Vučić za Euronews: Cilj je da Srbi i Albanci žive zajedno, ako uspemo to će biti istorijski uspeh

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u intervjuu za Euronews na engleskom jeziku da je primena postojećih dogovora iz dijaloga, a pre svega formiranje Zajednice srpskih opština cilj, ali da nije krajnji cilj: "Krajnji cilj je da se Albanci i Srbi, kako na Kosovu, tako i u celom regionu, privole da žive zajedno, da žive bolje i da poštuju jedni druge, da ne bude među njima neprijateljstava. Ne želim ni u koga da upirem prstom i prebacujem krivicu, samo ću reći da ako uspemo u tom krajnjem cilju, bilo da uspemo za tri meseca ili za tri godine, to će biti istorijski uspeh".

Intervju prenosimo u celosti. 

Gospodine predsedniče, pred vama je nova runda razgovora sa kosovskim kolegom. Šta su vaše crvene linije uoči tih razgovora?

- Ne govorim često o crvenim linijama jer ako o njima govorite onda nema pravih pregovora i druga strana onda insistira na tim crvenim linijama. Važnije je razgovarati o svim stvarima na pravi način, a to znači pokušavati da pronađemo kompromisna rešenja. Mi smo spremni na to. Naravno, imaju obe strane svoje crvene linije, ne mogu to da poričem. Verujem da obojica imamo još mnogo toga da uradimo da bi se normalizovali odnosi naših naroda. Verujem da bi u cilju normalizacije trebalo da obezbedimo slobodan protok roba, ljudi i kapitala i na tome treba mnogo da radimo. Treba da primenimo i prethodno postignute dogovore.

Među tim prethodnim dogovorima je i onaj o Zajednici srpskih opština na kojoj vi insistirate, a kosovska strana ne želi da ga primeni ili bar nije saglasna s tim kakva je priroda te zajednice.

- Reč je o tome da smo, pod pokroviteljstvom Evropske Unije, potpisali četiri sporazuma koji se tiču Zajednice srpskih opština ili opština sa srpskom većinom, kako god da je nazovemo. Ti sporazumi su potpisani 2013. i 2015. Potpisani su plan implementacije, principi, tim za upravljanje i prvi ugovor. Ta četiri dokumenta postoje i na njima stoji i potpis predstavnike Evropske unije. I ti dokumenti moraju da se primene. Ali, nije to krajnji cilj. Krajnji cilj je da se Albanci i Srbi, kako na Kosovu, tako i u celom regionu, privole da žive zajedno, da žive bolje i da poštuju jedni druge, da ne bude među njima neprijateljstava. Ne želim ni u koga da upirem prstom i prebacujem krivicu, samo ću reći da ako uspemo u tom krajnjem cilju, bilo da uspemo za tri meseca ili za tri godine, to će biti istorijski uspeh.

O "Republici Srpskoj" na Kosovu: Slušamo takve žalopojke svakog dana

Ali opet, ono čega se Albanci na Kosovu plaše jeste da se stvaranjem Zajednice srpskih opština stvara nova Republika Srpska, da podsetim gledaoce, Republika srpska je republika u okviru Bosne i Hercegovine.

- Slušamo takve žalopojke svakog dana. Postoji nešto što je potpisano i danas stoji na papiru. Ako se to nešto ne primeni, onda međunarodno javno pravo prestaje da postoji. Mi smo se oko toga dogovorili i ne može se sad opet pregovarati o nečemu što je već dogovoreno pre deset godina. Jer, mi smo u međuvremenu primenili mnoge stvari iz tog sporazuma, regionalnu policiju, pitanja pravosuđa, učešća na izborima. Sve smo to primenili što je bio deo tog sporazuma. Mislite da nam se svidelo da to radimo? Nije. Ali smo ipak primenili dogovoreno. A u Bosni je danas mir i svi potcenjuju posledice Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali taj sporazum je doneo mir i šta je problem sa Republikom Srpskom? Mnogima se ne sviđa šta ona danas radi, ali njeno postojanje je deo postizanja i održavanja mira i stabilnosti u regionu.

