Kakva je sudbina protesta opozicije "Srbija protiv nasilja": "Da bi strategija bila uspešna, mora da rezultira nečim"

U Srbiji se od maja održavaju protesti "Srbija protiv nasilja", čiji je tehnički organizator deo opozicije bez desnice. U atmosferi u kojoj se sve više govori o novim izborima, postavlja se pitanje kako će opozicija u narednim nedeljama i mesecima delovati, posebno zato što protesti, kako kažu analitičari, suštinski nisu doneli ono što su organizatori najavljivali.

Protesti protiv nasilja otpočeli su nakon masovnih ubistava koja su početkom maja potresla Srbiju - u beogradskoj OŠ Vladislav Ribnikar i u selima Malo Orašje kod Smedereva i Dubona kod Mladenovca. Od tada se održavaju iz nedelje u nedelju, a o tome kako bi trebalo da izgledaju u narednom periodu, čini se da nema jedinstvenog stava ni među opozicionim strankama koje su organizatori okupljanja građana.

Dok je sa jedne strane kopredsednica stranke Zajedno Biljana Stojković najavila radikalizaciju protesta, sa druge strane Srđan Milivojević iz DS-a kaže da za tim nema potrebe. Mogao se čuti i stav da za govornicu treba da stanu i političari, što je deo opozicije i prihvatio.

Sve ovo, kako ocenjuje sociolog Vladimir Vuletić, govori o tome da nema baš jasne ideje šta dalje sa protestima. Navodi i da će se ove jeseni voditi politička bitka u opoziciji gde će se tražiti odgovor na pitanje šta je krajnji cilj protesta, odnosno da li je to da se oslabi ili sruši vlast ili bi mogla da se formira organizacija koja bi izašla na izbore sa alterantivnim programom.

"Mislim da se na izvestan način traži svojevrsna izlazna strategija, a da bi ona bila uspešna mora na neki način da rezultira nečim. Ono što je očigledno je znatno smanjen broj ljudi na ulicama što je tumačeno, rekao bih, opravdavano time što su bili letnji raspusti. Mislim da postoji jedan ozbiljniji problem, a to je što protesti suštinski nisu doneli ono što su organizatori najaviljivali ili što se u početku činilo da bi mogli da donesu. Imam utisak da sada u izlaznim strategijama se formira nešto što je poziv da se ide na prevremene izbore. Imali smo prilike da čujemo to od nekoliko organizatora protesta, na kakve će to reakcije naići kod ostalih videćemo", kaže Vuletić.

Ističe i da je moguće da se u ovoj fazi odvija i neka borba za liderstvo u okviru čitavog protesnog pokreta.

Prema rečima Vuletića, zahtevi koji su postavljeni nisu nesrazmerni onome što bi jedan pokret ili ulični protesti trebalo da donesu. Ističe da za proteste, koji bi bili masovni, narodni, moraju postojati mnogo ambiciozniji i jasniji ciljevi.

"Mislim da od početka postoji taj problem. Imate neku vrstu zahteva koji su dosta ograničeni. Ako hoćete da imate protest koji je snažan koji motiviše veliki broj građana morate da imate vrlo jasan i relativno krupan cilj. U tom smislu, meni čak deluje, kao dobra izlazna strategija, zahtev za prevremenim izborima i onda možete da pokušate da tumačite da ste u nečemu uspeli", navodi on.

Uspeh je, kako kaže, jako važan za svaku vrstu ovakvog protesta.

"Protest je porbudio deo opoziciono orjentisane javnosti koja nije bila politički aktivna, ali ako nema nikakve rezultate u nekom trenutku to se vraća u jedno stanje apatije koje zapravo stanje frustriranosti veće nego što je bilo pre. Tako da mislim da je vreme da se nešto sa tim protestima učini, jer ukoliko se ne učini, oni će se pokazati kao kontraproduktivni za opoziciju", navodi Vuletić.

Mrdalj: Opozicija nema podršku spolja

Mladen Mrdalj, predavač na Webster Univerzitetu, za Euronews Srbija kaže da postoji bojazan da će sa ovi protesti okončati isto kao protesti nakon napada na Borka Stefanovića.

