Geopolitička "igranka" Irana i SAD: Sukobu u Gazi se ne nazire kraj, strpljenje Bliskog istoka na testu

Ubistva civila, opsade bolnica, taoci, na hiljade mrtvih... Konflikt Izraela i Hamasa ušao je u drugi mesec i već se može okarakterisati kao jedan od težih, ako ne i najtežih, koje je Bliski istok video u poslednjih nekoliko decenija.

Uprkos teškoj situaciji, prekid vatre nije opcija, barem za sada, kada su u pitanju Izrael i njegovi saveznici. Izraelska vlada, pod Benjaminom Netanjahuom, jasno je stavila do znanja da se sukob neće završiti dok Izrael ne obavi svoj zadatak, odnosno dok ne istrebi Hamas iz Gaze i ne uništi njegovu infrastrukturu.

U ponedeljak uveče, izraelski ministar odbrane Joav Galant objavio je da je Izrael preuzeo kontrolu nad gradom Gazom uz fotografije na kojima se vidi kako vojnici podižu izraelsku zastavu u zgradi Hamasovog parlamenta.

Ali, ova izjava nije bila propraćena bilo kakvim pominjanjem prekida sukoba, niti od strane Galanta ili drugih članova izraelske vlade. Umesto toga, borbe su nastavljene u utorak, uključujući i na lokacijama koje palestinski zvaničnici karakterišu kao čisto političke - bolnicama i izbegličkim kampovima.

S druge strane, Izrael tvrdi da otpor Hamasa onemogućava izlazak iz sukoba dok "koristi civile kao živi štit".

"Osovina otpora" preti regionalnom eskalacijom

Sukob ponajviše komplikuje promenljiva geopolitička ravnoteža na Bliskom istoku.

"Najmanje dve decenije, najozbiljniji raskol u fragmentiranom geopolitičkom pejzažu regiona bio je između prijatelja i saveznika Irana i prijatelja i saveznika Sjedinjenih Država", rekao je novinar Džeremi Bouen u analizi za BBC.

Jezgro iranske mreže, poznate i kao "Osovina otpora", čine Hezbolah u Libanu, Asadov režim u Siriji, Huti u Jemenu i iračke militantne grupe koje Teheran naoružava i obučava.

Iranci su takođe podržali Hamas i Islamski džihad u Gazi i približili se Rusiji i Kini. Zapad je onda optužio Iran da podržava Moskvu u sukobu sa Ukrajinom, a meša i Kinu navodima da kupuje velike količine iranske nafte.

S obzirom na razdor, nastavakom rata, uz sve više palestinskih civila koji će gubiti živote kako se uništavanje Gaze bude nastavljalo, povećava se rizik i od regionalnog sukoba.

profimedia

Već sada eskaliraju napetosti na granici između Izraela i Libana, iako dve strane tvrde da ne žele rat punih razmera, premda sa svakom razmenom vatre situacija izmiče kontroli.

Istovremeno, Huti u Jemenu ispaljuju rakete i dronove na Izrael. Skoro svi su oboreni od strane izraelske protivvazdušne odbrane ili ratnih brodova američke mornarice u Crvenom moru, ali jedan je prošle nedelje pogodio zgradu u južnom izraelskom gradu Ejlatu. Srećom, nije bilo žrtava. 

Čak i u Iraku, militantne grupe koje podržava Iran napale su američke baze, a SAD su uzvratile na nekim od lokacija u Siriji.

Raste pritisak na američke saveznike

Dan za danom, dok sve strane pokušavaju da obuzdaju eskalaciju, sve je teže kontrolisati tempo vojne akcije, a dolazi i do potresa u odnosima SAD sa saveznicima koje su stekle prethodnih decenija na Bliskom istoku.

Na strani SAD su, osim Izraela, zalivske naftne države Jordan i Egipat.

Uprkos svemu, SAD nastavljaju da pružaju snažnu podršku Izraelu, iako je predsednik Džo Bajden rekao Netanjahuu da pripazi kako će odgovoriti na napad Hamasa 7. oktobra, tačnije da odmazda mora biti "umerena i proporcionalna".

