Igre 
"Nema više nikog, svi su otišli. To je sada grad duhova": Nagorno-Karabah napustili gotovo svi Jermeni
Komentari03/10/2023
-19:14
"Šta je preostalo da UN nadgleda? Nema više nikoga, svi su otišli. To je sada grad duhova", rekao je za Gardijan Aren Harutjunjan (53), koji je samo jedan od više od 100.000 Jermena koji su nedavno prešli granicu napustivši svoj dom u Nagorno-Karabahu, gde nemiri traju nedeljama unazad.
Ne postoji precizan podatak koliko je tačno izbeglica, ali jermenske vlasti su saopštile da je do juče uveče između 100.500 i 120.000 ljudi pobeglo u Jermeninu, a da je u Nagorno-Karabahu ostalo svega 50 do 1.000 pripadnika jermenske etničke zajednice.
Ovo potvrđuje i UN, nakon nedeljne misije koju je vodio stalni koordinator UN u Azerbejdžanu zajedno sa drugim visokim zvaničnicima agencije, piše na sajtu UN. Naime, misija UN je imala za cilj da proceni situaciju na terenu i identifikuje humanitarne potrebe kako preostalih ljudi tako i onih koji su u pokretu. Na sajtu organizacije je navedeno i da u gradu Stepanakertu nije bilo znakova oštećenja javnih zgrada.
profimedia
"Misija je bila pogođena načinom na koji je lokalno stanovništvo iznenada napustilo svoje domove i patnjom koju je to iskustvo moralo izazvati", saopštio je tim UN, navodeći da od meštana sa kojima su razgovarali nisu čuli informacije o slučajevima nasilja nad civilima nakon najnovijeg prekida vatre.
Kako dodaju, tim UN je primetio da vlada Azerbejdžana vrši pripreme za obnavljanje određenih komunalnih i zdravstvenih usluga u gradu Stepanakertu, glavnom gradu Nagorno-Karabaha. Takođe, misija UN nije dobila pristup ruralnim područjima, ali kako dodaju, nisu primećeni znaci uništenja poljoprivredne infrastrukture ili stočnog fonda, navedeno je u izveštaju.
Portparol UN Stefan Dižarik saopštio je da izgleda da nema otvorenih prodavnica u gradu i da se Azerbejdžan sprema da obnovi zdravstvene usluge i neke osnovne komunalne usluge u gradu.
"Tim naglašava potrebu da se ponovo izgradi poverenje i samopouzdanje, što će zahtevati vreme i trud sa svih strana", rekao je Dužarik i dodao da UN planiraju da nastave da redovno posećuju taj region.
Tanjug/AP/Gaiane Yenokian
Povezane vesti
Portparol Hitne službe Nagorno-Krabaha Uunan Tadevsojsan je tokom vikenda saopštio da se broj civila u Stepanakertu može "izbrojati na prstima jedne ruke". Oni koji su preostali uglavnom a zvaničnici, službenici hitne pomoći, volonteri, neke osobe sa posebnim potrebama.
Jermenski zvaničnici opisali su egzodus etničkih Jermena iz Nagorno-Karabaha kao "direktan čin etničkog čišćenja". Ovu optužbu je Azerbejdžan odbacio, rekavši da je odlazak Jermena "njihova lična i individualna odluka i da nema nikakve veze sa prinudnim preseljenjem".
"Kod kuće sam imala baštu, sada delim stan još šestoro rođaka i spavam na podu sa decom"
Većina Jermena kaže da je otišla jer ne veruje da će se azerbejdžanske vlasti prema njima ponašati fer i humano ili da će im garantovati njihov jezik, veru i kulturu. Oni koji su napustili svoje domove kažu da je misija UN stigla prekasno.
Sedeći na klupi u blizini centra Trga republike u jermenskoj prestonici Jerevanu, Aren Hartunjan koji je napustio svoj dom u Stepanakertu, u razgovoru za Gradijan kaže da je njegovo putovanje iz domovine trajalo tri dana i da istu sudbinu deli više od 100.000 sunarodnika.
"Više niko nije tamo ostao. To je grad duhova", kratko je izustio.
Na severnoj periferiji grada Jerevana, Tamara (35) koja je sedela na klupi u blizini malog igrališta i čuvala svoje dvoje male dece za britanski list je opisala kroz šta prolaze njena porodica i ona. AP/Vasily Krestyaninov, File
"Trudim se da ne plačem pred njima, ali to je veoma teško. Izgubili smo sve. Nije samo kuća u pitanju, to je i naša istorija i priča o tome ko smo mi", rekla je.
Kako kaže, njen rođak pokupio je prošle subote i sa porodicom odvezao u Jerevan, gde sada deli dvosoban stan sa još šestoro rođaka.