"Plašim se da opozicija nije definisala konkretne i ostvarive ciljeve, pod tim mislim da bi vlast mogla biti pritisnuta da ih ispuni i da onda opozicija poentira politički i da se tako priprema za sledeće izbore. Mislim da ovo odsustvo desnice nekako delegitimiše ove proteste zato što je lakše to tumačiti da, ako je to zaista teško i bitno, da bi onda i desnica učestvovala. Na taj način, plašim se da desnica ispada neka vrsta korisnog idiota za ovaj režim zato što oni možda zaista iskreno misle da to njima ne ide politički u prilog, ili misle da možda nije dogorelo do nokata bezbednosna situacija u zemlji, ali na kraju krajeva samo režim profitira od toga", kaže on.

Ističe da je potrebno da opozicija zaista pokaže građanima da je režim najveći problem.

"Režim je najodgovorniji za stanje u Srbiji takvo kakvo je, al dok se oni unutar sebe svađaju, oni na taj način indirektno šalju poruku građanima da režim nije najveći problem. Tako da na taj način, možda i nesvesno rade za režim, koji je najveći problem za bezbednost i za napredak građana definitivno", naglašava on.

Prema rečima Mrdalja problem opozicije je i u tome što nema podršku spolja.

"Ako se prisetimo uspešnih protesta kao što su bili oni 96, 97. godine, tada je Miloševićev režim bio pritisnut željom da se nekako popusti ta zategnutost prema spolja, prema zapadnim akterima. Sada režim nije u toj poziciji, nema taj pritisak koji dolazi sa zapada. Na taj način dizanje tenzija unutar našeg društva nema nekih velikih izgleda da će dobiti podršku spolja. To je ono što je veliki problem za opoziciju i to nije od juče, to je još od onih pregovora pred izbore 2020. godine, kada se videlo da evroparlamentarci zaista nisu tu da reše problem, nego da daju režimu neku vrstu izlaza i legitimiteta", kaže Mrdalj.

Prema njegovom mišljenju, sa izbornim sistemom takav kakav je i sa odsustvom podrške spolja opoziciji kao najracionalniji izbor ostaje borba za primat unutar opozicije i da se onda čeka neki veliki kiks vlasti, bilo spolja, bilo iznutra.

"Ostaje da se čeka neki novi problematični momenat kao što je bio onaj sa Rio Tintom, da bi se to kapitalizovalo. Nažalost, mislim da to nije strategija koja može na kraći rok da dovede do nečega, a na duži rok - ko živ ko mrtav. Mislim da se to zaista ne može nazvati strategijom", kaže Mrdalj.

Dodaje i da je jedini način da se legitimno ili ostvarljivo protesti radikalizuju neki novi incident.

"Nažalost mislim da možemo očekivati da će do toga doći, jer ne vidimo da je vlast preduzela bilo šta konkretno da promeni situaciju nabolje u pogledu bezbednosti. Vidimo da i dalje vlada nedodirljivost, javašluk i nekažnjivost i plašim se da će to dovesti opet do nekog incidenata koji će onda zaista opoziciji dati neku vrstu zamaha. Samo se plašim da će režim to tumačiti na taj način da eto opozicija jedva dočekala neki incident, upravo ono protiv čega opozicija i protestvuje", objašnjava on.

Zašto desnica ne učestvuje u protestima?

Vuletić je govorio i o tome zašto desnica ne učestvuje u organizaciji protesta ističući da za to postoji nekoliko razloga.

"Jedan je programski. Mislim da deo desnih stranaka ove proteste vidi kao slabljenje pozicije Srbije u pregovaračkim procesima sa Prištinom. Sigurno je da bi tu bilo mnogo nerazumevanja. Pre ili kasnije morate da postavite neka ključna pitanja kuda i kakvu Srbiju vidite u budućnosti i tu bi, pretpostavljam, vrlo brzo došlo do međusobnih sukoba. To naravno slabi onaj potencijal o kome deo organizatora mašta, a to je da ovo budu protesti koji bi doveli, ako ne do rušenja, ono do bitnog slabljenja stranaka koje su na vlasti", kaže on.

Mrdalj ocenjuje da se desnica sada nalazi u jednoj lagodnoj situaciji.

"Kritikuje režim zbog popuštanja prema Kosovu, a levu opciju zbog nepatriotizma takođe i na kraju krajeva na taj način čuvaju svoje biračko telo. Gledaju da prikupe otpatke od režima, onih koji se razočaraju u režim, i na taj način prebace 5,6,7 odsto. To znači više budžetski dotacija, malo više vidljivosti i na taj način misle da su u nekoj dobroj poziciji. Mislim da je to u najmanju ruku nepatriotski", zaključuje Mrdalj.