Igre 
Teško do reformi UN: Oni koji imaju pravo veta nemaju nameru da ga izgube ili da dopuste da drugi imaju ista prava
Komentari01/10/2023
-18:00
Tokom ovogodšnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija više govornika zatražilo je reformu svetske organizacije, pre svega ukazujući na zastarelost formata nastalog posle Drugog svetskog rata i na nedovoljan broj stalnih članica. Pitanje reforme u UN, prema rečima stručnjaka, nije nova tema, ali je teško ostvariva.
Predsednik Turske istakao je u svom govoru pred UN da Savet bezbednosti više nije bezbedonosni kišobran, već mesto za sukob velikih sila.
Japan i Nemačka, koje su pre 78 godina bile na pogrešnoj strani istorije, već dugo smatraju da se posle više decenija pokazale da zaslužuju da uđu u klub privelegovanih stalnih članica Saveta bezbednosti.
Nekadašnja ministarka spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić za Euronews Srbija kaže da se već dugo čuju zahtevi da se Savet bezbednosti UN reformiše i da je kriza u ovom telu posledica krize multilateralizma koji bi, prema njenim rečima, bio jedini spas za male države.
Dodaje da osim Japana i Nemačke ulazak u Savet bezbednosti traže i Indija i Brazil. Ističe da treba imati u vidu da su za svaku promenu, i načina glasanja i sastava Saveta bezbednosti, potrebni glasovi dve trećine članica UN, uključujući i svih pet stalnih članica.
"Poslednjih dana Bajden je odustao od ograničenja da Savet bezbednosti ne sme imati više od 21 članice pa bi to, što se tiče SAD, otvorilo mogućnost njegovog proširenja. Možda bi se to i moglo dogoditi, ali Kina, koja je jedna od tih stalnih članica, nije oduševljena činjenicom da Indija postane stalna članica Saveta bezbednosti", kaže Pusić.
Da dovođenje u pitanje efikasnosti postojećeg sistema i potreba za reformama nisu nove teme, ali da su istovremeno teško ostvarive, stav je i bivšeg ministra spoljnih poslova i nekadašnjeg ambasadora Savezne Republike Jugoslavije u UN Vladislava Jovanovića.
Povezane vesti
"Samim tim bi i interes zemalja bio povećan. A gde ima interesa, ima i više prostora za suprotnosti i nesaglasnosti. S druge strane, oni koji su dobili sadašnje pravo veta nemaju nameru da ga izgube ili da dopuste da drugi imaju istu snagu prava jer se onda obesmišljuje to da su oni pobednici, koji su, na kraju krajeva, pisali Povelju UN koja je bila garancija da će oni kao takvi biti zaštićeni od bura i oluja, ako dođu", kaže bivši ministar spoljnih poslova i nekadašnji ambasador Savezne Republike Jugoslavije u UN Vladislav Jovanović.
O Savetu bezbednosti govorio je predsednik Ukrajine koji je zatražio da se Rusiji ukine pravo veta, a na tom putu podržao ga je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, sa druge strane, je rekao da je je pravo veta "legitiman" pravni instrument koji ima pet stalnih članica Saveta bezbednosti, a Ukrajinu ponovo optužio da je u rukama "neonacista".
Jovanović zahtev Zelenskog za oduzimanje prava veta Rusiji vidi kao glas vapaja u pustinji.
"To je utvrđeni stav koji se ne može izmeniti bilo čijom željom. Ja razumem predsednika Zelenskog, jer on ima potrebu da se na bilo koji način pozove na bilo šta ne bi li izmenio položaj svoje zemlje. To je verovatno bila emotivna odluka, koja je razumljiva s ljudske tačke gledišta, ali ne može da bude razlog za neku posebnu mobilizaciju, jer je stanje takvo da je UN stari program koji je počeo odmah nakon rata... Prema tome, nije situacija sada stvorena nego se stvarala sve vreme i pojačavala kako su se interesi najvećih svetskih sila - tada dvopolarnih, kasnije jednopolarnih, sukobljavali i kako su morali da se namiruju na razne načine, uključujući i korišćenje prava veta", kaže Jovanović.
Ideja da se Rusiji oduzme pravo veta, i prema mišljenju Pusić, nema nikakve izglede.
"Po postojećim pravilima se može pretpostaviti da barem Rusija, a verovatno i neke druge, na to neće pristati, tako da je mogućnost da do toga dođe nikakva. Postoje neki predlozi, koji su već neko vreme na dnevnom redu - da se u određenim situacijama, kad se radi o zločinima protiv čovečnosti, genocidu, ratnim zločinima ne koristi veto. To je samo predlog, ali ako stalne članice Saveta bezbednosti na to ne pristanu on ne može proći, a u ovom času Rusija ne pristaje ni na kakvu reformu Saveta bezbednosti", ističe ona.
Povezane vesti
Komentari (0)