Ali, na Kosovu kažu da bi želeli da zadrže suverenitet nad onim što oni smatraju svojom teritorijom koju je priznalo mnogo zemalja.

- Mnogo zemalja, ali ne i međunarodno javno pravo. A kad govorite o teritorijalnom integritetu pitajte nas nešto o tome. Lako je danas svima da govore o teritorijalnom integritetu Ukrajine, koji mi, da podsetim, poštujemo i Srbija je četiri ili pet puta glasala i u Ujedinjenim nacijama i u drugim organizacijama protiv Ruskog upada u Ukrajinu. Ali kad govorite o teritorijalnom integritetu, povelji i rezolucijama UN, ja podsećam da je još na snazi rezolucija 1244 i pitam zašto je članice EU ne poštuju. Sva bi ta pitanja mi uvek mogli da stavljamo na sto, ali ja sad insistiram na pomirenju, i to pravom pomirenju, pa mi nije cilj da ponizim drugu stranu nego da pronađemo kompromisno rešenje za obe strane.

Dakle, za vas pomirenje ne ide preko uzajamnog priznanja, već kroz niz uzajamnih ustupaka?

- Tako je.

Ustupak koji bi trebalo učiniti srpskoj strani je formiranje Zajednice srpskih opštna...

- Tako je. A, sa naše strane takođe ima više ustupaka a to su: carinski pečati, regionalno predstavljanje, diplome, dokumenti, profesionalna pitanja, registarske tablice i mnoge druge. Znamo da neće biti lako ali spremni smo da razmotrimo i učinimo mnoge ustupke, ali pravo pitanje je da li je druga strana spremna da ispuni jedno važno pitanje.

Gospodine predsedniče, to jeste jedno važno administrativno pitanje...

- To pitanje nije administrativno, nego suštinsko pitanje.

Shvatam, ali postavlja se pitanje kolika je ta autonomija koju bi Srbi dobili na Kosovu, je li to zdravtsvo, obrazovanje...

- Zdravstvo, obrazovanje, prostorni planovi, ruralni i urbanistički planovi, ekonomski razvoj... Sve što je zapisano i nabrojano u principima o kojima smo već zaključili sporazum.

Da li možete da povučete jasnu liniju između koncepta autonomije i samoopredeljenja za srpsku zajednicu na Kosovu?

- Hajde da ja to pitam vas. Zašto neki ljudi dozvoljavaju da jedan narod ima pravo na samoopredeljenje, a drugima ne dozvoljavaju? To nije pitanje za nas, Srbija je za razliku od mnogih drugih, uključujući i neke velike sile, uvek poštovala međunarodno pravo tako da nije na nama da o ovome diskutujemo, mi sagledavamo situaciju, nalazimo se na evropskom putu i ostaćemo na njemu i idemo napred. Daću vam primer, Srbija je za poslednje tri godine uspela da privuče 62 odsto svih direktinh stranih ulaganja u ovom regionu i sada predstavlja 48 odsto privrede regiona. To nas stavlja na kolosek jače saradnje sa regionom, bolje saradnje sa Evropksom unijom i traganja za kompromisima koji će obezbediti bolji život naroda.

"Evropska unija mora da se potrudi da nas bolje razume" 

Gospodine predsedniče, to ekonomsko čudo o kojem govorite zasnovano je na niskoj ceni gasa koju nudite privredi...

- Samo delimično.

Ali, Evropska Unija vas sada tera da uvedete sankcije Rusiji.

- Kada govorimo o ceni gasa, mislim da imamo dobru cenu. Mogli smo imati i bolju, ali i ova je povoljna i ima veze sa količinama koje nabavljamo, da ne ulazim sad u detalje. Međutim, imamo i povoljnu cenu električne energije za privredne potrošače i za stanovništvo. Vlada subvencioniše tu cenu. Ali i drugi su kriterijumi dobri, strane investicije, javni dug nam je oko 51% BDP-a što je mnogo bolje nego kod mnogih članica Evropske unije. Dakle, nemamo problem duga, ekonomsija raste, u poslednje tri godine bili smo jedna od pet najbrže rastućih privreda u Evropi, to su dobri rezultati.

