Igre 
Koje su glavne teme najvećeg političkog skupa u Kini: Na "Dve sesije" posebna pažnja posvećena Tajvanu
Komentari07/03/2024
-15:08
Kao što je i najavljeno, godišnji skupovi "Dve sesije" u Pekingu su počeli u ponedeljak, sednicom 14. saziva Svekineskog narodnog kongresa. Uz učešće oko 3000 delegata, skup je otvorio premijer Li Ćijang, koji je podneo izveštaj o radu Vlade u prethodnoj godini, kako prenosi Tanjug.
Sem zadovoljstva ekonomskim uspesima Kine u prethodnoj godini, o kojima je prvog dana govorio premijer Ćijang, posebno mesto u njegovom nastupu drugog dana sednice Svekineskog narodnog kongresa zauzeo je Tajvan. Ono što je posebno istaknuto je nešto oštrija retorika novog premijera Ćijanga, u odnosu na prošlogodišnji nastup bivšeg premijera Kećijanga. Naime, Premijer Ćijang je govorio o "temeljnim interesima kineske nacije", kada je u pitanju Tajvan, a što je prepoznato kao jasna poruka NR Kine da neće dozvoliti da joj na putu ujedinjenja stoji bilo koja prepreka.
“Popravićemo kvalitet života Kineza na obe strane, kako bismo zajedno mogli da ostvarimo veličanstvenu svrhu nacionalne obnove”, rekao je Li Ćijang, prenosi španska agencija EFE.
Ministar spoljnih poslova Wang Yi: Ko se igra vatrom, opržiće se
Tajvan je sad već tradicionalna tema sastanaka "Dve sesije" i izjave zvaničnika igraju veliku ulogu u kreiranju narativa u rešavanju otvorenih pitanja između Kine i Tajvana, jedna od takvih izjava je i današnja ministra spoljnih poslova Kine Wang Yi-a.
profimedia
Wang je rekao da je princip jedne Kine opšti konsenzus međunarodne zajednice, a bilo kakva podrška nezavisnosti Tajvana predstavlja izazov po suverenitet Pekinga. On je ponovio ustaljenu sintagmu Pekinga da će Kina nastaviti da teži mirnom ujedinjenju s Tajvanom i da neće dozvoliti da Tajvan bude odvojen od kopna, tj. kontinentalne Kine. Oni koji podržavaju nezavisnost Tajvana, upozorava on, "opeći će se zbog igranja vatrom", prenosi South China Morning Post.
Tajvan i Kina - između kopna, "demokratije" i Južnog kineskog mora
Tajvansko pitanje je prethodnih godina bilo u žiži interesovanja javnosti, kako javnosti u Kini i na Tajvanu, tako i svetske javnosti. Razgovori i debate o budućnosti Tajvana i kinesko-tajvanskih odnosa su dobili poseban intezitet u svetlu sukoba na istoku Evrope.
Ceo koncept postojanja kontinentalne (NR) Kine, koja polaže pravo na Tajvan kao svoj neotuđivi deo, i Tajvana, koji sebe naziva Republika Kina (demokratska), te samim tim ne priznaje NR Kinu, je dovoljan razlog za zabrinutost. Međutim, ono što dodatno zabrinjava je ogromna vojna moć NR Kine i decidna vojna podrška SAD Tajvanu.
profimedia
Povezane vesti
Izbijanjem sukoba na istoku Evrope NR Kina je lagano zaoštrila retoriku po pitanju Tajvana. U tzv. tajvanskom prolazu, koji deli NR Kinu i Tajvan, dešavaju se konstantni incidenti.
Poslednji u nizu je onaj kod ostrva Kinmen koje je pod kontrolom Tajvana. U poteri tajvanskih patrolnih čamaca za ilegalnim kineskim ribarima poginula su dva ribara. Incident je dobio najšire razmere i po pisanju DW, preti da porast tenzija pretvori u otvoreni sukob. Posebno je zabrinjavajuće prisustvo sve većeg broja kineskih patrolnih čamaca u rejonu Južnog kineskog mora, gde se u utorak desio još jedan incident u kojem su učestvovali kineski patrolni čamci i filipinski brod, piše AP.
Učestali incidenti dovode do mogućnosti izbijanja sukoba širih razmera, ali ni finansijski momenat i povećanje vojnih budžeta i ulaganja u vojni kompleks ne pomažu smirivanju tenzija.
Rast vojnog budžeta Kine kao podrška pokušaju "mirne reintegracije" Tajvana
U dobroj meri odnos Kine ka Tajvanu, i porast tenzija u Južnom kineskom moru, je diktirao i rast vojnog budžeta, koji je u godinama za nama rastao i do 10 odsto godišnje, a najveći pik rasta je doživeo 2014. godine, kada je to bilo čak 12,2 odsto. U godinama nakon 2014. taj rast je nešto niži, ali svakako nezanemarljiv, pa tako CNBC piše da povećanje kineskog vojnog budžeta za 2024. od 7,2 odsto prati povećanje od 7,2 odsto prošle godine, porast od 7,1 odsto u 2022., povećanje od 6,8 odsto u 2021., porast od 6,6 odsto u 2020. i rast od 7,5 odsto u 2019. godini.
EPA/RITCHIE B. TONGO
Prema podacima Svetske banke, kineska potrošnja na odbranu iznosila je 1,6 odsto njenog BDP-a u 2022., poslednjoj godini za koju su bili dostupni podaci, u poređenju sa 3,5 odsto u Sjedinjenim Državama. Dok je američki budžet za odbranu pao na oko 12% vladine potrošnje. S druge strane stvarni udeo koji Kina troši ostaje nejasan zbog brojnih projekata civilno-vojne saradnje koje vodi, od tehnologije do poslovanja i nekretnina, piše AP.
