Mirovni plan u vakuumu međusobnih optužbi: U sporu Jermenije i Azerbejdžana važno i pitanje Zangezurskog koridora

Tokom septembra prošle godine završen je ratni sukob u spornoj oblasti Nagorno-Karabah, koji je obeležen i egzodusom više od 100.000 etničkih Jermena iz ove oblasti. Na ovaj način je Azerbejdžan povratio kontrolu nad oblašću, koju je integrisao u potpunosti u svoj ustavno-pravni okvir.

Od potpisivanja "Sporazuma tri strane" (Jermenija, Azerbejdžan i Rusija kao posrednik) u novembru 2020. godine, kojim je okončan 44-dnevni sukob na teritoriji Nagorno-Karabaha, pričalo se o trajnom mirovnom planu za okončanje neprijateljstava Azerbejdžana i Jermenije kao suverenih država. "Sporazum tri strane" je doneo prekid vatre u Karabahu, ali ne i jasna rešenja Azersko-jermenskog spora, koji nije bio deo paketa pregovora o prekidu vatre u Karabahu, ali je kasnije tumačenje Sporazuma u debatnu arenu gurnulo i ovaj deo spora dve zemlje i dva naroda.

Posebno je istaknuto pitanje "Zangezurskog koridora", koji je u politički narativ i kao deo pregovaračke platforme istakla azerbejdžanska strana. S druge strane, jermenska strana je tvrdila da bilo kakav koridor ili trasa puta kroz teritoriju Jermenije nije deo Sporazuma o primirju od 9. novembra 2020. godine, te da o tome ne žele ni da razgovaraju.

Važnost koridora koji bi spojio zapadnu azerbejdžansku eksklavu Nahičevan i prostor Karabaha, koji je donedavno bio pod kontrolom etničkih Jermena, kroz teritoriju Jermenije, Azerbejdžan vidi kao priliku za ekonomski razvoj i geostrateško povezivanje sa Turskom, dok ga Jermenija vidi kao egzistencijalnu pretnju, s obzirom na to da na određeni način preseca teritoriju Jermenije linijom zapad-istok.

Jermenija: Azerbejdžan je okupirao 31 naselje u Jermeniji

Kako je pitanje kontrole i budućnosti Karabaha ostavljeno po strani azerskom pobedom u ratu 2020, godine, tokom tri godine svojevrsnog vakuuma tema po ovom pitanju, u prvi plan je konstantno gurana tema Koridora. Za ovo vreme se desilo više velikih graničnih okršaja, koji su se završili okupacijom više desetina kvadratnih kilometara jermenske teritorije od strane Azerbejdžana, kako tvrdi jermenska strana. Poslednja objava jermenske Vlade govori o 31 naselju koje je pod azerskom okupacijom, kako piše jermenski 301.

S druge strane, azerbejdžanska strana tvrdi da je pod jermenskom okupacijom 4 naselja i da je sporno nekoliko eksklava na teritoriji Jermenije.

Kao ključ razumevanja trenutnih napetosti uzima se razumevanje Nahičevana kao ključne oblasti za ceo region. Nahičevan infrastrukturalno nije najbolje povezan sa drugim entitetima u regionu, a Azerbejdžan nastoji da to promeni.

Dva mosta i jedna zapečaćena granica

Nahičevan se graniči sa Turskom, Iranom i Jermenijom, i granica sa Turskom, iako prostorno najmanja i ograničena na uzak pojas jednog dela toka reke Araks (tur. Aras), geostrateški je najvažnija od tri spomenute granice. Na ovom delu granice postoji Umrut most, koji spaja Tursku i Nahičevan (Azerbejdžan) i od najveće je moguće važnosti kao jedina kopnena veza Turske i jednog dela Azerbejdžana. Pomenuti Zangezurski koridor bi trebalo upravo most Umrut da pretvori u tačku koja fizički spaja Baku i Istanbul.

Drugi most koji je od velike važnosti za Nahičevan je most Poldašt-Šahtati, koji opet preko reke Araks spaja Nahičevan i Iran. Njegov značaj je i u tome što Nahičevan spaja sa iranskim autonomnim oblastima Zapadni i Istočni Azerbejdžan, a u kojima su etnički Azeri većina.

Od pomenute tri granice jedino granica sa Jermenijom nema vodenu barijeru, već je u nekoj meri određena "Zangezurskim planinama". Ovo je ujedno i jedina od tri granice koja je zatvorena i preko koje prelazak nije moguć. Sem što je zapečaćena, granica Nahičevana i Jermenije nikada nije demarkirana, što stvara dodatne probleme s obzirom na sovjetsko nasleđe i period u kojem su skoro proizvoljno nacrtane unutrašnje granice jedinstvene države. Sva nedemarkirana područja na granici Jermenije i Azerbejdžana su trenutno sporna, dok nepostojanje demarkirane granične linije između bivših sovjetskih republika Jermenije i Azerbejdžana dovodi do de facto međusobnog nepriznavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Tri posrednika u sporu; Da li je Nemačka poslednji posrednik?