Štaviše, Bajden je u ponedeljak, u novom narativu američke vlade, pozvao i na zaštitu bolnice Al-Šifa koja je pogođena, dok je američki državni sekretar Entoni Blinken prošle nedelje javno izjavio da je "previše palestinskih civila ubijeno".

AP/Mahmoud Abo Salamah

Ove "ublažene" izjave nisu dovoljne da smire gnev arapskog sveta prema Izraelu. Pritisak na arapske lidere, saveznike Amerike, stalno raste. Oni su već osudili akcije Izraela i pojačavaju pritisak da se što pre dođe do prekida vatre.

Dve države daleko na horizontu

Kralj Abdulah od Jordana je u utorak odbacio izraelske planove da zauzme delove Gaze i stvori bezbedne zone. Neće biti "vojnog ili bezbednog rešenja" za sukob između Izraela i Palestinaca, rekao je on, obraćajući se zvaničnicima svoje zemlje, prenose državni mediji.

On je navodno rekao da je osnovni uzrok krize "odbijanje Izraela da poštuje legitimna prava Palestinaca".

"Rešenje počinje upravo u tome, a svaki drugi put je osuđen na neuspeh - više na novi ciklus nasilja i razaranja", dodao je on.

Tanjug/AP Photo/Majdi Mohammed

Blinken je otvorio debatu sledećeg dana ističući da bi palestinske vlasti trebalo da preuzmu i Gazu i Zapadnu obalu i pokrenu politički proces za stvaranje palestinske države.

Međutim, perspektiva nezavisne Palestine uz Izrael, takozvano rešenje o dve države, u vreme trenutnih sukoba, opstaje samo kao slogan.

Oživljavanje te ideje, možda u kontekstu šireg kompromisa između Izraela i arapskog sveta, ambiciozan je plan prema trenutnoj situaciji na terenu. Stručnjaci trenutno smatraju da je tako nešto malo verovatno pod trenutnim palestinskim i izraelskim rukovodstvom.

I Netanjahu, i Abas pod pritiskom domaće javnosti

Izraelski premijer Netanjahu nije otkrio svoj plan za "dan posle" nakon završetka borbi u Gazi. On jeste pak, odbacio plan SAD za vladu na čelu sa palestinskim vlastima i Mahmudom Abasom, kojeg je Hamas svrgnuo sa vlasti u Gazi.

Drugi deo američkog plana uključuje pregovore o rešenju dve države, čemu se Benjamin Netanjahu protivio tokom svoje duge političke karijere.

Naime, Netanjahu je protiv palestinske nezavisnosti, a njegov politički opstanak u velikoj meri zavisi od podrške jevrejskih ekstremista koji veruju da im je ta teritorija "data od boga" i da treba da bude unutar granica Izraela.

Tanjug/AP/Maya Alleruzzo

S druge strane, mnogi Izraelci smatraju premijera odgovornim za bezbednosne i obaveštajne propuste koji su doveli do napada 7. oktobra, dok Palestinci ne veruju previše Abasu prevashodno zbog toga što palestinske vlasti sarađuju sa Izraelom u pogledu bezbednosti na Zapadnoj obali, ali nisu uspele da zaštite svoj narod od napada naoružanih jevrejskih doseljenika.

Dakle, i Netanjahu, i Abas se suočavaju sa značajnim domaćim pritiskom iako tvrde da su sposobni da upravljaju krizom.

Stoga ne čudi što se političko rešenje u ovoj fazi čini toliko dalekim, gotovo kao i prekid vatre.

Istorija se ponavlja

U međuvremenu, slike stotine hiljada Palestinaca koji beže iz svojih domova u severnoj Gazi i marširaju na jug budi u arapskom svetu duhove prošlosti, odnosno pobedu Izraela u ratu za nezavisnost 1948. godine.

Više od 700.000 Palesitnaca je pobeglo ili je proterano iz svojih domova pod pretnjom oružjem. To su događaji koje Palestinci nazivaju terminom "al nakba" - katastrofa.

Mnogi današnji stanovnici Pojasa Gaze potomci su izbeglica 1948.