Igre 
Svi zahtevi Zapada Prištini i Beogradu i njihova sudbina: Zašto Lajčak i Eskobar govore da su tek na početku misije
Komentari06/06/2023
-18:30
Duže od dva sata trajao je sastanak specijalnih izaslanika Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara sa kosovskim premijerom u Prištini, na kom su Aljbinu Kurtiju ponovo predočena tri jasna zahteva. Hitno smirivanje tenzija, povratak dijalogu i novi izbori u četiri opštine na severu Kosova samo su neki od njih koje su zapadne diplomate iznele pred Beograd i Prištinu nakon što su prošlog ponedeljka tenzije eskalirale sukobima u Zvečanu. Slični pozivi očekivani su i danas u Beogradu gde će se Lajčak i Eskobar sastati i sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem.
I dok se zahtevi zapadnih posrednika nižu, u opštinama Zvečan, Zubin Potok i Leposavić grupe lokalnih Srba danima protestuju protiv novoizabranih albanskih gradonačelnika koji su nasilno uvedeni u opštinske zgrade. Ovi protesti su 29. maja prerasli u nasilne sukobe sa pripadnicima KFOR-a, kada je povređeno na desetine demonstranata, ali i pripadnika ove NATO misije. Upravo ta eskalacija diplomatiju je ponovo dovela do "tačke usijanja", pa su se tako, osim specijalnih izaslanika, u smirivanju tenzija angažovali i francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, a plan za normalizaciju situacije na severu objavio je i OEBS.
Od Prištine je, osim organizovanja novih izbora na severu, zatraženo da novi gradonačelnici ne rade iz zgrada pomenutih opština, kao i da se snage kosovske policije povuku. Takođe, zatraženo je i da se konačno započne rad na uspostavljanju Zajednice srpskih opština. Konkretni zahtevi izneti su i pred zvanični Beograd, a Lajčak i Eskobar su poručili da su "na početku svoje misije".
"Izneli smo predloge u ime međunarodne zajednice koji sadrže tri elementa. Prvo, deeskalacija situacije na terenu, drugo - brzi novi izbori na severu i treće povratak dijalogu. Imali smo duge, iskrene i teške razgovore sa premijerom Kurtijem o ovim tačkama i to je ono što mogu da kažem u ovom trenutku jer je naša misija tek počela, a sutra ćemo imati sastanke i onda ćemo nastaviti sa radom", rekao je Lajčak.
I Eskobar je bio jasan po pitanju toga da se radi o zahtevu koji imaju jasnu podršku zapadnih sila i posrednika.
On je naveo da Kurti ima dva dana da odgovori na zahteve EU i SAD i da će Lajčak u petak obavestiti javnost da li ima napretka ili ne, prenosi Reporteri.
Kako je rekao, Kurti je dužan i da se do petka izjasni o pitanju izbora na severu, kao i da Ohrid nema plan B i da sporazum mora da se primeni. Prema rečima Eskobara, ukoliko Kurti ne prihvati tri uslova, onda je jasno da ne želi saradnju sa SAD i EU i da to ne može da prođe bez posledica, prenosi Kljan Kosova.
Povezane vesti
"SAD, EU, NATO i skoro svaki prijatelj Kosova uputili su identičan zahtev, tako da se nadam da će se to čuti. Mi smo na početku naše misije, realnost je da je ovo spor između Srbije i Kosova, ali što je najvažnije, to je unutrašnje pitanje Kosova i odnosa vlade i važne manjinske grupe", rekao je Eskobar.
Njih dvojica sastali su se danas i sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani, predstavnicima opozicije, ali i predstavnicima Srpske liste i NVO.
Održavanje novih izbora
Srbi su, podsetimo, kosovske institucije napustili u novembru prošle godine nakon što su u više navrata izbijale tenzije sa prištinskim vlastima. Kao uslove za povratak istakli su formiranje ZSO i povlačenje specijalne policije sa severa. Međutim, napuštanje funkcija četiri gradonačelnika opština na severu sa srpskom većinom dovelo je do toga da, na osnovu svega nešto više od tri odsto izašlih birača na vanrednim lokalnim izborima 23. aprila, na ta mesta budu izabrani albanski gradonačelnici.