Od prekida vatre u novembru 2020. godine, pa do septembra 2023. kada je egzodusom Jermena rešeno pitanje Karabaha, došlo je i do više desetina međusobnih sukoba u pograničnom području, koji su dodatno zaoštrili odnose. Taj broj pograničnih sukoba su pratili i sve češći sastanci jermenskog i azerbejdžanskog rukovodstva sa posrednicima.

Prvi posrednik u rešavanju spora bila je Rusija, koja je bila i garant "Sporazuma tri strane" iz 2020. godine, a koja je bila i posrednik tokom pregovora o prekidu vatre tokom okršaja na granici. Poznat je stav Rusije da svoje probleme Jermenija i Azerbejdžan treba da reše u direktnom kontaktu uvažavajući stavove druge strane.

 

AP/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

U vremenu pre egzodusa iz Karabaha primetno je bilo da je Jermenija počela da traži alternativu po pitanju posrednika u razgovorima o postizanju konačnog mirovnog sporazuma, smatrajući da je potrebno uključiti više činilaca u sam proces rešavanja problema. Pre svega je tražila zastupništvo EU i SAD, dok je Azerbejdžan bio naklonjeniji posredništvu Rusije ili Turske.

Na kraju, Azerbejdžan je pristao da prva adresa bude Brisel, koji je postao domaćin jermenskom premijeru i azerbejdžanskom predsedniku, sa predsednikom Evropskog saveta, Šarlom Mišelom kao neposrednim predstavnikom Evropske unije u posredništvu u mirovnim pregovorima. U tom trenutku još uvek je bilo aktuelno pitanje Nagorno-Karabaha, te je evropski posrednik Mišel insistirao na rešenju tog pitanja. O mapi puta za postizanje mirovnog plana razgovaralo se svaki put sa osvrtom na sukobe na granici, gde su obe strane iznosile optužbe na račun druge strane, bez stvarnih rešenja.

 

profimedia

Nakon egzodusa i zatvaranja razgovora o Karabahu, a nakon što su briselski sastanci tek otvorili prostor za razgovore, inicijativu posredništva je preuzela Nemačka. Prošlog meseca u Minhenu, domaćin Pašinjanu i Alijevu je postao nemački kancelar Šolc.

"Razgovarali su o procesu rešavanja jermensko-azerbejdžanskih odnosa i koracima u cilju obezbeđivanja mira i stabilnosti u regionu. Postignut je dogovor da se nastavi rad na mirovnom sporazumu", navodi se u saopštenju pres službe jermenske vlade izdatom posle sastanka na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, a prenosi Tanjug. 

Međutim, nije se otišlo dalje od razmene nekoliko nacrta mirovnog plana, koje su predložile obe strane i deklarativne spremnosti da se mirovni sporazum potiše, bez određenih rokova ili konačnog kostura ili rešenja sporazuma o kojem bi se raspravljalo.

 

profimedia

"Čekajući sporazum (koridor)" ili "Saglasnost da strane nisu saglasne"

Celokupan proces pregovora Jermenije i Azerbejdžana o miru bi mogao da stane u tvrdnju da "Vlasti Azerbejdžana žele da otvore koridor kroz teritoriju Jermenije do Nahičevana, i verovatno do Turske. Premijer Jermenije Pašinjan je odbacio ovakav predlog", kako je pisao BBC.

Jermenija je ovih dana podnela zahtev ruskim vojnim vlastima da povuku svoje službenike sa aerodroma Zvartnots u Jerevanu, te je izrazila želju da sama upravlja sigurnosnim protokolima na aerodromu, prenosi Politico izjavu ministra spoljnih poslova Jermenija Mirzojana. Takođe, Jermenija je još jednom izrazila spremnost da se mirovni sporazum potpiše dok traju sastanci demarkacione komisije, kako piše jermenski News.

S druge strane, Azerbejdžan ne pokazuje zainteresovanost za predloge Jermenije. Fokus azerske javnosti je isključivo na koridoru, kao poslednjoj velikoj diplomatsko-vojnoj pobedi koju bi administracija predsednika Alijeva mogla da izbori. Konačno (ekonomsko) spajanje Turske i Azerbejdžana je cilj koji Ankara i Baku ne kriju, te je upravo to bilo tema poslednjeg velikog samita u Nahičevanu, neposredno nakon povratka kontrole nad Karabahom, kako je tada preneo Reuters.

Razgovore Azerbejdžana i Jermenije u prošlosti je obeležio visok stepen nerazumevanja, dok se stiče utisak da je nakon poraza u Drugom ratu za Nagorno-Karabah 2020. godine, jermenska strana nešto spremnija na kompromisno rešenje. Azerbejdžan i dalje čeka Zangezurski koridor.