Igre 
Da li su u Izraelu i Gazi počinjeni ratni zločini: "Situacija se posmatra, ali neće biti hapšenja preko noći"
Komentari31/10/2023
-18:02
Sukob Izraela i Hamasa traje od 7. oktobra, a Ujedinjene nacije saopštile su da "već postoje jasni dokazi da su Hamas i izraelska vojska možda počinili ratne zločine". U toku je, kako su naveli, prikupljanje dokaza za potencijalno krivično gonjenje, ali pitanje koje je za mnoge trenutno najvažnije jeste da li će uopšte odgovorni za ta dela ikada da budu izvedeni pred pravdu.
Na sve strane koje su uključene u sukob aplicira se skup zakona poznatih kao "međunarodno humanitarno pravo". Zakon ima dva ključna elementa - zaštita neboraca, kao što su civili ili vojnici koji su se predali, i ograničenja u pogledu vrste ratovanja. Tokom godina dodavani su dodatni protokoli koji su se odnosili na upotrebu određenih vrsta oružja, piše Gardijan.
Izrael, međutim, nije ratifikovao određene protokole u konvencijama koje pokrivaju oblasti kao što su kolektivne kazne, ali SAD i druge zemlje smatraju da su ove odredbe ušle u međunarodno običajno pravo i stoga je obavezujuće za sve države.
"Međuanrodno pravo ne zauzima strane i ne svrstava se. Međunarodno krivično pravo štiti žrtve, to znači ko god da su žrtve počinioci mogu da budu procesuirani. Ono što se vidi u ovom sukobu je da se čini da su učinjeni brojni ratni zločini. Dakle, zločin je uzimati taoce, zločin je ući u drugu zemlju i ubijati ljude, zločin je bombardovati gradove, bolnice, zločin je ubijati civile. U tom kontekstu brojni zločini su počinjeni i čine se i u nekom trenutku siguran sam će Međunarodni krivični sud nešto preduzeti", rekao je za Euronews Srbija profesor međunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu Mastriht Andre Klip.
Ima li dokaza o ratnim zločinima u borbama između Izraela i Hamasa?
UN su saopštile da je Hamasovo neselektivno ubistvo više od 1.400 neboraca, uključujući decu, i otmica oko 200 drugih kao talaca i živih štitova u Gazi, prema međunarodnom humanitarnom pravu, zločin.
"Ne mogu se tolerisati izveštaji a su naoružane grupe iz Gaze ubile stotine naoružanih civila. Uzimanje civila za taoce i koriščenje civila kao živog štita su ratni zločini", navodi se u saopštnju.
Pravni eksperti su naveli da Hamas i druge grupe kao što je Islamski džihad takođe mogu da budu krivi za ratne zločine za ispaljivanje hiljade raketa iz Gaze na Izrael. UN su takođe saopštile da Izrael možda počini ratni zločin kolektivnog kažnjavanja opsadom teritorije Gaze. Međunarodni komitet Crvenog krsta se saglasio sa tim.
Povezane vesti
"Uputstva koje su izdale izraelske vlasti stanovništvu grada Gaze da odmah napuste svoje domove, zajedno sa potpunom opsadom, eksplicitno uskraćujući im hranu, vodu i struju, nisu kompatibilna sa međunarodnim humanitarnim pravom", navodi se.
Organzacija Hjuman rajts voč (HRW) saopštila je da je "više ratnih zločina počinjeno i nastavlja da se čini u Izraelu i Palestini, uz ozbiljnu zabrinutost da izraelske snage i palestinske oružane grupe izvode nezakonite neselektivne napade nanoseći štetu civilima".
Palestinsko ministarstvo zdravlja u Gazi, kojim upravlja Hamas, saopštilo je da je više od 8.000 ljudi ubijeno u izraelskom napadu, uključujući više od 3.000 dece.
Ko bi preuzeo glavnu ulogu u procesu?
Međunarodni krivični sud u Hagu (MKS), stalni sud nadležan za ratne zločine i druge zločine protiv čovečnosti, poput genocida, stupa na snagu kada lokalne jurisdikcije ne procesuiraju.
