Svi Trampovi putevi vode u Kijev: Zašto republikanci nisu "torpedovali" američku pomoć Ukrajini

Komentari

Autor: WJT, Politico

28/04/2024

10:00

Svi Trampovi putevi vode u Kijev: Zašto republikanci nisu "torpedovali" američku pomoć Ukrajini

Zelenski i Tramp - Copyright AP Photo/Evan Vucci; Photomania

veličina teksta

Aa Aa

Novinarka En Eplbaum u svom članku objavljenom krajem februara u magazinu "Atlantik" piše da "Tramp pokušava da natera Ukrajinu da izgubi rat", dok njen kolega iz "Financial Timesa" Gideon Rahman tvrdi da su Tramp i njegove pristalice u Republikanskoj partiji "spremne da rizikuju pobedu Rusije, ako bi to značilo veće šanse da pobede Bajdena na predsedničkim izborima u SAD".

Navodna "mržnja" bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa prema Ukrajini, puni novinske stupce godinama unazad. Od prvih nagoveštaja ruskog mešanja u američku predsedničku kampanju 2016, preko istrage specijalnog tužioca, pa do Trampovog opoziva 2019, svi putevi su, čini se, vodili kroz Kijev.

U poslednjih nekoliko godina Tramp je nekoliko puta imao nesuglasice sa ukrajinskom vladom iz više razloga, među kojima je i činjenica da se bolje slaže sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u kojem vidi model modernog autoritarnog lidera. Osim toga, Tramp ne gleda blagonakolono na bilo kakvu američku vojnu potrošnju u korist trećih strana na drugim kontinentima, posebno ako SAD nemaju nikakve opipljive beneficije. Ali, nema sumnje da je najveći kamen spoticanja bilo to što su Ukrajina i Zelenski bili "akteri" prvog zahteva za opoziv koji je podnet protiv Trampa dok je bio predsednik SAD 2019. godine.

Telefonski poziv koji je zakomplikovao odnos

Na Trampovu izbornu pobedu 2016. uticale su optužbe, koje su kasnije potvrdile američke obaveštajne agencije, privatne obaveštajne firme i savezni istražitelji, da je Rusija hakovala mejlove Demokratskog nacionalnog komiteta, strateškog i finansijskog ogranka stranke kako bi diskreditovala Trampovog protivnika, Hilari Klinton, piše "Politico". To je kasnije potvrdio i nekadašnji šef Vagnera, odnosno ruski vojskovođa Jevgenij Prigožin.

Međutim, Tramp je u toku same predizborne kampanje 2016. dosledno promovisao teoriju da je Ukrajina izvršila hakovanje, kako bi podmetnula Rusiji, i da ta zemlja još uvek krije server sa podacima.

Tramp se ovog uverenja držao i tokom svog predsedničkog mandata što je kulminiralo u julu 2019. godine kada je došlo do, kako je on opisao "savršenog" telefonskog razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, što je bila interakcija koja je dovela do njegovog opoziva.

"Voleo bih da nam učinite uslugu jer je naša zemlja prošla kroz mnogo toga i Ukrajina zna dosta o tome", rekao je Tramp Zelenskom aludirajući da Ukrajina poseduje "server".

Premda je Zelenski obećao da će proveriti šta može da se uradi, Ukrajina na kraju nije otvorila istragu.

Šta se promenilo?

Dvadesetog aprila 2024. dogodilo se nešto spektakularno: Predstavnički dom SAD, većinski sačinjen od republikanaca, dao je "zeleno svetlo" da se otvori put Ukrajini ka dobijanju novog paketa pomoći od 60,8 milijardi dolara koja je prethodno "zaglavila" u Kongresu. Važno je napomenuti da je republikansko "da" za pomoć Ukrajini ipak došlo uz "blagoslov" lidera republikanske većine u Predstavničkom domu Majka Džonsona, ali i samog Donalda Trampa.

"Zašto Donald Tramp nije torpedovao zakon o pomoći Ukrajini Majka Džonsona", naslov je teksta u kojem je "Wall Street Journal" pokušao da odgovori na ovo pitanje, navodeći četiri moguća faktora - lobiranje republikanskih senatora za pomoć Ukrajini, privatni sastanak Džonsona i Trampa u Mar-a-Lagu 17. aprila, ali i dvočasovni sastanak sa poljskim predsednikom Andžejem Dudom 17. aprila u Njujorku. Kao poslednji faktor navedena je naizgled manja, ali politički i komunikacijski značajnija promena uvedena kao amandman na sam paket pomoći Ukrajini, pretvarajući ponuđenu pomoć od 9,5 milijardi dolara iz grantova u zajmove.

Tramp je u poslednjih nekoliko meseci u svojim javnim objavama više puta isticao da SAD ne bi trebalo da daju novac bez uslova i bez izgleda za otplatu. Uz ovaj Trampov prigovor sada dolazi do izražaja ideja o "zajmu" Ukrajini, koja bi kao takva mogla biti politički i finansijski prihvatljivija za "izolacionističko" krilo republikanaca.

Međutim, prema onome što prenosi "WJT", Donald Tramp sada uzima u obzir niz drugih parametara, koji su mu izneti u kontekstu diskusija, u vezi sa prirodnim bogatstvima Ukrajine, mogućom ruskom okupacijom, ali i perspektive mirovnog sporazuma koji bi mogao biti postignut uz njegovu pomoć ako ponovo bude izabran za predsednika u novembru.

Za lidera poput Trampa, koji kao pravi biznismen razmišlja o koristima, ali i o ličnoj promociji, Ukrajina bi mogla da mu ponudi neke "prilike" u budućnosti, pod uslovom da tome ne prethodi pobeda Rusije.

Podseća se da je Tramp, kao predsednik SAD, pokušao da posreduje između Severne i Južne Koreje, učestvujući na samitu održanom u demilitarizovanoj zoni između severa i juga 2019.

Međutim, Tramp je takođe pokušao da utiče i na palestinsko pitanje, predstavivši u januaru 2020. zajedno sa Benjaminom Netanjahuom sopstveni "plan za mir", izemđu Izraelaca i Palestinaca (Peace to Prosperity: A Vision to Improve the Lives of the Palestinian and Israeli People) što je palestinska strana ipak odbacila kao previše "proizraelski" i "nepravedan" predlog.

Podseća se, na primer, da je, prema onome što je "New York Times" objavio u svom obimnom članku 28. februara, saradnja na obaveštajnom nivou između SAD i Ukrajine značajno ojačala tokom četiri godine (2016-2020) koliko je Tramp bio predsednik SAD, i to uprkos Donaldovoj sopstvenoj proruskoj retorici.

"Opstanak Ukrajine bi trebalo da bude mnogo važniji Evropi nego nama, ali je važan i za nas", napisao je Tramp pre nekoliko dana u objavi na društvenim mrežama čime je zauzeo stav na strani zemlje koju je ranije omalovažavao i nazivao "pokvarenom" i "ruskom".

Premda je rano izvesti zaključak o tome kakav će biti Trampov stav prema Ukrajini u slučaju pobede na predsedničkim izborima u novembru, "WJT" ističe da Tramp i dalje oblikuje svoj stav na osnovu kalkulacija i ličnih očekivanja, te da još uvek postoji distanca koja razdvaja teoriju od prakse.