Šta donose dogovori iz Ohrida: Plan bez potpisa, ZSO, rokovi i odlučnost EU da "kažnjava" za nesprovođenje dogovorenog

Maratonski pregovori u Ohridu, za više od 12 sati koliko su trajali, nisu doveli do potpisivanja ali jesu do dogovora oko puta implementacije evropskog sporazuma za Kosovo zbog čega su pozdravljeni od strane brojnih zapadnih lidera. Ipak, ovi pregovori, doneli su i korak više, a to je pre svega odlučnost Evropske unije da svaki korak koji se načini ubuduće u dijalogu bude usko vezan za evropske integracije dve strane. A vezivanje ovog procesa za evropski put istovremeno može da znači kako nagrade i podstrek, tako i kazne u slučaju da se dogovori ne sprovode. Za Beograd, to je pogotovo važno, budući da je Zajednica srpskih opština najnovijim dogovorom ustanovljena kao obaveza čijem ispunjenju mora da se pristupi - odmah. 

Nakon razgovora koji su potrajali do kasnih večernih sati izvesno je i da su sve strane morale da pribegnu kompromisu, pa i evropska, budući da su očekivanja EU po pitanju sadržaja plana implementacije bila ambicioznija nego što su na kraju usvojena. 

Unija je našla način da nepotpisani sporazum učini pravno obavezujućim tako što je sve dogovoreno postalo sastavni deo pregovaračkog poglavlja 35. čije je ispunjenje neophodno za napredovanje u EU integracijama. Isto rešenje primenjeno je i za proces u kome se nalaze prištinske vlasti. 

"Posle dugih razgovora od 12 sati uspeli smo da nađemo dogovor koji će biti integralni deo evropskog puta Kosova i Srbije", rekao je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj dolazeći na sastanak ministara spoljnih poslova EU koji se danas održava u Briselu.

Dodao je da će dokument biti deo pregovaračkih poglavlja Unije sa Srbijom, kao i da će biti deo uslova koje treba da ispuni Priština.

Borelj je u subotu u Ohridu, gde je održan sastanak u okviru dijaloga Beograda i Prištine, najavio da će danas izvestiti ministre o razgovorima koji su vođeni u Ohridu i da će isto učiniti u četvrtak i petak na samitu šefova država i vlada Evropske unije.

Eskobar: Pravno obavezujući iako nije potpisan

Slični tonovi se čuju i sa druge strane Atlantika - američki državni sekretar Entoni Blinken pozdravio je postizanje sporazuma Beograda i Prištine o putu normalizacije odnosa i pohvalio vođstvo Vučića i Kurtija u postizanju sporazuma insitirajući na daljnjem angažmanu prilikom primene dogovorenog što će obezbediti "značajne mogućnosti za narode obe zemlje i ubrzati njihov put ka članstvu u Evropskoj uniji".

I specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je danas da je dogovor postignut u Ohridu pre dva dana korak ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, kao i da je pravno obavezujući, iako nije potpisan.

On je na onlajn konferenciji za medije istakao da je trebalo mnogo hrabrosti i vizije Vučića i Kurtija da se dođe do toga.

"Ovaj sporazum je pravno obavezujući za obe strane. Iako nije potpisan to je sporazum u svakom smislu", rekao je on i precizirao da to znači u svakom smislu.

Prema njegovim rečima, visoki predstavnik EU Žozep Borelj je jasno stavio do znanja da su se strane obavezale i da će se sporovođenje dogovora odraziti na evropski put obe strane.

"Sporazum je put ka pomirenju Srbije i Kosova. Važno je da pojasnimo kako će dve strane nastaviti dalje. Implementacija mora odmah da počne i obe strane će imati benefite od toga. Smatram da su najvažnije evroatlantske integracije. Napredovaćemo samo ako sporazum što pre počne da se primenjuje", rekao je on.

Kako je istakao, Srbija mora da radi na ključnim elementima aneksa.

"Za obe strane je važno da se sve preostalo iz Briselskog sporazuma primeni. To se od obe strane očekuje. Nastavićemo dalje da radimo sa obe strane i našim partnerima", rekao je on.

Na pitanje da li se na sastanku u Ohridu razgovaralo o članstvu KiM u međinarodnim organizacijama, on je kazao da ne može to da kaže, ali da se razgovaralo o svemu što stoji u evropskom predlogu.

Janjić: Aneks vraća ZSO u okvir ugovora

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose konstatuje da su dgovorom svi nezadovoljni zbog čega ocenjuje da je u pitanju dobar kompromis.

