"Niskokalorična" rezolucija Saveta bezbednosti UN o Gazi: Koga ona obavezuje i šta će se promeniti na terenu

Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o Pojasu Gaze, prvu od 7. oktobra. Prilikom glasanja i SAD i Rusija bile su uzdržane. Ona pak, ne poziva na momentalni prekid vatre.

U Njujorku se pred članicama Saveta bezbednosti našla nova rezolucija na koju Amerika ovaj put nije stavila veto. Pred glasanje, predstavnica Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji presedavaju Savetom bezbednosti rekla je da je u Gazi videla "pakao na zemlji" i da je situacija "nepodnošljiva".

Ruski predstavnik je prokomentarisao da je ponašanje SAD koje su stavljale veto na prethodne rezolucije "sramno, cinično i neodgovorno" a, kako je rekao ruski ambasador, najnoviji nacrt rezolucije je "besmislen i dozvoljava Izraelu da radi šta hoće".

Amrička ambasadorka pri UN Linda Tomas Grinfild rekla je da sada postoje uslovi za humanitarnu pomoć i da Izrael i Hamas moraju da poštuju međunarodno humanitarno pravo.

Nesuglasice oko teksta su nastale jer je Izrael želeo da ima konačnu reč o tome koja pomoć sme da uđe u Gazi i da li tekst poziva na prekid ili pauzu u borbama.

Radi se o rezoluciji koja se danima usaglašavala zbog čega su i njene formulacije postajale sve razvodnjenije. Premda postoji želja za zajedničkom rezolucijom Saveta bezbednosti kojom bi se pokazalo jedinstvo, "trgovina" kojom se išlo do željenog cilja mogla bi da oslabi njen rezultat.

Ajzenhamer: Izgubljen prvobitni momentum

Vladimir Ajzenhamer sa Fakulteta za bezbednost u razgovoru za Euronews svet kaže da se radi o jednoj zaista "razvodnjenoj i niskokaloričnoj rezolcuiji" u odnosu na ono što je pre bilo "u igri".

"Pravo pitanje je više u kojoj meri je ova rezolucija nešto konkretno, nego koga i kako obavezuje. Rezolucije Saveta bezbednosti po međunarodnom pravu imaju obavezujuću snagu i po povelji Ujedinjenih nacija članice UN su dužne da se povinuju ovim rezolucijama. Međutim, mi u ovoj rezoluciji, po ovome što sada znamo, ne vidimo ništa konkretno obavezujuće u krucijalnom smislu", rekao je on.

Ističe da je od onog trenutka kada je sa stola uklonjeno pitanje samog održivog primirja ili mira u Pojasu Gaze, ostala samo priča o humanitarnoj pomoći, ali da su ad acta stavljena neprijateljsva.

"U tom smislu, ova rezolucija gotovo da to i nije. Ona je izgubila onaj prvobitni momentum i videli smo da diplomatski napori i trevenja koja su bila prisutna prethodnih dana i u Savetu bezbednosti i šire u Ujedinjenim nacijama, nisu urodila plodom - ni u skladu sa onim što su SAD želele, a očigledno onim što je Rusija želela", dodaje on.

Usvojena rezolucija u svom tekstu poziva na "hitne korake koji će momentalno dozvoliti pristup humanitarnoj pomoći i stvaranje uslova za održivi prekid neprijateljstava", dok se u prvobitnom nacrtu pozivalo na "hitan i održiv prekid neprijateljstava kako bi se pružila pomoć Gazi".

"Vratili smo se korak nazad. Sad imamo 'stvaranje uslova', a prošlo je već dovoljno vremena da su ti uslovi morali biti ostvareni, međutim očigledno nisu. I ovde možemo slobodno govoriti o tome da se đavo krije u detaljima - kada govorimo o tome 'održivi mir', 'održivo primirje', 'hitan prekid neprijateljstava', dakle, to je obaveza za zaraćene strane da zaustave svoje ratna dejstva", dodaje Ajzenhamer.

Ajzenhamer smatra da bi usvojena rezolucija mogla samo da pojača pritisak da humanitarna pomoć tečnije dolazi do Pojasa i bude dostupnija samom stanovništvu.

"Ali, i dalje je pitanje koliko je to izvodljivo kada su ratna neprijateljstva u toku. Ono što je zapravo suština jeste protivljenje SAD-a konceptu primirja u ovom trenutku. Oni smatraju da bi pravo primirje, odnosno obustavljanje neprijateljstva na duže staze, bilo nešto što bi išlo u korist Hamasu"

Kako kaže, to je protivno i samim ciljevima Izraela da završi sa Hamasom, odnosno da Hamas u potpunosti uništi.

"Ono što su zapravo oni zagovarali jeste ideja kratkotrajnih primirja koja bi išla sukcesivno i koja bi zapravo omogućila, prvo oslobađanje talaca i drugo, u tim prekidima i pauzama dostavljanje humanitarne pomoći, ali takođe ne bi sprečili Izrael da završi započeti posao", dodaje on.

