Igre 
Resetovanje kosovske krize: Mogu li Srbi na izbore pre formiranja Zajednice srpskih opština
Komentari06/06/2023
-07:11
Posle nedelju dana napetosti na severu Kosova, evropski zvaničnici izneli su plan za rešenje krize u tri tačke - da se sprovedu novi izbori, da na njima Srbi učestvuju i da započne rad na uspostavljanju Zajednice srpskih opština. Kosovska predsednica Vjosa Osmani rekla je da je Priština spremna da razmotri mogućnost novih izbora, ali je njihovo organizovanje ponovo otvorilo brojna pitanja - da li oni odgovaraju Srbima s obzirom na to da i dalje nisu ispunjeni zahtevi zbog kojih su i izašli iz institucija, i možda još važnije, da li bi Srbi smeli ponovo da ih bojkotuju uprkos pritiscima EU i SAD.
U opštinama Zvečan, Zubin Potok i Leposavić grupe građana lokalnih Srba danima protestuju protiv tamošnjih novoizabranih albanskih gradonačelnika. Ovi protesti su 29. maja prerasli u nasilne sukobe sa pripadnicima KFOR-a, kada je povređeno na desetine demonstranata, ali i pripadnika ove NATO misije. Da bi izašli iz ove situacije, sa samita Evropske političke zajednice u Moldaviji, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc zatražili su od Prištine održavanje novog glasanja.
Ovom zahtevu pridružio se i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj. On je poručio da prevremene izbore u sve četiri opštine na severu KiM treba raspisati što je pre moguće, uz učešće Srba, i ukazao da hitno treba vratiti mir. Izneo je očekivanja i da Kosovo "odmah obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu Kosova", te da bi gradonačelnici privremeno trebalo da obavljaju svoje dužnosti u drugim prostorijama.
I dok, sa jedne strane, evropske diplomate ne preciziraju kojim bi to redosledom trebalo ići sa ispunjavanjem zahteva, sagovornici Euronews Srbija saglasni su da samo održavanje novih izbora nije dovoljno kako bi se smirile tenzije na terenu. Potrebno je, kažu, povući specijalne policijske snage kako bi se uopšte stvorili uslovi za politički dijalog, a upravo to bi moglo da bude i u prvom planu razgovora specijalnih izaslanika Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara koji stižu u Prištinu i Beograd.
Srbi (ne)smeju da bojkotuju još jedno glasanje
Srbi su, podsetimo, kosovske institucije napustili u novembru prošle godine nakon što su u više navrata izbijale tenzije sa prištinskim vlastima. Kao uslove za povratak istakli su formiranje ZSO i povlačenje specijalne policije sa severa. Međutim, napuštanje funkcija četiri gradonačelnika opština na severu sa srpskom većinom dovelo je do toga da, na osnovu svega nešto više od tri odsto izašlih birača na vanrednim lokalnim izborima 23. aprila, na ta mesta budu izabrani albanski gradonačelnici.
Euronews/Vladislav Ćup
Zakletvu u opštinskoj zgradi položio je samo novi gradonačelnik Severne Mitrovice, a nasilno uvođenje ostale trojice u opštinske zgrade ponovo je diplomatiju dovelo do usijanja. Iako sa Zapada stižu poruke da su nove tenzije rezultat "nespremnosti Prištine da sasluša međunarodnu zajednicu", konkretni zahtevi izneseni su i za srpsku stranu.
"Očekujemo da Kosovo odmah obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu Kosova. Gradonačelnici treba privremeno da obavljaju svoje dužnosti u drugim prostorijama, a ne u opštinskim zgradama. Prevremene izbore treba raspisati što je pre moguće u sve četiri opštine i organizovati na potpuno inkluzivan način. Očekujemo učešće kosovskih Srba na tim izborima", stoji u saopštenju EU u kojem se izražava i zabrinutost zbog statusa najvišeg stepena pripravnosti Vojske Srbije.
Povezane vesti
Analitičari, međutim, ukazuju da novi izbori "neće ništa rešiti" i da je način da se ova kriza smiri ta da se snage specijalne policije povuku.
"Kada je reč o samim izborima, Srbi imaju drugi zahtev za izbore: formiranje ZSO, povlačenje specijalne policije sa celog severa Kosova, ne samo iz tih zgrada opština i da se reše druga sporna pitanja, kao što je pitanje KM tablica i ova arbitrarna hapšenja koja su se dešavala poslednjih nekoliko meseci. To je čitav jedan niz zahteva na kojima treba raditi i ako se oni ne budu tretirali, novi izbori neće ništa da reše", rekao je za Euronews Srbija politikolog Ognjen Gogić.
Sa tim je saglasan i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić koji kaže da organizovanje novih izbora nije dovoljno da bi se smirila situacija na severu.