MKS je priznao Palestinu kao članicu 2015. Palestinci su potom zatražili od suda da istraži izraelski napad na Gazu prethodne godine i nastavak izgradnje izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu.
Izrael, sa druge strane, navodi da ne podleže ovlašćenjima MKS jer nije potpisao Rimski statut kojim je uspostavljen sud i koji je stupio na snagu 2002. godine.
Karim Kan, britanska advokatica koja je sadašnji tužilac Međunarodnog krivičnog suda, posetila je u nedelju granični prelaz Rafa sa Egiptom u Gazi i rekala "u toku je aktivna istraga u vezi sa zločinima koji su navodno počinjeni u Izraelu 7. oktobra i takođe u vezi sa Gazom i Zapadnom obalom što je u našoj nadležnosti od 2014".
Povezane vesti
Kan je posebno upozorila da "ne bi trebalo da bude prepreka da humanitarna pomoć ide deci, ženama i muškarcima – civilima".
Inače, samo tri zemlje su zvanično pozvale da se MKS uključi: Južna Afrika, Švajcarska i Lihtenštajn. Majkl Martin, zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Irske, rekao je u jednom radio intervjuu da je na MKS da utvrdi da li su počinjeni ratni zločini.
HRW je primetio da je ćutanje drugih zemalja u suprotnosti sa širokim zahtevima evropskih vlada da MKS istraži ruske ratne zločine u Ukrajini.
Povezane vesti
Klip: Neće biti hapšenja preko noći
Govoreći o tome što Izrael ne priznaje nadležnost Međunarodnog krivičnog suda, Andre Klip je za Euronews Srbija rekao da ga Palestina priznaje.
"Tačno je da Izrael ne priznaje nadležnost Međunarodnog krivičnog suda, međutim Palestina je to priznala i ona je tu situaciju i sukob već nekoliko godina stavila na znanje Međunarodnom krivičnom sudu. Svi zločini koji se čine trenutno u Gazi od koje god strane bez obzira na nacionalnost počinilaca uključujući i izraelske držvaljane na čitavoj teritoriji u Gazi, sve je to u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda. Isto se odnosi na zločine koji su počinjeni iz Gaze, a na teritoriji Izraela. Zločine koje su počinili direktno ljudi iz Gaze na teritoriji Izraela i oni su u nadležnosti MKS. Ono što danas imamo sa prisustvom tužioca MKS je da on želi da koristi međunarodno krivično pravo da podseti zaraćene strane da jenog dana postoji mogućnost da će se naći u Hagu pred sudom. Pitali ste me da li će MKS nešto preduzeti, ja mislim da hoće, ali to neće dovesti do nekih hapšenja preko noći, neće biti suđenja naredne godine jer potrebno je mnogo vremena da se pokrene jedan takav slučaj, ali poruka je vrlo jasna, MKS posmatra ovu situaciju, prati", rekao je on.
Kako je dodao, pored MKS nacionalni organi koji imaju zakone kojima se primenjuje princip univerzalne nadležnosti bi takođe mogli da započnu postupak, to je bio slučaj Pinočea.
"Zemlje koje te stvari rade uglavnom su zapadnoevropske države, one procesuiraju predmete recimo iz bivše Jugoslavije, Ruande, Avganistane. Ja očekujem da će se to nastaviti, ali to će dovesti i do novih izazova za te zapadne države jer se sukobi prosleđuju drugima i onim zemljama koje imaju iskustvo za procesuiranje, to su takozvane nesavezničke zemlje i za mnoge zapadne države Izrael je saveznik, ali eto to je da kažemo test za zapadne države, da li će one zaista poštovati međunarodno krivično pravo i da li će istražiti zločine koji se čine od strane zemlje koja se smatra saveznikom pre nego nekim protivnikom. Jednostavan odgovor na pitanje je da, države to mogu, međutim to je izazov za njih. Nešto što smo naučili posebno na osnovu procesuiranja na nacionalnom nivou je da države koje procesuiraju međunarodne zločine time ne stiču prijatelje", naveo je Klip.
Komentari (0)