"Aneks morate da gledate u skladu sa celim Implementacionim planom i tu su napravljene ozbiljne promene i kompromisi. Međutim, taj aneks vraća ZSO u okvir ugovora jer to je bilo sporno pre Ohrida jer ona specifičan status - ima status preuzete obaveze, čime se bavi čl. 7 koji nije primenjen, ali nije direktno spominjana. Drugo, ona je za Beograd bila pitanje svih pitanja jer politički jeste. SNS od dolaska na vlast tvrdi da je to njihovo najveće dostignuće i maksikum, bila je preduslov za povratak Srpske liste u institucije i ukidanje barikada - barikade sklonjene, ali nema povratka. Ostaje ostvoreno pitanje, ali i put kako da se to pitanje reši", podseća Janjić

On ističe da je mi ZSO definisana principima iz 2015. godina i navodi da bi trebalo očekivati poseban sporazum koji će obuhvatiti ZSO, plus kulturno i religijsko nasleđe, i drugi koji bi  se odnosio na status SPC.

Ljeart Hodža, glavni i odgovorni urednik ATV iz Prištine govoreći za Euronews Srbija smatra "da su dve glavne teme nekako skinute sa velikog tog dokumenta" - potpisivanje sporazuma i pominjanje Zajednice srpskih opština.

"Borelj je nepotpisivanje poprilično dobro pojasnio time da će ovo da sastavni bude deo Poglavlja 35 za obe zemlje, tako da ipak imaju neku kvaku da ovo pretvore u što je pravno obavezujuće. Druga stvar, Zajednica opština sa srpskom većinom ne stoji kao takva u dokumentu, ali prvi put imamo prilično jasne rokove i ovo je velika novina. Za 30 dana treba da se formira komisija koju će da vodi EU i oni će sad da posmatraju sprovođenje svega toga što su se strane dogovorile. To govori da je EU sad spremna da pokaže prstom na stranu koja je opstruktivna, sabortira proces. To znači da su u EU mnogo ozbiljnije nego pre 10 godina kada su nešto potpisali", konstatuje Hodža. 

On ističe da se nakon dugo vremena iz Brisela čula reč "posledica" za onu stranu koja bude opstruirala dogovoreno.

"EU nije dobila šta je htela, i to je Borelj rekao, ali izgleda da su se obe strane plašile reakcija u Beogradu i Prištini, ali to što stoje rokovi, to što će ta komisija biti formirana, što piše da Kosovo mora odmah da krene sa sprovođenjem člana 7 ovog dogovora od 27. februara, ipak su velike novine, ne može da se pribegava godinama, može mesec, dva, šest meseci, a ne da opet stoji 10 godina kao ovaj dil iz 2013.

On kao novine u odnosu na prethodne dogovore primećuje i zacrtane rokove.  Takođe konstatuje da zbog kratkih rokova neće biti moguće različito tumačenje onoga što je dogovoreno ili to bar neće biti moguće na duge staze.

Tahiri: Sporazum o nepriznavanju

Ipak, i Vučić i Kurti se suočavaju i sa nezadovoljstvima u svojim sredinama. Kako je najavljeno Kurti će podneti izveštaj pred poslanicima Skupštine Kosova o sastanku u Ohridu u četvrtak. I  pre te sednice, dve najveće opozicione partije u Prištini - Demokratski savez i Demokratska partija Kosova žestoko kritikuju Kurtija zbog prihvaćenog sporazuma u kome nema, kako kažu predsednici tih partija, Ljumir Abdidžiku i Memlji Krasnići, međusobnog priznanja „između dve države“. 

Predsednik Socijaldemokratske partije, otcepljenog krila Kurtijevog Pokreta Samoopredeljenje Dardan Molićaj, nazvao je prištinskog premijera "Aljbin Zajednica" zbog, kako je rekao, prihvatanja formiranja Zajednice srpskih opština, iako se u predizbornoj kampanji, ali i pred odlazak u Ohrid, obavezao da to neće učiniti. 

Molićaj je naglasio da je Kurti prekršio ustav Kosova i da bi trebalo da podnese ostavku. On je takođe pozvao građane na protest koji će njegova stranka održati 25. marta.

U sličnom tonu, bivša glavna pregovaračica u dijalogu sa Beogradom, Edita Tahiri, poručila je da je Kurti „istorijski i strateški izneverio Kosovo za stolom“.

„Prihvatio je sporazum o nepriznavanju sa Srbijom, uz Udruženje i autonomiju za srpsku manjinu“, poručila je Tahiri.

Kaže i da Skupština Kosova i poslanici moraju da isprave ovaj „istorijski neuspeh“ tako što neće odobriti ovaj sporazum.

I deo opozicije u Srbije negoduje zbog sporazuma i najavljuje novi protest, poput onoga koi je protekle nedelje održan pod sloganom "Ne kapitulaciji".