Euronews

Mnogi poznavaoci izraelskih prilika kažu da ponašanje Amerike baš tokom ovog glasanja i uopšte tokom cele nedelje i odlaganja glasanja za rezoluciju, ukazuje na to da Vašington ne pritiska dovoljno Tel Aviv. Štaviše, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je prošle subote održao jedan prilično vatren govor u kojem je izrekao stvari koje su prilično kontradiktorne onima koje Vašington prokamuje duže vreme kao svoje ciljeve.

"Bajdenova administracija bez ikakvih rezervi govori da vidi rešenje ovog problema u onom formatu dve države, palestinska i izraelska. Ali, ono što je Netanjahu izrekao je nešto drugo. Prvo je sebi prepisao kredit za zaustavljanje stvaranja palestinske države, zatim je odbacio ceo pregovarački proces započet u Oslu i negde ga je etiketirao vrlo direktno kao grešku u izraelskoj politici. Onda je potom je naveo nekoliko vrlo smelih tvrdnji koje možda daju i hintove, indicije šta će se dalje dešavati", rekao je Ajzenhamer i nastavio:

"Jedna od njih je zapravo o tome da je rat u Gazi pokazao šta je palestinska država u malom i da je to, kako je on nazvao tu državu - Hamastan. A onda je rekao da neće dopustiti da se, kada završe sa Hamasom u Gazi, umesto Hamastana uspostavi Fatahstan i da je zapravo u Judeji, Samariji, tačnije na Zapadnoj obali, neodrživo da postoji jedna takva država. Ovo više nije pitanje samo Gaze, ovo je sada ozbiljno okretanje jedne vatrene retorike i ka Zapadnoj obali", smatra on.

Al-Nazal: Situacija na Zapadnoj obali bez presedana od završetka Druge intifade

Premda se na Zapadnoj obali ne vodi rat, palestinski novinar Osama Al-Nazal je u razgovoru za Euronews svet situaciju na okupiranoj teritoriji nazvao "paklom na zemlji".

"Izraelci svakog dana upadaju u palestinske gradove, izbegličke kampove i sela. Od 7. oktobra uhapšeno je više od 4.000 Palestinaca. Na stotine je ubijeno, a nekoliko hiljada ih je povređeno. Nasilje je prisutno i na izraelskim kontrolnim punktovima, koji omogućavaju međugradsko kretanje Palestincima, što uzrokuje ekonomsku paralizu i otežava svakodnevni život", rekao je on i dodao da je situacija bez presedana od kraja Druge intifade.

Anketa Palestinskog centra za politička istraživanja pokazala je da se podrška Palestincima sa Zapadne obale Hamasu utrostručila, dok u Pojasu Gaze nije bilo značajnijeg porasta. Istraživanje je takođe pokazalo da je podrška predsedniku palestinske uprave Mahmudu Abasu i pokretu Fatah značajno opala.

"Svesni smo da se palestinske vlasti i predsednik Abas zalažu za mir i pokušavaju da ubede narod da je on moguć. Ali, Izrael je uništio svaki izgled za mirovno rešenje uzurpiranjem palestinske zemlje. Ako dođete na Zapadnu obalu, videćete da jevrejska naselja presecaju palestinsku teritoriju", rekao je on.

Euronews Svet

Al-Nazal ističe da onog trenutka kada Palestinci vide da je mirovni proces zamrznut i da razgovori o miru nemaju kredibilitet i konkretne rezultate, dolazi do zaokreta u razmišljanju.

"Time navode Palestince na pomisao da je otpor jedino rešenje. Zbog toga ljudi radije podržavaju otpor. Amerikanci i Evropljani mnogo pričaju o miru, ali ne preduzimaju nikakve poteze na terenu"

Na pitanje kako palestinska javnost tumači posete visokih američkih zvaničnika u ovoj regiji, ali i njihove izjave, Al-Nazal odgovara:

"Američki zvaničnici su loši i to je ono što palestinski narod vidi. To je činjenica, a ne mišljenje. Znamo da je američki državni sekretar Entoni Blinken, osim što podržava Izrael, uključen u genocidnu kampanju protiv palestinskog naroda"

Amerikanci su sa Palestincima razgovarali o dvodržavnom rešenju, a da nisu čak ni zamolili Izraelce da ne grade ilegalna naselja na Zapadnoj obali, dok istovremeno izazivaju UN odbijajući pozive na prekid vatre, smatra Al-Nazal.

"Dakle, američki zvaničnici nisu dobrodošli u Palestinu, što smatra 99 odsto ljudi. Ono što sada narod traži jeste delovanje globalnog juga i drugih nacija kojima je stalo do humanosti i ljudskih života", zaključuje Al-Nazal u razgovoru za Euronews Srbija.