Jedan od ključnih zahteva evropskih i američkih zvaničnika sada jeste održavanje novih lokalnih izbora, ali i učešće Srba na njima. Iako su vlasti na Kosovu nagovestile su da bi ponavljanje izbora bilo moguće, Lajčak je, nakon sastanka sa Kurtijem, rekao da nije postignut dogovor o njihovom održavanju.
"Mislim, to naravno ne možemo da tvrdimo, da ovo nekakvo rešenje za ove sukobe može da bude organizovanje novih lokalnih izbora na Kosovu koje bi raspisala Vjosa Osmani. Oni bi mogli da se održe na leto, na koji način će se to izvesti, kako ćemo do toga doći, to ćemo tek da vidimo, ali je sigurno da situacija može da se stabilizuje jedino ukoliko vlast na severu Kosova preuzmu oni koji čine većinu na severu, a to su Srbi. Mislim da sada možemo da očekujemo da ukoliko dođe do lokalnih izbora, da će na njima učestvovati pored Srpske liste i neki drugi predstavnici Srba", rekla je za Euronews Srbija Ivana Terzić iz Demostata.
Sa druge strane, neki analitičari ukazuju da novi izbori "neće ništa rešiti" i da je način da se ova kriza smiri ta da se snage specijalne policije povuku.
"Organizovanje novih izbora nije dovoljno da bi se smirila situacija na severu. Potrebno je odmah povući specijalne policijske snage iz opštinskih zgrada kako bi se stvorili uslovi za politički dijalog. Nakon toga se može pregovarati o novim izborima, s tim da Srbi neće izaći na ponovljeno glasanje ukoliko se specijalne policijske snage potpuno ne povuku sa severa Kosova i ako se ne pokrene proces osnivanja ZSO, što su i bili uslovi za učešće i na prethodnim izborima", rekao je koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić.
Povezane vesti
I dok zvanični Beograd zasad ne daje nikakve naznake kada je reč o potencijalnom novom glasanju na severu. Stav najveće partije kosovskih Srba još jednom je potvrdio potpredsednik stranke Igor Simić, koji kaže da je stav Srpske liste od ranije poznat.
"Prvo se moraju povući Kurtijevi specijalci sa severa Kosova i Metohije, gde su nelegalno prisutni, i mesecima maltretiraju Srbe, pa čak i pucaju u njih, i da se konačno, nakon 10 godina formira Zajednica srpskih opština u skladu sa dogovorima iz 2013. i 2015. godine", napisao je Simić na Fejsbuku.
Povlačenje kosovske policije
Među zahtevima koji se pominju za kosovsku vladu je i da novi gradonačelnici iz albanske zajednice ne idu u zgrade opština i da se iz tih zgrada povuku snage kosovske policije. Ovaj zahtev kosovskoj vladi predočilo je više američkih zvaničnika, uključujući i državnog sekretara Entonija Blinkena i američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera.
Povezane vesti
Eskobar je, pred dolazak u Prištinu i Beograd, izjavio za BBC da postoje i druge zgrade iz kojih se može raditi. I EU je u saopštenju od 3. juna navela da novoizabrani gradonačelnici treba privremeno da obavljaju svoje dužnosti u prostorijama mimo opštinskih zgrada.
Međutim, to zasad nije ispunjeno, a iako je situacija na severu mirna, Srbi su se i osmi dan okupili ispred zgrada opština u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.
Kosovski premijer Albin Kurti je 4. juna govoreći za BBC poručio da su opštinske zgrade u tri opštine na severu vlasništvo Kosova i da ne može da se pravi kompromis oko demokratije.
"U ove tri opštine, imamo tri zgrade i ako ne gradonačelnici, ko bi onda u njima trebao da bude", naveo je Kurti. On je tada rekao i da Kosovo može da smanji broj policajaca u opštinskim zgradama, ako "bande, koje finansira Beograd, odu ili u Srbiju, ili u zatvore".
