Igre 
Borelj pred sastanak u Ohridu: Začarani krug kriza morao da prestane, vreme je da se fokusiramo na širu sliku
Komentari16/03/2023
-11:20
Sastanak u Ohridu biće drugačiji od prethodnih, navodi u autorskom tekstu visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj. On pojašnjava da razlog nije samo taj što susret neće biti održan u poznatim salama u Briselu, već u Ohridu, nego i zbog toga što će fokus biti na Aneksu za implementaciju nedavnog sporazuma, koji će rezultirati normalizacijom života ljudi u regionu i "otvoriti put Kosova i Srbije ka Evropskoj uniji".
Borelj dalje navodi da je tokom sastanka u Briselu 27. februara usaglašeno da nije potrebna dalja diskusija o Evropskom predlogu, što je važan korak, al, kako kaže, time nije sve završeno. Zbog toga je, dodaje on, sada vreme da se fokusira na širu sliku i da se ne dozvoli da se, kako navodi, prozor prilika zatvori pred očima ljudi regiona kao što se to desilo nekoliko puta u bliskoj prošlosti.
"Sada je vreme za Kosovo i Srbiju da se dogovore oko Aneksa za implementaciju, koji je integralni deo Sporazuma", piše između ostalog u svom autorskom tekstu Žozep Borelj.
Boreljov tekst objavljen na sajtu Evropske službe za spoljne poslove prenosimo u celosti:
"Ove subote održaću sastanak na visokom nivou u dijalogu Beograda i Prištine. Ovaj put se razlikuje od prethodnih sastanaka. Ne samo zato što ću se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem sastati u regionu, u Ohridu, Severnoj Makedoniji, umesto u poznatim salama Evropske službe za spoljne poslove u Briselu. Ali i zato što ćemo se fokusirati na Aneks za implementaiju nedavnog sporazuma koji će rezultirati dalekosežnom normalizacijom odnosa između Kosova i Srbije. I jedno i drugo će, u suštini, rezultirati normalizacijom života ljudi u regionu i otvoriti put Kosova i Srbije ka EU.
Zapadni Balkan se razlikuje od bilo kog drugog regiona u neposrednom okruženju EU. To je nešto što sam shvatio i pre nego što sam postao visoki predstavnik/potpredsednik EU u decembru 2019. godine.
Jedan od koraka pre nego što postanete šef spoljne politike EU je saslušanje u Evropskom parlamentu. Tokom moje razmene sa parlamentom, posebna pažnja je bila posvećena ovom regionu okruženom EU, a posebno mojim planovima i idejama o dijalogu o normalizaciji odnosa, koji su u tom trenutku bili već 10 godina pod okriljem EU. Obavezao sam se da ću imati svoju prvu bilateralnu posetu Kosovu i Srbiji kao visoki predstavnik - i to obećanje sam ispunio.
Povezane vesti
Čim sam zvanično preuzeo dužnost visokog predstavnika, Zapadni Balkan je prirodno postao jedna od glavnih tačaka moje pažnje. Svaki put kada se sretnem sa predstavnicima civilnog društva tokom mojih brojnih poseta regionu, oni su mi jedno jasno rekli: većina ljudi koji žive na Balkanu ne želi da bude zaglavljena u devedesetim, stalno suočena sa remetiranjem prošlosti. Žele da gledaju napred, a ne unazad, da žive u demokratiji, vladavini zakona, u društvima koje pružaju mogućnosti za sve. Želja da budu članovi naše zajednice vrednosti nije san i ja podržavam njihove težnje, kao i celo rukovodstvo EU. Zapadni Balkan je deo Evrope. A oni svakako nisu čip koji bi Putin koristio u svojim imperijalističkim snovima.