Ali, kao što ste rekli, ti rezultati počivaju na niskoj ceni gasa, a Evropska unija vas sada tera da uvedete sankcije Rusiji, da li bi to moglo da ugrozi ekonomski koncept?

- Gas je samo jedan od inputa u privredu i nismo se zbog toga uzdržali od sankcija, imamo druge razloge zašto nismo Rusiji uveli sankcije od samog početka. Veoma jasno i glasno smo podržali principe međunarodnog prava, uključujući onaj koji govori o nenarušivosti granica suverenih država. Ipak sam pročitao hiljade raznoraznih članaka i tvrdnji kojima se optužuje Srbija da narušava regionalni mir i stabilnost. Te Srbija će napasti Bosnu, te Srbija će napasti Prištinu, te napašće ovoga ili onoga. I je li se to dogodilo? Nije! Ljudi su lagali i širili glasine o Srbiji. Nisu se poneli odgovorno ali, na sreću, mi jesmo. Mi imamo našu specifičnu prošlost, i 1999. kao što znate i iskustvo sa sankcijama iz devedesetih, ali i potrebu da razmišljamo o našim potrebama. I ja sam razmišljao i kao što vidite, ima rezultata. 

U regionu se dešava jedna manja, ili čak umerena trka u naoružavanju, svi povećavaju vojne budžete i kupuju oružje, i Srbija takođe kupuje, nedavno ste nabavili i kineski sistem protivavionskih raketa...

- Tako je, svi kupuju, taj kineski sistem nismo nabavili nedavno nego pre pet godina, ali je isporučen pre godinu, godinu i po dana. Vidite, Srbija je vojno neutralna zemlja i moramo sami da se staramo o sebi i mi to činimo. Ne bih da govorim o obimu našeg opremanja, ali vas pozivam da pogledate druge zemlje u regionu, Hrvatsku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku. 

Da li se osećate ugroženo, da vam je neko pretnja i koja vam je vojna doktrina?

- Ne, ne, ne osećamo se ugroženo, naša vojna doktrina je prosto da moramo sami sebe da čuvamo. Ne mislimo da će nas neko napasti, samo sprovodimo preventivne mere. Kao i svi ostali. Pitajte druge zemlje ko će to vas da napadne, pa se toliko naoružavate? Odgovor je jednostavan. Jeste bilo ovde nekih tenzija na severu Kosova i našim ljudima sam više puta rekao, a ovde ću ponoviti i naglasiti da smo tada imali vrlo otvoren, profesionalan, iskren i efikasan odnos sa NATO-om i bio sam vrlo zadovoljan. Nismo u poziciji da ikada više dozvolimo sebi sukob sa NATO-om. 

Da li smatrate da EU i NATO razumeju probleme Srbije ili mislite da po nekim pitanjima greše?

- O nekim pitanjima prošlosti imamo različita viđenja, ali nam je budućnost zajednička. Zato moramo bolje da shvatimo evropsku tačku gledišta, a Evropska unija mora da se potrudi da bolje razume nas. 

U uslovima kada je rat u Ukrajini i svi vam postavjaju pitanje sankcija Rusiji?

- Mislim da smo dovoljno učinili ne samo da pomognemo Ukrajini već i da pomognemo boljem razumevanju međunarodnog prava i toga kako ono funkcioniše. Ako samo prošetate malo po ovoj zgradi i pitate ljude kako funkcioniše teritorijalni integritet reći će vam "idite dođavola, šta ste vi nama uradili?". A, onda dođu iz Evrope i kažu "da, dobro ali to se desilo pre 24 godine i to je bila drugačija priča". Za ljude ovde nije drugačija, potpuno je ista. 