Predsednik Odbora Narodne skupštine za KiM Milovan Drecun rekao je da bi povlačenje pripadnika specijalnih jedinica bilo samo delimično otklanjanje ove krite.
"Zašto govorimo o tome da se samo delimično otklanjaju uzroci ove krize – govori se o povlačenju pripadnika specijalnih parapolicijskih jedinica iz tri opštine na severu KiM. Na severu postoje četiri opštine. Drugo, glavni problem je ne da se povuku samo iz tih zgrada nego da se generalno povuku sa severa Kosova. Ako se o tome ne govori, vi ne otklanjate u potpunosti uzroke krize", rekao je Drecun.
Formiranje ZSO
Jedan od zahteva jeste i započinjanje rada na uspostavljanju Zajednice srpskih opština, na čijem uspostavljanju insistiraju već duže vreme evropski i američki zvaničnici, ali i Beograd i kosovski Srbi.
Ovo je ujedno i pitanje koje je već deceniju jedan od najvećih kamena spoticanja u odnosima Beograda i Prištine, a posebno je postala sporna od dolaska na vlast premijera Kurtija. On tvrdi da je ZSO protivna kosovskom ustavu.
"Reč je o jednoj obavezi koja je neispunjena deset godina. Kako stoje stvari ne postoji nikakva volja u Prištini da se na tome radi. U jednom kratkom periodu, tamo u martu je Kurti promenio retoriku oko pitanja zajednice i to je bilo ono vreme kada su dogovoreni dokumenti iz Brisela i Ohrida, kao da je on bio svestan da je potrebno neko vreme da ublaži retoriku, da se predstavi konstruktivnim, a da posle nastavi po starom. Mi smo imali početkom maja u Briselu predstavljanje nacrta statuta koje je srpska strana konačno predstavila posle pet godina i očekivalo se da Priština da neke svoje komentare na ta dokumenta. Oni su to ignorisali, čime su pokazali da uopšte ne žele da se bave zajednicom, tako da će to da ostane ključno sporno pitanje", rekao je za Euronews Srbija politikolog Ognjen Gogić.
ZSO, međutim, čini se da nije bila jedna od glavnih tema na sastanku u Prištini.
"Mislim da još nije sazrela volja na Zapadu da se u taj proces krene, ali poslednje odluke Vašingtona, konkretno uvođenje sankcija Prištini, donekle ulivaju nadu da bi mogli da izvrše pritisak tog tipa na Kurtija. Zapad se do sada nije bavio uzrokom već lečenjem posledica i verovatno će u Prištini insistirati na tome da se povuku specijalci i nelegitimni predsednici opština i da se iznađe rešenje za raspisivanje vanrednih izbora, dok će o ZSO i dalje govoriti prilično apstraktno. Moguće je da će po tom pitanju potezati kao izgovor i letnju pauzu u radu i da će se ono opet prolongirati na neodređeno", zaključio je on", rekao je za Kosovo online Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost.
Povlačenje Vojske Srbije
Od Srbije je, inače, zatraženo da povuče oružane snage iz područja u blizini administrativne linije sa Kosovom i da snizi stepen borbene gotovosti, kao i da pozove kosovske Srbe da se uzdrže od daljeg nasilja. Ove zahteve iznelo je više američkih visokih zvaničnika.
I EU je, u saopštenju od 3. juna, izrazila zabrinutost zbog statusa najviše borbene gotovosti Vojske Srbije.
Vlasti u Srbiji su zbog tenzija na severu Kosova 26. maja proglasile "najviši stepen borbene gotovosti" Vojske Srbije tokom kojeg su jedinice i borbenu tehniku rasporedile duž administrativne linije.
Nemanja Starović, državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije, izjavio je 2. juna za RSE da je za novu procenu bezbednosne situacije potrebno prethodno povlačenje specijalnih snaga Kosovske policije sa severa Kosova. On je naveo da bi nakon toga moglo doći i do smanjenja borbene gotovosti.