Međutim, da bi otvorili put ka postizanju cilja pridruživanja EU, Srbija i Kosovo moraju da normalizuju odnose. Ne postoji način da se to zaobiđe. EU je radila svoj deo posla i dijalog Beograda i Prištine je centralni deo mog mandata. Savet se saglasio sa mojim predlogom da se ambasador Lajčak imenuje za specijalnog predstavnika EU za dijalog i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana, sa prvim zadatkom da ubrza proces. I to je ono što smo uradili. Tokom 2020. održali smo nekoliko sastanaka u Briselu koji su bili fokusirani na pregovore o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova koji se bavi ovim otvorenim pitanjima.
Niko nikada nije rekao da će tako monumentalan zadatak kao što je omogućevanje sporazuma o normalizaciji biti lak. Bilo je uspona i padova, a prečesto su se pitanja koja se smatraju malim i tehničkim pokazala veoma osetljivim i političkim, sa potencijalnom da prerastu u nasilje.
Ruska agresija na Ukrajinu promenila je sliku. Dijalog nije samo o Kosovu i Srbiji. To se mora posmatrati u aktuelnom širem geopolitikom kontekstu, odlučujućem trenutku u evropskoj istoriji.
Ali umesto da napredujemo ka velikoj slici normalizacije odnosa kako bismo Evropu učinili bezbednijom i obezbedili bolju budućnost za ljude u regionu, naše vreme i energija su apsorbovani upravljanjem krizama, barikadama i pretnjama nasiljem sa jednim rokom za drugim u drugoj polovini 2022. Nije bilo lako smiriti situaciju i izbeći potpuni sukob, ali uspeli smo.
Ovaj začarani krug kriza na ivici eskalacije ili čak nasilja morao je da prestane. Stoga smo u septembru 2022 - uz podršku lidera Nemačke, Francuske i naših američkih prijatelja - dali hrabar predlog predsedniku Srbije Vučiću i premijeru Kosova Kurtiju. Predlog koji bi stavio tačku na upravljanje krizama i umesto toga preusmerio pažnju na normaluzaciju i pomirenje i koji bi pomogao celom regionu da krene napred prema Evropi.
Tokom poslednjeg sastanka na visokom nivou između oba lidera, koji sam sazvao 27. februara ove godine, saglasili su se da nisu potrebne dalje diskusije o Predlogu EU o putu normalizaije odnosa između Kosova i Srbije, dokumentu koji su podržali svih 27 država članica u Evropskom savetu u februaru. Ovo nije mali podvig i važan korak napred. Ali to još nije gotova stvar.
Povezane vesti
Zato je sada vreme da se fokusiramo na širu sliku i ne dozvolimo da se još jedan prozor mogućnosti zatvori pred očima ljudi u regionu, kao što se to već desilo nekoliko puta u novijoj istoriji.
Sada je vreme za Srbiju i Kosovo da se dogovore o Aneksu za implementaciju, koji je sastavni deo Sporazuma i da podele jasno razumevanje o tome kako da sprovedu svoje odredbe.
EU nije običan beležnik niti je strana u dijalogu: mi samo ostajemo posrednik u ovom dijalogu. EU je konačni dom za Srbiju i Kosovo. Nastaviću neumorno da radim na konačnom postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa koji je prihvatljiv za zemlje članice EU, u skladu sa međunarodnim pravom i evropskom pravnom tekovinom, i doprinosi regionalnoj stabilnosti. Dogovor koji je na stolu je važan korak ka tom cilju.
Povezane vesti
Ovo je vreme da Kosovo, Srbija i ceo Zapadni Balkan pokažu hrabrost i da pokažu zajedničku odgovornost za uspeh procesa pridruživanja regiona EU.
"Zadatak lidera je da dovedu ljude od tamo gde jesu do tamo gde nisu bili", rekao je jedan od mojih iskusnih kolega. Zadatak lidera je i da obezbedi kvalitet života koji ljudi žele, dodao bih, kvalitet života koji donosi članstvo u EU".
Preporuka za vas
Komentari (0)