Kina ima hiljade ljudi kao što je Navaljni, ali su skriveni od javnosti - ko su disidenti koje Peking skriva?

Kina nema disidente sa takvim javnim profilom kakav je imao Aleksej Navaljni i pored činjenice da Vlada ima veliki broj kritičara, koji jako brzo nestaju iz vidokruga šire javnosti, piše Njujork tajms.

Navaljni je umro je 16. februara i to tokm služenja kazne zbog "osnivanja ekstremističke organizacije", ali je u svetu bio poznat kao jedan od najvećih kritičara Vladimira Putina. Nakon što je preminuo, njegova udovica  Julija Navaljna saopštila je da ga je vlast ubila, ali Kremlj je jako brzo demantovao.

I dok je priča i tragičan kraj najpoznatijeg ruskog opozicionara punila stranice svetksih medija, o takozvanim njegovim "kolegama" iz Kine se ne zna baš previše, ali prema pisanju američkog lista, svi oni na neki način mogu da mu pariraju. 

Naime, Kina možda nema opozicionog lidera u rangu Navaljnog, najviše zbog nepostojanja određene doze demokratskog sistema i opozicionih stranaka, ali Kina ima druge osobe koje su zatvarane zbog protivljenja Komunističkoj partiji.

Nedugo nakon smrti Navaljnog društvene su mreže uočile sličnosti s Renom Žiđangom. On je poznat kao tajkun iz oblasti nekretnina, koji je osuđen na 18 godina zatvora zbog kritikovanja kineskog predsednika Si Đinpinga.

Javnost se setila i učitelja Lia koji je, kako se navodila po mrežama, najbliži kineskoj verziji ruskog opozicionara. On je na mrežama ranije delio informacije o protestima koji se dešavaju u Kini. Na spsiku se našao i Liju Sjabo, dobitnik Nobelove nagrade za mir koji je preminuo u vladinom pritvoru 2017. godine. 

Uprkos brojnim pokušajima suprotstavljanja moćnoj kineskoj autoritaarnoj vladi, u Kini na kraju nije dobila pravog ekvivalenta Navaljnom. 

Tanjug/AP/Michael Probst

Mnogi Kinezi ustali su protiv najmoćnije autoritarne vlade na svetu. Od 2000. godine neprofitna humanitarna organizacija Duihua zabeležila je slučajeve 48.699 političkih zatvorenika u Kini, od kojih je 7.371 i sada u pritvoru. Nijedan od njih nema onu vrstu prepoznavanja imena u kineskoj javnosti kao što je Navaljni učinio u Rusiji.

Za vreme Putina, Rusija je veoma netolerantna na neslaganje. On zatvara svoje kritičare i lovi ih čak i dok su u egzilu. Sa druge strane, u Kini, ljudi kao što je Navaljni ne mogu da postoje.

Naime, kako je na društvenoj mreži X napsao penzionisani profesor prava na Univerzitetu u Njujorku Džero Koen, a preneo NYT, oni bi bili ućutkani i zatvoreni mnogo pre nego što bi mogli da dođu do javne svesti.

"Možete li zamisliti da Kina daje istaknutim političkim zatvorenicima neprekidan pristup koji je Navaljni imao u javnom mnjenju putem različitih direktnih i indirektnih metoda", rekao je Koen dodajući da su o tome kineski disidenti razmišljali dok su gledali vesti o Navaljnom.

Žiđang, koga su takođe mnogi nazivali "kineskim Navaljnim", i koji je imao gotovo 38 miliona pratilaca na društevnim mrežama, potpuno je izbrisan iz javnog života pošto je 2016. godine kritikovao Si Đinpinga, a čak su i uticajne osobe poput njega zaboravljene u javnosti, što naglašava strogu kontrolu i cenzuru u Kini.

I pojedinci poput Džišeng Gaoa, advokata za ljudska prava koji je nestao 2017. godine, zaboravljeni su u Kini. Džišeng je proveo godine u zavoru trpeći mučenje, a sada njegova porodica ne zna da li je još živ.

Američki list navodi da Rusija uči od Kine kako da izvrši kontrolu nad svojim ljudima u doba dominacije društvenih medija. Blokirana je većina velikih zapadnih platformi, osim Jutjuba, od svoje invazije na Ukrajinu pre dve godine. Zbog toga se mnogo i ne govori o epidemij nestanka brojnih javnih ličnosti, umetnika, sportiska, biznismena i dr.

Uklanjanje Hu Đintaoa prenosila televizija, slučaj teniserke Peng Šuaj... Li i Ćin još jedna afera u Kini

U Kini je činjenica da visoki kineski zvaničnici nestajali iz vidokruga javnosti, da bi mesecima kasnije disciplinski nadzornik Komunističke partije otkrio da su pritvoreni zbog određene istrage. 
Ovakvi iznenadni nestanci postali su uobičajena karakteristika Sijeve antikorupcijske kampanje, a praznine u informacijama nisu neubičajeni unutar kineskog političkog sistema.