Pored povećanja ulaganja u vojsku, odbranu i vojni kompleks, kinesko ministarstvo odbrane je u prethodnoj godini doživelo i određenje kadrovske promene. Javnost je u avgustu prošle godine zaintrigirao "nestanak" tadašnjeg ministra odbrane general Li Šangfua, a o čemu je javnost alarmirao američki ambasador u Japanu Ram Emanuel na društvenoj mreži X (Iks). Dva meseca kasnije, ministar Šangfu je i zvanično smenjen. Na njegovo mesto je postavljen admiral Dong Jun. Postavljanje novog ministra pratila je i smena devet istaknutih visokih dužnosnika Kineske narodne armije, što je prepoznato kao čišćenje neposlušnih kadrova, a o čemu je pisao CNN.
Nesrazmerna ekonomska i vojna moć Kine i Tajvana je dovela do toga da je i Tajvan primoran da više ulaže u vojni kompleks, kao vid zaštite u nesigurnim geopolitičkim uslovima.
Povezane vesti
U pogledu razvoja odbrane, Tajvan se oslanja na sopstvene snage, ali u epicentar dolazi i sve veća podrška SAD u odbrani od eventualne kineske invazije, koja je postala centar interesovanja u periodu od izbijanja sukoba na istoku Evrope. Sve veća kineska izdvajanja za vojsku su uslovila i proširenje tajvanskog odbrambenog kompleksa. Izdaci za odbranu su povećani, ali se svejedno sredinom prošle godine desila i prva zvanična odluka o finansijskoj pomoći jačanju tajvanske odbrane od strane SAD, kada je odlučeno da SAD u periodu od 2023. do 2027. godine godišnje izdvoji oko 2 milijarde američkih dolara za pomoć Tajvanu, prenosi CNN.
U procesu "mirne reintegracije" Kineska narodna armija je viđena kao oruđe ostvarenja plana, u smislu odvraćanja od mogućih pretnji spolja, ali i garant opstanka takvog rešenja, koje u potpunosti treba da ostvari maksimu kineske politike 21. veka o Jednoj zemlji i dva sistema.
Identitet i "mirna reintegracija" - strahovi i dileme
S druge strane, konstantna pretnja od izbijanja vojnog sukoba i rešenja tajvanskog pitanja vojnim putem, uticala je na specifičan razvoj tajvanskog društva u celini. Od 1996. godine, kada su održani prvi demokratski izbori na Tajvanu, primetan je pokušaj dalje demokratizacije društva. Međutim, u fokus razvoja društva je dospelo pitanje identiteta. Specifikum tajvanskog društva je u dualnom identitetu stanovnika ostrva. Iako su stanovnici ostrva u ogromnoj meri etničkim poreklom deo Han Kineza, njihova nacionalna svest se menjala tokom decenija odvojenog razvoja od "kopna". Istraživanja su pokazala da se iz godine u godinu sve manje građana Tajvana poistovećuje sa kineskim nacionalnim identitetom, dok tajvanski identitet sve više postaje srž tajvanskog društva, piše The Diplomat.
Povezane vesti
Sem pada broja stanovnika koji se deklarišu kao Kinezi, sve manje je i onih koji su i Tajvanci i Kinezi, tj. imaju dualni identitet. Istraživanje govori da je broj onih koji se izjašnjavaju kao Kinezi trenutno ispod 3 odsto stanovništva ostrva. S druge strane natpolovična većina stanovništva se nacionalno izjašnjava kao Tajvanci.
esc.nccu.edu.tw
Bez obzira na demokratske procese na Tajvanu, ili socijalna kretanja u smislu promene nacionalne svesti stanovnika ostrva, Kina proces ponovnog ujedinjenja vidi kao neminovan i kao nešto što se već dešava. Na prošlogodišnjem Kongresu KP Kine doneta je odluka da se insistira na produženju kineske kontrole nad Hong Kongom. Hong Kong je 1997. vraćen u ustavni sistem Kine nakon decenija britanske okupacije. Sem Hong Konga, Makao je druga "kopnena teritorija" koja je sporna, ali je pod kineskim plaštom. Čini se da je snagom autoriteta KP Kine postignuto toliko da se fokus sa kopna prenese na "prekomorske teritorije", tj. Tajvan, koji je iz ugla Peking neotuđivi deo Kine.
Tanjug/AP/Jeff Chiu
"Mirna reintegracija" i maksima "Jedna zemlja, dva sistema" nisu nove političke sintagme koje zvaničnici NR Kine unose u upotrebu. Sem upotrebe u slučaju vraćanja Hong Konga pod ustavno-pravno okrilje Kine, u poslednjoj deceniji one su postale i simbol kineske politike ka Tajvanu.
U slučaju Tajvana, za razliku od Hong Konga, fokus kineske pažnje je u pokušajima da objasni javnosti Tajvana da bi od mirne reintegracije ostrva po principu Jedna zemlja - dva sistema, interes imao i Tajvan, koji bi nakon 70 godina omogućio svojim građanima direktnu kopnenu vezu sa svetom, a što bi unapredilo ekonomiju i kvalitet života građana. Ovakva politika je u određenom smislu postala i opsesija dugogodišnjeg predsednika Si Đinpinga, koji insistira da mora da dođe do brzog ujedinjenja i ostvarenja nacionalnog jedinstva. S druge strane, upravo pominjanje Hong Konga i njegov status u Kini brinu tajvansku javnost, s obzirom da je na Tajvanu preovlađujući stav da Hong Kong ne uživa benefite ujedinjenja u dovoljnoj meri, te javnost Tajvana iz tih razloga pokazuje izrazito neprijateljsko nastrojenje prema ovakvim idejama predsednika Sija, prenosi BBC.
Preporuka za vas
Komentari (0)