Povratak dijalogu
Zahtev koji su izneli Lajčak i Eskobar odnosi se i na povratak Beograda i Prištine dijalogu o normalizaciji. Bela kuća je zatražila od Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića, da se ponovo uključe u dijalog uz posredovanje EU, kao i da u potpunosti sprovedu Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa.
Kurti i Vučić prihvatili su Sporazum, poznat kao francusko-nemački plan, u februaru u Briselu, a implementacioni aneks dogovoren je u martu u Ohridu.
Inače, predsedavajući OEBS-a Bujar Osmani objavio je predlog plana u devet tačaka za deeskalaciju i normalizaciju situacije na severu Kosova i Metohije u kojem se, između ostalog, traži da gradonačelnici na severu KiM podnesu ostavke na leto 2023. godine i raspisivanje vanrednih lokalnih izbora ove godine.
Pored toga, zahteva se povlačenje pripadnika specijalne kosovske policije i istovremeno smanjenje borbene gotovosti Vojske Srbije.
U predlogu OEBS-a, koji je Osmani objavio na Tviteru, navodi se da Kosovo i Srbija treba ponovo da potvrde privrženost osnovnom sporazumu i Ohridskom protokolu, kao i da regularna policija, uz pomoć KFOR-a i EULEKS-a treba da brine o bezbednosti na terenu.
U jednoj od tačaka se traži otkazivanje protesta i vraćanje opštinskih funkcija, čime bi se, kako je naveo Osmani, nastavio normalan život, a službenicima bi bio omogućen pristup opštinskim zgradama.
U sedmoj tački se navodi da OEBS podržava izborni proces, kao i jačanje poverenja među zajednicima, a u osmoj da u proces pomirenja treba uključiti mlade.
U poslednjoj, devetoj tački, ističe se da OEBS podržava dobronamernu primenu dogovorenih odredbi i nastavak smislenog dijaloga.
Stavovi građana o situaciji na KiM
Inače, Demostat je objavio istraživanje u kom se, između ostalog, ispituju stavovi građana Srbije o situaciji na Kosovu i Metohiji. Kako je rekla Ivana Terzić, rezultati su pokazali nešto što je i ranije primećeno, a to je da se postepeno menja proporcija između onih koji su za mirno rešavanje kosovskih pitanja uz dijalog i uz obostrana popuštanja.
"Istraživanje je sprovedeno u periodu pre nego što su izbili ovi poslednji sukobi, ali jasno pokazuje da se građani Srbije pomeraju ka tom nekom mirnom rešenju. Na pitanja da li se slažu sa tvrdnjom da je Kosovo i sada nezavisno, a da samo to sebi ne možemo da priznamo još uvek, isti broj građana je saglasan sa tom tvrdnjom kao i broj onih koji nisu. Za očuvanje KiM treba biti spreman na dugoročna materijalna odricanja i pogoršanje životnog standarda, 44 odsto građana Srbije nije saglasno sa tom konstatacijom, a 21 odsto jeste, što znači da duplo više ljudi nije spremno na materijalna odricanja zbog KiM", rekla je Terzić.
"Važnije je očuvanje Kosova u sastavu Srbije nego ulazak u EU, to smatra 35 odsto ispitanika, ali 32 odsto ispitanika nije saglasno sa tim, što opet vidimo da postoji jedno približavanje u tom smislu, ali ipak većina je protiv toga da uđemo u EU bez Kosova. I ukoliko bi cena za odbranu Kosova bila da treba ponovo da se ratuje sa Albancima, čak 65 odsto građana nije saglasno sa tim. Ovo nam pokazuje da postoji veće razumevanje za mirno rešavanje pitanja Kosova, a to možemo da objasnimo time što su ljudi počeli da se zanimaju za životni standard, velika inflacija, pogoršanje životnog standarda i onda prosto ljudi više misle o nekim drugim stvarima", dodala je ona.
Komentari (0)