Igre 
Ambasada u Siriji - nova tačka sporenja sa EU: Kritike iz Brisela, obrazloženje odluke iz Ministarstva spoljnih poslova
Komentari20/07/2021
-06:56
Nakon što su u Siriji u maju održani izbori, koje su zapadne sile i sirijska opozicija opisali nelegitimnim i lažnim, predsednik Bašar al Asad je u subotu položio zakletvu za svoj četvrti sedmogodišnji mandat. Zapadne zemlje su još 2012. godine, u trenucima dok je u Siriji buktao građanski rat, prekinule diplomatske odnose sa Damaskom i zatvorile svoje ambasade u toj zemlji. Ipak, odluka Srbije o slanju ambasadora u Damask izazvala je oštru reakciju EU i novi problem u usklađivanju Beograda sa spoljnom politikom koju vodi Brisel.
Bašar al Asad, dugogodišnji vođa Sirije, osvojio je na izborima održanim pre nekoliko meseci čak 95,1 odsto glasova. Francuska, Italija, SAD i Velika Britanija su ovaj izborni proces označile "nelegitimnim", a Asad se i pre ovoga nalazio na listi sankcija EU i često je u Briselu navođen kao neko ko je "nadgledao masovno brutalno nasilje nad stanovništvom".
Dok su zapadne države, izuzimajući Češku Republiku, redom zatvarale predstavništva u Damasku i slale svoje osoblje u Bejrut, u susednom Libanu, čvrst stav prema sirijskom režimu ostao je isti. Baš zbog toga, odluka Srbije o vraćanju ambasadora u Damask, dolazi, kako se čini, u nezgodnom trenutku.
Četvorogodišnji mandat ambasadora Srbije u Siriji Jovana Vujasinovića istekao je još 2013. godine i nakon toga nije imenovan novi. Državu je predstavljao otpravnik poslova Milan Vijatović, a iako ime novog diplomatskog predstanika Srbije u Damasku nije otkriveno, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je za Euronews Srbija objasnilo čime je motivisana odluka da se odnosi sa Arapskom Republikom Sirijom vrate na ambasadorski nivo.
"Odluka Srbije suprotna stavu EU"
Oružani sukob u Siriji traje više od 10 godina i od tada su sa više sukobljenih strana, od kojih je jedna režim Bašara al Asada, stizali podaci o desetinama hiljada civilih i vojnih žrtava. Većina evropskih zemalja, uz SAD, povukle su svoje ambasadore iz Damaska ili snizile aktivnosti na nivo otpravnika poslova.
Sirija se nalazi na listi zemalja koje su na neki način sankcionisane od strane Brisela, a na spisku pojedinaca protiv kojih su preduzete mere nalazi se upravo i Bašar al Asad.
Srbija diplomatske odnose sa Damaskom nije prekidala, a uz to je nedavnom odlukom taj diplomatski odnos podigla na nivo ambasadora, što je u brojnim krugovima ocenjeno kao "šamar Evropskoj uniji".
Povezane vesti
Portparol Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost Peter Stano nedavno je ocenio da je odluka Srbije da diplomatske odnose sa Sirijom podigne na nivo ambasadora suprotna stavu Unije.
"Stav Evropske unije u pogledu normalizacije odnosa sa režimom u Siriji je jasan i nepromenjen, a nedavni izbori koje je organizovao sirijski režim ne mogu voditi bilo kakvim merama međunarodne normalizacije", rekao je Stano u izjavi za Radio Slobodna Evropa.
Printscreen YouTube/EU Debates|eudebates.tv
U Evropskoj komisiji za Euronews Srbija kažu da je stav EU u pogledu normalizacije sa sirijskim režimom jasan, a nedavni izbori koje je organizovao sirijski režim "ne mogu dovesti do bilo kakve međunarodne normalizacije".
Kako navode, slanje ambasadora u Damask u svojstvu šefa misije značilo bi predaju akreditivnih pisama šefu države - u ovom slučaju Bašaru Asadu, koji je na listi sankcija EU i nema demokratski legitimitet kao šef države.
"On je neko ko je nadgledao masovne brutalnosti koje su režimske trupe počinile nad ljudima, uključujući upotrebu hemijskog oružja. To su razlozi zbog kojih države članice EU ne šalju ambasadore u Damask da predaju svoje akreditive Asadu", napominju iz Komisije.
Dodaju da one države članice koje upravljaju ambasadama u Damasku imaju tamo predstavnike u svojstvu otpravnika poslova koji ne moraju da predaju akreditive šefu države.
"U vezi sa odlukom Beograda, treba napomenuti da je Vlada Srbije identifikovala integracije u EU kao strateški prioritet zemlje i to je više puta potrdila, poslednji put 5. jula na samitu Zapadnog Balkana u Berlinu. To uključuje progresivno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU", napominju.
Povezane vesti
Upravo bi to mogao da bude problem u odnosima Beograda i Brisela. Naime, kako je u više navrata naglašeno iz Brisela, od Srbije, kao zemlje kandidata za članstvo, očekuje se da svoju spoljnu politiku uskladi sa politikom EU. Ipak, i pored tih očekivanja, Analiza usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU tokom 2020. godine, koju je sproveo ISAC fond, pokazala je da je procenat podrške Beograda na 56 odsto. Teme oko kojih nije dolazilo do saglašavanja tiče su, uglavnom, Rusije i Kine.