Bilo je još odlazaka sa funkcija i nestajanja iz javnog života. U julu prošle godine su smenjeni general Li Jučao, šef jedinice raketnih snaga i njegov zamenik, a pored njega i predsednik vojnog suda i to samo nekoliko meseci nakon imenovanja. Kineske vlasti tada nisu dale nikakvo objašnjenje za seriju ovakvih kadrovskih promena.

Prema pisanju Geopolitacl furres ovi incidenti podsećaju na jedno od najpoznatijih "nestanaka" sa političke scene, tačnije uklanjanje bivšeg kineskog predsednika Hu Đintaoa sa završne ceremonije 20. Kongresa Komunističke partije Kine prošlog oktobra, što je prikazano i na televiziji. 

profimedia

Kako je tada moglo da se vidi na snimku, Li na taj sastanak došao u poslednjem trenutku.
Hu Đintao, koji je bio predsednik između 2003. i 2013, u tom trenutku je bio na bini kada su mu dva zvaničnika prišla. On je nakon toga prišao SIju i rekao mu nešto, a on je klimnuo glavom.

Nakon toga je Đintao ispraćen iz Velike narodne sale. Snimak na kome se vidi kako je Đintau rečeno da napusti binu izazvalo je veliku pažnju javnosti, ali na tome je ostalo. 

Nestanak nestranačkih ličnosti koji su privlačile pažnju

Takođe, u Kini je bilo nestanaka i nestranačkih ličnosti, ali u svakom slučaju onih koji su na određen način privlačili pažnju javnosti. 

Jedna od njih je i teniserka Peng Šuaj koja je objavila na društvenim mrežama 2021. da ju je nekadašnji zamenik premijera Kine Džan Gaoli prisiljavao na seks uprkos njenim protivljenjima.
Međutim, njen komentar je brzo obrisan sa društvene mreže Weibo, vodeće kineske društvene mreže, ali su se skrinšotovi njenih optužbi pojavili na internetu. Nakon toga ona je nestala na neko vreme.

Kasnije je intervjuu za francuski sportski list Ekip negirala da optužila kineskog zvaničnika za seksualno zlostavljanje i da je reč o nesporazumu. List je tada objavio i da je razgovor sa teniserkom obavljen u kontrolisanim uslovima u jednom hotelu u Pekingu. 

Još jedan slučaj koji može da se dopiše ovom snimku je kada je predsednik Interpola Meng Hongvej navodno podneo ostavku u odsustvu u oktobru 2018. preko kineskih zvaničnika. 

Disciplinsko telo kineske vladajuća Komunistička partija Kine (KPK) saopštilo je tada da je Meng osumnjičen zbog kršenja zakona i da je pod istragom nove kineske antikorupcijske službe. On je nakon toga optužen je za uzimanje mita, dobio kaznu zatvora, a njegova supruga Frejs Meng rekla je za AP da nije bila u mogućnosti da ga kontaktira.

I biznismeni na udaru

Možda i najbolji primer šta se dešava kada se moćne figure i javne ličnosti u Kini nađu "u nemilosti" vrha Partije je slučaj kompanije Ant Group. Iza njenog pokretanja je stajao Jack Ma, jedan od najbogatijih ljudi na svetu i osnivač globalnog tehnološkog i trgovinskog čuda Alibaba Group, piše Aljazeera.

Njegov nestanak sa javne scene skrenuo je pažnju kada se nije pojavio u poslednjoj epizodi vlastitog šou programa "Afrički poslovni heroji" u kojem je bio jedan od sudija. Pre toga nije bio prisutan u medijima više meseci, objavio je tada Financial Times.

Portparol Alibabe rekao je da Ma nije u žiriju "zbog preklapanja u svom rasporedu". I ne bi se možda javnost pitala gde je Ma, da osnivač Alibabe u pre nestanka nije izneo oštre kritike protiv kineskih vlasti.

Tanjug/AP/Thibault Camus

Većina funkcionera je smatrala da su "kineski milijarderi previše prozapadni, te da njihov ‘filmski’ stil života ne odgovara mentalitetu kineskih građana". 

Naime, sve je počelo 2020. godine kada je nekoliko kineskih finansijskih regulatora, kao i državnih banaka je optužilo nekoliko kompanija da se "u praksi ponašaju kao banka, iako nisu za to registrovani". Jack Ma je tada u nekoliko medija izneo optužbe na račun kineskih regulatornih tela, te najvišeg vrha Komunističke partije.

Međuitm, nakon ovih kritika njemu se gubi svaki trag u periodu od oktobra 2020. do januara 2021. godine. Kada se javnost ovim povodom uzbudila, on se na kraju pojavio u javnosti i saopštio da je odlučio da reformiše svoju kompaniju. Stručnjaci i analitičari na Wall Streetu smatraju da bi njegova kompanija da nije bilo pritisaka, danas u deset najvrednijih globalnih kompanija, zajedno sa Appleom, Googleom, Microsoftom i Facebookom.