Igre 
Kakve su šanse za ideju o dve države: "To je nerealno rešenje, čak i da borbe Izraela i Hamasa nisu u toku"
Komentari25/01/2024
-20:00
Ujedinjene nacije, ali i Velika Britanija, ponovo su aktualizovali predlog dvodržavnog rešenja kako bi se rešio sukob između Izraela i Hamasa. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu odbacio je takav predlog, a iako je reč o planu koji je zapravo na stolu decenijama, i za brojne analitičare to je, makar u ovom trenutku, nerealistično.
Izraelski ambasador u Srbiji Jahel Bilan kaže da je trenutno Izrael koncentrisan na borbu i pobedu protiv Hamasa, kako bi se osiguralo da se 7. oktobar više ne ponovi. Sa najvećim saveznikom Amerikom o rešenju dve države, ali i drugim predlozima koji će biti na stolu, razgovaraće tek nakon što se sukob završi.
"Rekli smo veoma jasno da mi nemamo nikakav interes da se vratimo i kontrolišemo Gazu u ovom trenutku, ali nisam siguran da li bi tako bilo i pre 7. oktobra. Ne mislim da je rešenje o dve države na stolu iz praktičnih razloga, ali ako me pitate dugoročno, Izrael nema ideju niti želju da kontroliše palestinsku Gazu. O daljim planovima će se govoriti kada se sve završi i tada će biti mnogo opcija na stolu, ali jedno je sigurno, oni neće nestati. Živećemo rame uz rame bez obzira na to kakva su razmatranja", rekao je ambasador za Euronews Srbija.
Inače, mirovni napori za rešenje izraelsko-palestinskog sukoba traju od kraja 40-ih godina prošlog veka. Prvi scenario dvodržavnog rešenja predložio je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 1947. godine rezolucijom 181. Prema ovom sporazumu, 56 odsto teritorije pripalo bi jevrejskoj, dok bi ostatak pripao arapskoj državi, iako je arapska populacija u tom trenutku bila dvostruko brojnija. Palestincima bi pripale tri teritorije povezane koridorima, dok bi grad Jerusalim imao poseban administrativni status. Jevrejsko rukovodstvo prihvatilo je predlog Ujedinjenih nacija, dok je Arapska strana odbila, tvrdeći da su prekršeni principi nacionalnog samoopredeljenja.
Godinu dana kasnije izbio je prvi arapsko-izraelski sukob koji je imao svoje nastavke 1956. i 1967. godine. Najveće teritorijalne i demografske promene zabeležene su nakon šestodnevnog rata 1967. u kojem je Izrael okupirao teritorije Sinajskog poluostrva, Gaze, Golanske visoravni i Zapadne obale, uključujući i Jerusalim. Ujedinjene nacije usvojile su rezoluciju 242, kojom se zahteva povlačenje izraelske vojske sa okupiranih teritorija, povratak izbeglica i uspostavljanje dve države. Potom je izbio i četvrti arapsko-izraelski rat 1973. godine, nakon kojeg je izraelska vojska ostala na okupiranim teritorijama. Ipak, 1982. izraelske snage napustile su Sinajsko poluostrvo dok je spor oko ostalih teritorija i dalje bio otvoren.
Posredovanjem Sjedinjenih Američkih Država, izraelska i palestinska delegacija prihvatile su sporazum iz Osla 1993. godine koji je predviđao međusobno priznanje Izraela i palestinske samouprave u granicama demarkacione linije Ujedinjenih nacija iz 1949. godine. Prema odredbama sporazuma, Izrael se obavezao na povlačenje vojske sa teritorija Zapadne obale i pojasa Gaze, na kojima je trebalo da bude formirana jedinstvena palestinska vlast.
Teroristički napadi Hamasa i reakcije ekstremnih izraelskih desničara poremetili su do tada delimičnu primenu sporazuma. U pokušaju da ožive mirovni proces, izraelski i palestinski lideri su se u prisustvu američkog predsednika Bila Klintona sastali u Kemp Dejvidu 2000. godine. Dvonedeljni pregovori su propali, a ubrzo je izbila druga intifada koja je odnela ukupno 4.000 života na obe strane.
Povezane vesti
Poslednji u nizu mirovnih pregovora izneo je američki predsednik Donald Tramp 2020. godine. Sporazum je predviđao formiranje palestinske države na teritoriji pojasa Gaze i na polovini ukupne teritorije Zapadne obale. Jerusalim bi imao status nepodeljenog grada, palestinskim izbeglicama bio bi zabranjen povratak, dok bi se nastavila izgradnja jevrejskih naselja što Ujedinjene nacije smatraju ilegalnim aktom.
Jakovina: Rešenje realno onoliko koliko i pre 10 ili 70 godina
Govoreći za Euronews Srbija o rešenju o dve države, istoričar Tvrtko Jakovina kaže da bi ciničan odgovor bio da je to rešenje realno onoliko koliko je bilo i pre pet, deset ili 70 godina.