"Tradicionalno prijateljstvo dve zemlje i naroda"
U odgovoru koje je Ministarstvo spoljnih poslova uputilo redakciji Euronews Srbija, navodi se da je odluka Srbije motivisana kako tradicionalnim prijateljstvom dve zemlje i naroda, tako i promenjenom političko-bezbednosnom situacijom u Siriji.
"U svetlu višedecenijskih, tradicionalno prijateljskih bilateralnih odnosa, Republika Srbija nikada nije prekidala diplomatske odnose sa Sirijom, a oni su se, do imenovanja našeg novog ambasadora u toj zemlji, odvijali na nivou privremenog otpravnika poslova, što je bilo uslovljeno tadašnjom bezbednosnom situacijom u toj zemlji. Odluka Republike Srbije da se odnosi sa Arapskom Republikom Sirijom vrate na ambasadorski nivo motivisana je kako tradicionalnim prijateljstvom dve zemlje i naroda, tako i promenjenom političko-bezbednosnom situacijom u Siriji, koja otvara šire perspektive za razvoj saradnje, pre svega na ekonomskom planu", navodi MSP.
Dodaje se da je, pri donošenju takve odluke, Srbija uzela u obzir regionalni i geostrateški značaj Sirije i uticaj koji razvoj situacije u Siriji, kao područje šireg susedstva Srbije, ima na region, pre svega kada je reč o problemu ilegalnih migracija.
profimedia
Važan motiv za diplomatsko prisustvo na najvišem nivou, kako se napominje, je i prisustvo državljana Srbije u Siriji i zaštita njihovih interesa.
"Odlukom o upućivanju ambasadora u Damask, Republika Srbija potvrđuje, pored ostalog, i da visoko ceni principijelan stav koji je Sirija zadržala u vezi sa nepriznavanjem nezavisnosti tzv. Kosova. Sa svoje strane, Srbija je uvek zauzimala principijelnu poziciju o potrebi mirnog rešavanja sukoba u Siriji, kroz ohrabrivanje unutrašnjeg dijaloga, uz poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti Sirije", dodaje se u saopštenju.
Naglašava se i da Srbija izražava zadovoljstvo što je u Siriji ostvareno smirivanje oružanih sukoba, što je zemlja "krenula putem rekonstrukcije i obnove, koje je praćeno i povratkom izbeglica".
"Srbija želi Siriji da ostvari uspeh u procesu obnove zemlje, kao i da, polazeći od obostranog interesa, pomogne i bude deo procesa. Odnosi i saradnja Srbije sa Sirijom nisu upereni protiv interesa bilo koje zemlje. Ta saradnja je sastavni deo nezavisne, suverene i multivektorske spoljne politike Republike Srbije, koja je utemeljena na osnovnim principima Povelje OUN", navodi MSP.
Inače, Srbija se u junu 2012. godine jeste pridružila EU kada je uveden pooštren paket sankcija prema Siriji. Ipak, prema pomenutom izveštaju ISAC fonda za 2020. godinu, Srbija se prošle godine nije usaglasila sa jednom deklaracijom o oružanom sukobu u Siriji.
Kako se navodi u tom izveštaju, kao i prethodnih godina, Srbija se usaglašavala sa deklaracijama koje su za temu imale sirijsku krizu, sem u slučajevima kada su deklaracije za temu imale događaje direktno ili indirektno povezane sa aktivnostima Rusije u ovom konfliktu.
Ambasade drugih zemalja
Nakon pomenutih izbora u Siriji i osuda koje su pristigle sa zapada, sa spiska "kritičara" izostala je jedna zemlja. Kako je ranije pisao Euronews, Češka je zadržala diplomatske odnose sa Sirijom, a dobri odnosi dve zemlje datiraju decenijama unazad.
Ovo je ujedno i zemlja koja je tokom svih ovih godina od izbijanja građanskog rata u Siriji svoju ambasadu u Damasku držala otvorenom.
U tekstu se navodi da je Prag u avgustu 2012. godine prihvatio zahtev SAD da bude njena "zaštitna sila" u Siriji, a ideja o "sili zaštitnici" u međunarodnoj diplomatiji datira vekovima i SAD su često koristile ambasade drugih država kako bi ponudile neformalne usluge za američke građane u trećoj zemlji.
Bugarska je takođe članica EU koja nije povlačila ambasadora tokom građanskog rata.
Kako je nedavno objavio list "Fajnenšnl tajms", pojedine evropske zemlje, među kojima je i Srbija, žele da ponovo uspostave odnose sa Sirijom. U tekstu se ocenjuje da su to "mali koraci" i da "nisu previše značajni", jer države EU nisu spremne na takav korak.
Dodaje se i da je EU povukla svoje ambasadore iz Sirije zbog kršenja ljudskih prava i ratnih zločina, a da pojedine države EU žele bliže veze sa Sirijom, uglavnom iz pragmatičnih razloga. Kao primer navode Atinu, koja želi prisustvo u Siriji zbog migranata koji u Grčku iz Sirije dolaze preko Turske. U Turskoj se trenutno nalazi oko 3,6 miliona sirijskih izbeglica.
Komentari (1)
Nemanja Petrovic
20.07.2021 10:11
I dalje mi nije jasno zasto EU tera ovu pricu i dalje o Siriji i podrzava teroriste koji su uveli serijat u Idlib koji je jedini ostao pod njihovom kontrolom. Ovakva autisticna politika je dovela do ovolikog broja izbeglih koji su bezali od ISIS-a a ne od Sirijske armije koja se borila protiv njih.