Predsednik Putin je povezao tu priču Kosova sa Krimom, a onda i drugim oblastma...

- Je li to pitanje za mene ili za neke zapadne lidere? On je sebi našao presedan. Naša pozicija je bila drugačija. Mi smo rekli da uvek poštujemo Povelju UN i da su zato i Krim i svi ostali delovi Ukrajine pripadaju Ukrajini. Da budemo fer prema vašim gledaocima i kažemo šta je bio naš odgovor. 

Ali šta mislite o tome kada on uporežuje Kosovo sa Krimom?

- On hoće da nađe dobar izgovor za sve. Navodi ono što su drugim zemljama uradili Amerikanci i njihovi saveznici. Ako me pitate da li bih i ja isto rekao na njegovom mestu ne mogu da vam odgovorim na to pitanje, ali mogu da vam kažem da to nije zvanični stav Srbije. 

"Ne zatvaramo vrata članstvu Prištine u nekim organizacijama"

Da se vratimo na ustupke kosovskoj strani, da li biste bili spremni da prihvatite njihovo članstvo u Savetu Evrope, s obzirom da bi to članstvo koristilo i srpskoj zajednici na Kosovu?

- Oni su već počeli proceduru za prijem Kosova u Savet Evrope. Nisu pitali Srbiju, niti im Srbija za to treba. Ali postoje elementi u francusko-nemačkom planu koji se tiču tog pitanja i ja sam i Makronu i Šolcu u oči rekao šta mislim i o članstvu u Ujedinjenim Nacijama i o drugim pitanjima, oni dobro znaju moj stav. Ali, spremni smo da razgovaramo o raznim pitanjima, i o nekim odlukama koje tek treba da se donesu razgovaraću sutra sa kolegama u Ohridu. Uglavnom, spremni smo da razgovaramo o mnogim pitanjima. Oni znaju moje crvene linije, ali neću o njima da govorim da bih pružio priliku pronalaženju kompromisnih rešenja. 

Znači li to da ne zatvarate vrata mogućnosti da Srbija kaže da članstvu Kosova...

- U nekim organizacijama da. 

U Savetu Evrope. 

- Tamo su već počeli proceduru ne pitajući nas. 

U Ujedinjenim nacijama. Verovatno je prerano reći, jer se Rusija i Kina protive.  

- Ne radi se tu o Kini i Rusiji, nego o Srbiji. Razgovarao sam o tome sa Makronom i Šolcom, oni znaju moj stav. Znaju i drugi. 

Šta znaju?

- Razgovarali smo o crvenim linijama na početku našeg intervjua. 

I poslednje pitanje, mislite li da je za Srbiju dovoljno samo da dobije evropsku perspektivu jer se javno mnjenje ovde umorilo od čekanja. 

- Nije samo to. Pravi problem je da je ljudima preko glave raznih pritisaka, oko sankcija, oko Kosova i svega drugog. Popularnost Evropske unije je na rekordno niskom nivou. Bila je još niža pre mesec dana. Međutim, ljudi su istovremeno zahvalni na pomoći koju nam pruža Evropska unija, posebno u poslednje vreme. Dobili smo najveći grant do sada, 610 miliona evra za brzu prugu od Beograda do Niša, 165 miliona evra, kao i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana, za energetski sektor. Većina investitora koji dolaze u Srbiju, dolaze iz Evropske unije. Nemačka investicija "Kontinental" je najveća u zemlji. Mi smo čvrsto na evropskom putu i znamo da moramo na njemu da ostanemo. Da li nam se uvek sviđaju evropski predlozi, planovi i izjave? Ne. Ali znamo da nam je to put. I da smo na tom putu najdalje otišli od svih zemalja u regionu. Mala smo zemlja, ali najveća u regionu i daleko najveća privreda. Moramo mnogo reformi da sprovedemo, u poslednje vreme smo mnogo uradili u oblasti pravosuđa i to je priznala i Evrospka Unija i ako tako nastavimo nadam se da ćemo jednog dana postati punopravna članica Unije.