Poslanici o članovima VSS i VST: Biraju se istaknuti pravnici, kriterijumi za izbor u fokusu polemika javnosti

Poslanici Skupštine Srbije trebalo bi da na današnjoj sednici glasaju o izboru članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, kao i o izboru Zaštitnika građana. Ovo je prvi put nakon promene Ustava da će se po četiri člana ova dva tela birati iz redova istaknutih pravnika. 

Reč je o, kako kažu sagovornici Euronews Srbija, veoma važnom procesu s obzirom na to da će članovi saveta učestvovati u kreiranju jednog novog pravnog ambijenta u kom će pravosuđe biti nezavisnije, efikasnije i odgovornije. Međutim, pravi efekti mogli bi se videti tek za nekoliko godina, a trenutni izbor i kriterijumi izazvao je polemike o nekoliko pitanja. 

Među kandidatima iz redova istaknutih pravnika ima profesora pravnih fakulteta, advokata, ali i pravnika sa političkom pozadinom ili opredeljenjem, a stručnjaci upozoravaju da kriterijumi za kandidovanje članova VSS i VST nisu bili dovoljno precizni, te je jedna od primedbi i to da nije jasno utvrđeno ko je to "istaknuti pravnik".

Takođe, polemika se vodila i oko toga da li su profesori pravnog fakulteta u povoljnijem položaju u odnosu na ostale profesije, s obzirom na to da je jedino njima iz redova istaknutih pravnika dozvoljeno da uz članstvo u savetu nastave da se bave i svojim dosadašnjim radom.

Spremo: Nije utvrđeno šta znači biti istaknuti pravnik

Među kritikama na odabir članova VSS i VST može se naći i da poslanicima nije dostavljeno dovoljno informacija da bi mogli da donesu odluku. Kako je za Euronews Srbija rekla Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava, biraju se ljudi koji nisu sudije i tužioci i koji će uneti građanski momenat u sam sastav saveta.

"To bi trebalo da obezbedi da same sudije i tužioci ne odlučuju o svemu što se tiče same profesije, ali da ipak sa druge strane može da se garantuje njihova nezavisnost i samostalnost", rekla je ona.

Sa druge strane, kriterijumi su, kako dodaje, postavljeni tehnički. Jedna od primedbi na kriterijume se odnosila na to da je definisano samo šta ne smeju da budu, ali ne i šta treba da budu - da ne obavlja sudijsku ili javnotužilačku funkciju, da nije izabran na neku javnu funkciju neposredno od građana ili Narodne skupštine, da nije vršilo neprimeren uticaj na pravosuđe...

"Ne daje nikakvu dodatnu informaciju o tome šta zaista znači biti istaknuti pravnik. Da li to znači da ta osoba mora da bude prepoznatljiva u društvu, da li to znači da se osvrtala na neka posebna pitanja koja su od značaja i za pravosuđe i za građane, da li su to naučni radovi. Dakle mi nismo dobili tu neku dodatnu informaciju o tome na koji način da vrednujemo rad prijavljenih kandidata i kako da zaista odlučimo koji su to istaknuti pravnici koje narodni poslanici treba da izaberu", rekla je ona.

Takođe, jedan od kriterijuma je i da na konkurs ne mogu da se prijave stariji od 65 godina. Spremo ističe da je i to nejasno zbog čega, te da je jako veliki fond kvalitetnih pravnika time izgubljen.

"Prvo da uzmemo u ozbir profesore, bivše sudije ustavnog suda, neke ljude koji su ne kroz sudijsku ili tužilačku karijeru stekli pravničko iskustvo i imaju mnogo više kredibiliteta da budu istaknuti pravnici pa čak i u penziji. Neka od objašnjenja jesu da se ne bi penzionisane sudije i tužioci kandidovali i na taj način omogućili taj esnafski sastav u tom pravcu", rekla je ona. 

Na pitanje zašto nema kandidata iz civilnog sektora, Spremo smatra da to dosta zavisi od sastava Narodne skupštine i onoga ko trenutno zauzima pozicije koje treba da biraju istaknute pravnike u pravosudnom savetu.

"Mi smo razgovarali sa kolegama, ali niko iz organizacije nije želeo da preuzme tu ulogu, s jedne strane da bi oštetio rad same organizacije u tom trenutku, a s druge prosto ljudi od kredibiliteta koji su poznati u svojoj profesiji nisu hteli da se izlažu ovome što gledamo u Narodnoj skupštini", rekla je ona.

Petrov: Saveti bi trebalo da daju ogroman i nemerljiv doprinos

Kada je reč o profesorima Pravnog fakulteta, upravo jedan od njih koji je ujedno i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov kaže za Euronews Srbija kaže da to nije ništa sporno i da primer sa VSS i VST nije izuzetak jer u Ustavu stoji i da profesor prava može da ostane u radnom odnosu i da vrši funkciju u Ustavnom sudu.

"Možda je malo više sporno to što je i po meni, ali i mišljenju drugih, relativno mali broj profesora Pravnog fakulteta i pored ovoga što im je omogućeno uopšte uzeo učešće u ovom konkursu. Ja sam očekivao veći odziv profesora prava. To ne govorim zbog toga što sam ličan nego mislim nas naši studenti znaju, poznati smo, barem neki, i široj javnosti i mislim da možemo biti jedan veći garant nepristrasnog delovanja takvih organa ili je bar to jedna pretpostavka", rekao je on.

Kada je reč o kriterijumima, Petrov ističe da je bilo dosta polemike u javnosti, ali da je zakon morao da ih propiše zbog toga što ne može bilo ko da uđe u savete.

"koliko sam uspeo da ispratim u javnosti bilo je oko toga zašto se sa navršenih 65 godina, prosto određuje ta starosna granica za izbor ovih ljudi, zašto iskusniji pravnici, ljudi koji su i u penziji ne mogu da uđu u ova tela. Ja sam za sudije to objasnio u jednom svom tekstu, mislim da ovo telo Visoki savet sudstva ne sme da bude sastavljeno isključivo od sudija. Jedan deo su sudije, drugi deo istaknuti pravnici koji nisu sudije, a penzionisane sudije su i dalje na neki način sudije", rekao je on.

Objašnjavajući kakav doprinos bi trebalo da daju sudijski i tužilački saveti, Petrov ističe da je on ogroman i nemerljiv.

"Ja to definišem kao stvaranje i to strateško stvaranje jednog pravnog pa i društvenog ambijenta u kome ćemo otprilike za pet do deset godina videti prve efekte reforme pravosuđa, a to je da zaista imamo sudije koje su kompetentnije, zainteresovanije, možda i malo poletnije, u smislu da se neki sudski postupci okončavaju u nešto razumnijim rokovima", rekao je on.

Kako je dodao, akcenat bi trebalo staviti i na omogućavanje da mlađi ljudi dobijaju sudijske funkcije.

"Mislim da nam je potrebno podmlaživanje sudijskog kadra, to je jedna od bitnih stvari i mislim da novi saveti moraju dosta da rade na zadobijanju onoga što je danas naravno objektivno teško ostvarivo, a to je boljih materijalnih uslova za rad sudija. Naravno moraju da budu izuzetno transparentni u svom radu, ne smeju da budu nevidljivi, tu će uloga medija da bude izuzetno velika. Moraju da jasno izlaze sa svojim stavovima, sa predlozima, moraju da pokušaju da utiču na širu stručnu, na političku i na društvenu javnost. Drugim rečima, sve ono što ova dva tela do sada nisu u velikoj meri bila", istakao je on.