Povezane vesti
"Tamo smo imali svoju baštu, a sada moramo da spavamo na podu. Međutim, važno je da sam se decom i da su ona bezbedna", rekla je ona i dodala da je odlučila da spali svoje porodične knjige i druge lične stvari, uključujući stari klavir, plašeći se da će pasti u ruke Azerbejdžana.
Njen očajnički čin naglašava deo duboko ukorenjenog nepoverenja na obe strane, zatrovanog etničkom mržnjom koja je proistekla iz tri rata u isto toliko decenija. Tokom 1990-ih, azerbejdžansko stanovništvo je i samo proterano iz Nagorno-Karabaha, a stotine hiljada ljudi je raseljeno u Azerbejdžanu, piše Gardijan.
Nedavna hapšenja visokih zvaničnika iz Karabaha od strane Azerbejdžana dodatno su pojačala zabrinutost etničkih Jermena.
AP/Aspram Avanesyan
Prošle nedelje, azerbejdžanska granična policija privela je Rubena Vardanjana, milijardera bankara i filantropa, koji je prethodno bio na čelu separatističke vlade Nagorno-Karabaha između novembra 2022. i februara 2023. godine.
Od tada je generalni tužilac Azerbejdžana Kamran Alijev saopštio da je pokrenuto 300 krivičnih predmeta za ratne zločine koje je počinilo 300 separatističkih zvaničnika. Tokom vikenda, nekoliko drugih visokih bivših zvaničnika otcepljenog regiona takođe je privedeno dok su napuštali Nagorno-Karabah, uključujući Davita Manukjana, bivšeg komandanta odbrambene vojske Arcaha.
"Nastavak trogodišnjeg perioda ni rata ni mira"
Džon G. Melikian iz Istraživačkog centra Orbeli iz Jerevana rekao je ranije u razgovoru u emisiji Euronews svet da je tragedija ovog naroda vidljiva i da nije nova.
"To je nastavak trogodišnjeg perioda ni rata ni mira. Ovo je poslednja epizoda etničkog čišćenja. Jermenija je tužna kada vidi sve te ljude. Neki su već otišli i posle rata 2020. kada je Azerbejdžan zauzeo deo teritorije. Ovo je poslednja faza posle devetomesečnog perioda zatvorenih granica, bez hrane, struje, ovaj narod je bio pod blokadom Azerbejdžana. Posle smo videli ovu provokaciju koja je trajala 24 sata. Bilo je i mrtvih i ranjenih, i sada imamo egzodus", rekao je on.
Posle poslednjih događaja videli smo demonstrante na ulicama Jerevana koji su tražili ostavku premijera, smatrali su da Jermenija nije dovoljno učinila da pomogne Jermenima u Nagorno Karabahu. Na pitanje da li će ovo dovesti do političkih promena u Jermeniji, Melikijan kaže da sada nema većih demonstracija na ulicama.
AP/Vasily Krestyaninov, File
"Već posle rata 2020. i statusa kvo koji je nastao, opozicija u Jermeniji je započela proces u kome je pokušala da natera vladu i premijera na ostavku. Ništa se od toga nije dogodilo. Sada nema mnogo aktivnosti u tom smeru pošto ovoliko ljudi dolazi i mnogi političari sada žele samo da im pomognu. To je sada humanitarna tragedija, teško je primiti sve te ljude, od toga 30.000 su deca. Mnogo im toga treba, od stanova pa dalje", rekao je on.
Na pitanje da li bi se saglasio da se Jermenija posle svega što se dogodilo okreće Zapadu i raskida odnos sa Rusijom, Melikijan kaže da se može reći i da su političke snage u vladi, čak i većina opozicije nezadovoljni ruskom pozicijom.
"Lačinjski koridor koji povezuje Jermeniju sa Arcahom je 2020. bio zona kontrole ruskih mirovnjaka, prema sporazumu koji su potpisali ruski, jermenski i azerbejdžanski lideri. Ali, tokom ovih devet meseci ništa nisu uradili da promene status kvo i ljudi tamo su patili. Vidimo mnogo stvari koje štete rusko-jermenskim odnosima i jakoj ruskoj poziciji. Rusija kritikuje jermensku vladu. Možda su izabrali Baku umesto Jerevana jer, možda nije da nisu pomagali, ali nisu mnogo toga ni učinili. Jermeni su o tome razgovarali sa Zapadom. A zbog nove krize, rata u Ukrajini, posle svake posete jermenskih zvaničnika Zapadu, čak i sa sve azerbejdžanskim liderima, dolazio je signal iz Moskve da nisu zadovoljni. Jermenija je u ODKB-u, Evroazijskoj uniji, Jerevan kritikuje Moskvu, i obrnuto, a koliko je to zaista duboko, zavisiće od vođstva u obe zemlje", naglasio je on.
Komentari (0)