Saradnja četiri stranke početak ukrupnjavanja opozicije, Klačar: Građani ne mogu da isprate 15 ili 20 različitih lidera

Posle približavanja desno orijentisanih stranka u, kako su oni to nazvali, državotvornu opoziciju, i deo takozvane građanske opcije počinje da definiše zajednički nastup. Prve su korak ka tome načinile Demokratska stranka, Srbija centar, Zajedno i Rumunska partija. Analitičari to ocenjuju kao početak ukrupnjavanja opozicije, ali smatraju i da to nosi određene izazove za njih. 

Navedene političke opcije su potpisale Deklaraciju o saradnji, a tim povodom je Zdravko ponoš iz stranke Srbije centar rekao da je reč o formalizaciji saradnje koja već mesecima postoji između tih organizacija.

"D druge strane, to je odgovor na očekivanja i zahteve opoziciono orijentisanih glasača da opozicija radi nešto zajedno", rekao je Ponoš.

Iako tvrde da ovo nije predizborna koalicija, ove stranke potpisivanjem Deklaracije obavezuju se na zajedničko delovanje u oblastima od društvenog interesa.

"Tražimo formulu za sve političke organizacije koji je to format u kojem ćemo mi imati u zbiru najveći broj glasova dovoljan da promenimo ovu vlast", rekao je Zoran Lutovac iz Demokratske stranke.

Iako je ovaj novi savez otvoren i za druge političke organizacije, ipak saradnju ne vide sa desno orijentisanim partijama, već isključivo sa proevropskom opozicijom.

FoNet/Srbija centar - SRCE

"Mi mislimo, i neka istraživanja su pokazala da ova grupacija od ove tri stranke ima dobar sinergijski efekat da zajedno podtižemo bolji rezultat.Mislim da bi razumno bilo da prava opozicija uradi neka istraživanja u predečerje nekih izbora i da visi kako se najbolje zbrajamo", rekao je Ponoš.

Klačar: Građani očekuju da opozicija nastupa što jedinstvenije

Novoformirani savez analitičari tumače i kao početak ukrupnjavanja opozicije i pravljenja drugačijih koalicija od onih sa prošlih izbora, ili koalicija kakve je možda deo javnosti očekivao.

Međutim, Bojan Klačar iz CESID-a kaže za Euronews Srbija da bi ova deklaracija, na neki način mogla da predstavlja izazov za čitavu opoziciju, jer deluje da nije koordinisana sa nekim drugim bliskim strankama i strankama koje organizuju proteste.

"Verovatno postoji izazov da li će na kraju to ukrupnjavanje da bude suštinsko, u smislu jedne ili dve liste građanske opozicije, ili će se možda nastaviti neki trendovi gde će se na kraju pojaviti mnogo više kolona nego što građani očekuju", naveo je Klačar.

Kaže i da ne postoje jasni podaci o tome koliko građani podržavaju jednu kolonu imajući u vidu da su birači opozicije veoma šaroliki.

Euronews/Printscreen

"Građani podržavaju i opoziciju koja je desno orijentisana i koju takođe vide kao opoziciju vladajućim strankma. Međutim, izvesne su dve stvari. Očekivanja građana jesu da opozicija nastupa što jedinstvenije. Tu nema nikakve dileme. To ne mora nižno da znači jednu kolonu, to ne mora da znači ni saradnju desnice i levice u jednoj listi jer to može da bude kontraproduktivno. Ali je definitivno da građani žele da vide manji broj koalicija i da žele što jedinstveniju opoziciju, sa jedinstvenim porukama", naveo je.

Kao drugu stvar koju smatra važnom Klačar ističe da je potrebno da se biračim omogući identifikacija sa opozicijom.

"Opoziciji dugoročno gledano neće biti dovoljno ukrupnjavanje kroz različite koalicije, nego bi za opoziciju zapravo bila najbolja vest kada bi prosto, sve te stranke koje su nastale u proteklih nekoliko godina, mogle da nađu na jednoj, dve ili tri velike liste. Građani više ne mogu da isprate 15 ili 20 različitih lidera i stranaka koji od izbora do izbora nastupaju u različitim koalicijama", zaključio je Klačar.