"Potrebno je odmah povući specijalne policijske snage iz opštinskih zgrada kako bi se stvorili uslovi za politički dijalog. Nakon toga se može pregovarati o novim izborima, s tim da Srbi neće izaći na ponovljeno glasanje ukoliko se specijalne policijske snage potpuno ne povuku sa severa Kosova i ako se ne pokrene proces osnivanja ZSO, što su i bili uslovi za učešće i na prethodnim izborima", rekao je Mijačić.
I dok zvanični Beograd zasad ne daje nikakve naznake kada je reč o potencijalnom novom glasanju na severu. Stav najveće partije kosovskih Srba još jednom je potvrdio potpredsednik stranke Igor Simić, koji kaže da je stav Srpske liste od ranije poznat.
"Prvo se moraju povući Kurtijevi specijalci sa severa Kosova i Metohije, gde su nelegalno prisutni, i mesecima maltretiraju Srbe, pa čak i pucaju u njih, i da se konačno, nakon 10 godina formira Zajednica srpskih opština u skladu sa dogovorima iz 2013. i 2015. godine", napisao je Simić na Fejsbuku.
Ipak, stav nekih analitičara je i da bi sve trebalo dobro da se proceni pre nego što se Beograd zvanično postavi. Na pitanje zašto bi Srbi trebalo da izađu na eventualne ponovljene izbore na severu ako pre toga ne bude bilo koraka kosovske vlade ka pripremi zakonskog terena za uspostavljanje ZSO, Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost kaže za Kosovo online da to treba dobro da se izanalizira.
Povezane vesti
"Moraćemo da vidimo šta će biti njihovi potezi, pa da vidimo kako da se Beograd postavi prema tome", kaže on.
Kako je za Euronews Srbija rekao glavni i odgovorni urednik ATV Ljeart Hodža, i kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani zahtev za nove izbore su prihvatili, odnosno nisu ga odbili več počeli da govore o tehničkim i zakonskim detaljima kako bi do njih moglo da se dođe.
"Stvar je u tome što je to predviđeno zakonom Kosova o lokalnoj samoupravi, znači da postoji neka procedura koji procenat glasačkog tela treba da pošalje taj zahtev u Centralnu izbornu komisiju. To je nešto što je predviđeno i to je nešto što će da se desi, može da bude tu i tamo odlaganja oko nekih tehničkih detalja, ali u principu je to jedini mirni izlaz jer kao što smo videli na terenu, ova situacija je neodrživa i ne odgovara ni jednoj strani", rekao je on.
Povezane vesti
Kakve poruke donose Lajčak i Eskobar
A kao i u drugim situacijama kada je tenzija bila na korak od eskalacije, i u Beograd i u Prištinu stižu specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak. Oni se večeras sastaju sa predstavnicima kosovakih vlasti, a u utorak u Beogradu sa srpskim.
Kako je rekao Gogić, oni su tu da prenesu poruku koju su prethodnih dana iz međunarodne zajednice formulisali za izalazak iz krize.
"Prethodnih dana je bilo veoma intenzivno na diplomatskom planu i sa Zapada se pre svega čulo o tome šta se očekuje od obe strane, tako da je zadatak ova dva posrednika da dođu da utvrde operativno kako bi se to sve izvelo. Međutim, pitanje je veliko da li za to postoji politička volja i u Beogradu i u Prištini da se isprate ti zahtevi koji su došli sa Zapada", rekao je on.
Rajić, međutim, kaže da je jasno da smirivanja tenzija ne može da bude dok se ne formira ZSO i dok se proces formiranja konkretno ne započne, ali da je veliko pitanje da li će se Eskobar i Lajčak sada odlučiti na takvu vrstu pritiska prema Prištini.
"Mislim da još uvek nije sazrela volja na Zapadu da se u taj proces krene, ali poslednje odluke Vašingtona, konkretno uvođenje sankcija Prištini, donekle ulivaju nadu da bi mogli da izvrše pritisak tog tipa na Kurtija. Zapad se do sada nije bavio uzrokom već lečenjem posledica i verovatno će danas u Prištini insistirati na tome da se povuku specijalci i nelegitimni predsednici opština i da se iznađe rešenje za raspisivanje vanrednih izbora, dok će o ZSO i dalje govoriti prilično apstraktno. Moguće je da će po tom pitanju potezati kao izgovor i letnju pauzu u radu i da će se ono opet prolongirati na neodređeno", zaključio je on.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas sa Lajčakom i Eskobarom, a sastanak je zakazan u 18.30 časova, u Vili Mir, saopštila je pres služba predsednika. Sastanku će prisustvovati šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre i ambasador SAD Kristofer Hil.
Komentari (0)