje

Komentari

Autor: Tanjug

27/04/2024

19:14

30 godina od ukidanja aparthejda u Južnoj Africi; Mladi se ne sećaju vremena Mandele, samo očekuju promene na bolje - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Južna Afrika je danas u Pretoriji obeležila 30 godina od kraja aparthejda i usvajanja demokratije ceremonijom koja je uključivala plotun iz 21 puške, a predsednik Siril Ramafosa je održao govor.

On je govorio i kao lider stranke Afričkog nacionalnog kongresa (ANC), koja je u velikoj meri zaslužna za oslobađanje crnačke većine u Južnoafričkoj republici od rasističkog sistema aparthejda, uprkos rastućem nezadovoljstvu trenutnom vladom, javlja AP.

ANC je na vlasti od prvih demokratskih izbora za sve rase 27. aprila 1994. godine, koje je zvanično okončalo aparthejd.

Kako navodi AP, analitičari i ankete predviđaju da će slabljenje popularnosti stranke koju je nekada vodio Nelson Mandela verovatno dovesti do gubitka parlamentarne većine za ANC.

''Malo dana u životu naše nacije može da se uporedi sa tim danom, kada je sloboda rođena“, rekao je Ramafosa u govoru usredsređenom na nostalgiju 1994. godine, kada je crncima bilo dozvoljeno da glasaju prvi put, nekada zabranjen ANC došao na vlast, a Mandela je postao prvi crni predsednik zemlje.

''Južna Afrika se zauvek promenila. To je signaliziralo novo poglavlje u istoriji naše nacije, trenutak koji je odjeknuo širom Afrike i širom sveta”, istakao je Ramafosa.

Predsednik, koji je stajao ispred transparenta sa natpisom ''Sloboda“, rekao je da se zemlja i dalje suočava sa siromaštvom i nejednakošću, pitanjima koja će biti ključna na izborima 29. maja, priznavši da je bilo ''neuspeha“.

Izbori 1994. promenili su Južnu Afriku iz zemlje u kojoj su crncima i drugim nebelcima bile uskraćene osnovne slobode, ne samo pravo glasa.

Zakoni su kontrolisali gde žive, gde im je bilo dozvoljeno da idu svakog dana i koje poslove mogu da imaju.

Nakon pada aparthejda, usvojen je ustav koji garantuje prava svih Južnoafrikanaca, bez obzira na njihovu rasu, veru, pol ili seksualnost.

To, ipak, nije značajno poboljšalo živote miliona, jer je većina crnaca u Južnoj Africi, koja čini više od 80 odsto stanovništva od 62 miliona, i dalje u velikoj meri pogođena teškim siromaštvom.

Južna Afrika je i dalje najmanje ravnopravna zemlja na svetu u pogledu raspodele bogatstva, prema Svetskoj banci, pri čemu je rasa ključni faktor.

U nedelji koja je prethodila godišnjici, Južnoafrikanaci su govorili o tome šta za njih znači 30 godina slobode od aparthejda.

Najčešći odgovor je bio da, iako je 1994. bila prekretnica, sada je zasenjena nezaposlenošću, nasilnim kriminalom, korupcijom i skoro pa kolapsom osnovnih usluga poput struje i vode.

Ispred šatora u kojem je Ramafosa govorio pred uglednicima i političarima, grupa mladih crnih Južnoafrikanaca rođenih posle 1994. godine, koji podržavaju novu političku partiju pod nazivom ''Rise Mzansi'', nosila je majice sa natpisom ''2024, je naša 1994“.