"Mi zapravo već više od 130 godina govorimo o nečemu što zapravo podrazumeva i arapsku i židovsku državu, ali taj predlog i ta ideja je predugo na stolu i ne čini se da sada postoji volja, rekao bih, ni s jedne strane, u ovom trenutku sigurno ne sa izraelske strane, čiji je verovatno strah ili sigurnost bila toliko ugrožena pre tri meseca, da bi zamisao o stvaranju arapske države koja ne bi mogla da bude puno drugačija od Iraka, Sirije ili Libije u ovom trenutku", rekao je on.
Kako dodaje, Palestinci su potpuno podeljeni što se tiče Gaze i Zapadne obale, a kaže i da je možda veći probem da je palestinska samouprava u Ramalahu naprosto bez demokratskog legitimiteta jer izbori nisu sprovedeni beskrajno dugo.
"Na čelu je jedan sada već znatno ostareli lider i koji ima vrlo problematičan legitimitet, ne samo izborni nego i što se tiče korupcije i što se tiče nezadovoljstva tamošnjih stanovnika. Međutim, to su bile dve različite priče od trenutka kada je Hamas pobedio u Gazi i kada je Gaza postala paralelni ili odvojeni entitet. Međutim, čini mi se da je to u ovom trenutku manji problem jer sa naseljima koja su izgrađena poslednjih decenija, vi ste na Zapadnoj obali problem koji je postojao od 1967. godine, usložnili zapravo jer treba sada tražiti rešenje šta će se događati sa ljudima koji su tamo doseljeni, u naseljima koja su tamo izgrađena na teritoriji koju Palestinci smatraju da je deo onoga što bi trebalo biti buduća palestinska država", rekao je on i dodao da kako je vreme prolazilo bilo je sve teže razmišljati o rešenju o dve države.
Kafeiro: Svi znaju da izraelska vlada neće napraviti nikakav ustupak Palestincima
Generalni direktor i osnivač konsultantske kuće "Galf stejt analitiks" iz Vašingtona Đorđo Kafiero kaže za Euronews Srbija da je potpuno nerealistično govoriti o dvodržavnom rešenju, čak i da nisu u toku borbe na terenu.
"Svi koji su pošteni znaju da trenutna izraelska vlada, sastavljena od ekstremista i fanatika, neće napraviti nikakav ustupak Palestincima. A kamo li da omogući bilo kakvu državnost Palestincima? Ta priča o rešenju sa dve države služi tome da se stvore određene slike i percepcije iz političkih razloga, ali to nema nikakve veze sa stvarnošću", rekao je on.
Povezane vesti
Pre 7. oktobra, pa čak pre nego što je došla na vlast ova koalicija, nijedan politički komentator koji je bio realan nije očekivao da Izrael pristane na palestinsku državu bez da SAD izvrše pritisak na Izraelu, kaže on.
"Danas nema nikakvog pritiska Amerike i nema u Izraelu bilo kog dela biračkog tela koji bi zaista podržao neko stvarno rešenje koje bi donelo mir i trajnu pravdu, na koji način bi bilo rešeno palestinsko pitanje", naglasio je on.
Kako kaže, ono što Netanjahuova vlada želi je trajni aparthejd u kontekstu jedne države.
Povezane vesti
"Rukovodstvo Izraela je jasno stavilo do znanja da oni jednostavno žele da što više Palestinaca izađe iz Gaze, iz Palestine što je pre moguće. Netanjahuova vlada želi da Izraelci okupiraju Gazu i oni Zapadnu obalu, istočni Jerusalim takođe smatraju kao delom Izraela. Problem u Vašingtonu je da iz političkih razloga američko rukovodstvo jednostavno ne može da izađe i da kaže da se slaže sa tim rešenjem jedne države, u kojoj postoji režim aparthejda. Samim tim Bajden i ostali u Americi igraju tu igru u kojoj pričaju o dvodržavnom rešenju, ali kad Izrael uradi nešto što to rešenje čini nemogućim, u Vašingtonu ne postoji volja da se izvrši pritisak da se primora Izrael da istinski krene u pravcu tog dvodržavnog rešenja", napomenuo je Kafeiro.
Kako dodaje, ovih dana je teško uvideti neku razliku u tome kako se Bajden i kako se Tramp bave pitanjem Izraela i Palestininaca.
"Izraelsko rukovodstvo, siguran sam bi više volelo da Tramp dođe na vlast, da bude u Beloj kući. Delom i zbog njegovog pristupa Iranu u njegovom prvom mandatu. On je imao tvrđi stav prema neprijatelju Izraela, broj jedan, dakle Iranu. Ali kada se radi o pitanju Palestinaca i različitim predlozima koje je Trampov tim imao sa Džeradom Kušnerom ili sadašnji Bajdenov tim, ja ne vidim neku razliku i ne znam koliko razlike vidi Izraelsko rukovodstvo", naveo je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)