Iskustva nordijskih zemalja velika podrška u zelenoj tranziciji: "Želimo da Srbija bude prepoznata kao važan partner"

Povodom završetka inicijative "Nordijski zeleni projekat - Održiva rešenja za Srbiju" danas je u ambasadi Norveške u Beogradu održana konferencija na kojoj su ambasadori nordijskih zemalja Danske, Finske, Norveške i Švedske, ministarka za evropske integracije Tanja Mišćević, kao i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović ocenili ovu inicijativu kao uspešnu.

Đedović je rekla da su se nordijske zemlje još jednom pokazale kao veoma važan partner za Srbiju u procesu energetske tranzicije, kako kroz investicije u obnovljive izvore energije (OIE), tako i savetodavno kroz ovu inicijativu u oblasti reformi energetskog sektora i energetskih preduzeća.

"U Srbiji je započeto ili je u toku više projekata u oblasti OIE pre svega vetar i solar u kojima učestvuju nordijske kompanije i mi želimo da nastavimo da budemo njihov dobar partner i da naša zemlja zapravo bude destinacija koju oni mogu da prepoznaju kao destinaciju za nove investicije pre svega zelene energije", rekla je ministarka.

Ona je naglasila da Srbija može mnogo da nauči od nordijskih partnera jer su oni bili pioniri u sprovođenju svoje transformacije energetskih sistema na različite načine i u različitim vidovima.

"Danas su proizvođači ključne opreme koja je važna za OIE i za njihovu integraciju. Naravno razlike u našim energetskim sistemima postoje, međutim kada pričamo o Norveškoj za nas veoma zanimljiva kao uzor, kao neko sa kim intenzivno radimo u sferi našeg energetskog sektora. Oni su vlasnici svojih energetskih preduzeća i resursa i njima efikasno upravljaju u korist građana i države. To je ono čemu mi težimo", rekla je Đedović.

Prvi rezultati procesa prelaska na OIE se očekuju tokom ove godine, rekla je ministarka i dodala da je u toku izrada strateških dokumenata koji će biti veoma važna odrednica za Srbiju u narednom periodu.

Nove aukcije za zelene kilovate u aprilu

"To su pre svega integrisani nacionalni klimatski i energetski plan kao i strategija razvoja energetskog sektora Srbije za 2040. godinu sa projekcijama 2050. godine. U energetici ne možemo da planiramo stvari na kratak rok potrebne su godine i fokusiramo se na projekcije u narednih više od 25 godina", rekla je Đedović.

Ona je dodala da je u toku izmena Zakona o OIE, a da će izmene omogućiti sprovođenje aukcija za nove kapacitet iz OIE. Plan je, rekla je, da izmene Zakona budu usvojene u narednim nedeljama, jer Srbija želi da investitorima ponudi stabilan i predvidiv zakonodavni okvir. U ovom trenutku, istakla je ministarka, neračunajući velike hidroelektrane na mreži Srbije ima 581 megavat kapaciteta iz OIE, a uz novi Zakon očekuje se da ti kapaciteti budu povećani 2,5 puta u narednih nekoliko godina.

MRE/Emilija Jovanović

"Naš plan je da već u aprilu imamo raspisane nove aukcije za 400 novih megavata iz energije vetra i sunca, takođe, u pripremi je i plan aukcije za naredne tri godine gde očekujemo najmanje 1000 novih megavata kapaciteta OIE opet u nekoliko narednih godina", rekla je Đedović.

Pored investicija, veliki napredak se ogleda i u povećanju interesovanja građana, dodala je ona, i rekla da se u narednom periodu očekuje da broj prozjumera sa 20.000 domaćinstava dostigne 80 i 100.000, a da se za to sa sadašnjih 2,6 milijarde dinara finansijskih sredstava, već u ovoj godini izdvoji dodatnih oko 70 miliona evra.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David rekla je da je danas zaključen jedan veliki projekat kroz koji je Srbija imala prilike da nauči dosta iz iskustava nordijskih zemalja, a da je ono što je Švedska posebno predstavila jeste prerada otpadnih voda i reciklaža.

"Mi smo se udružili sa dve švedske kompanije koje rade u Srbiji kompanijom Tetrapak i kompanijom Ikea koje su predstavile kako zapravo možete da recikliranje učinite jednostavnim što je vrlo bitno. U nordijskim zemljama samo jedan odsto otpada završava na deponijama, to je zbog toga što smo mi našli način da od otpada napravimo i novu energiju ali da napravimo i nove poslove. Čak 98 odsto autobusa u Švedskoj se vozi na biogas koji se dobija preradom otpada", rekla je Ben David.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izrazila je zahvalnost nordijskim državama koje Srbiji pomažu u procesu zelene tranzicije kao i na prenesom iskustvu, posebno na lokalnom nivou.

"Lokalne samouprave su mesto gde se zelena tranzicija odvija, ona se zakonski i strateški reguliše na centralnom nivou države ali i je implementacija na lokalnom nivou. Tamo se prave i preduzeća za čićećenje otpadnih voda, postavljaju kanalizacione cevi i odatle se traže nova sredstva za unapređenje upravo ove oblasti", rekla je Miščević.

Cirkularna ekonomija veliki potencijal

Druga važna stvar je zelena ili cirkluarna ekonomija, dodala je ona, i naglasila da se očekuje nastavak projekata koji su vezani za proces Evropske integracije.

"Pomažu nam i u ostvarivanju obaveza otvorenog poglavlja 27, odnosno otvorenoog čitavog klastera koji se odnosi na ovu oblast. Podsećam na decembar 2021. čitav klaster koji se odnosi na energetiku transport, transevropske mreže i zaštitu životne sredine je otvoren, ali je sada zapravo naš veliki zadatak da sve to što smo reklii sprovedemo", rekla je Miščević.

Ambasador Norveške u Srbiji Jern Eugen Jelstad rekao je da je ohrabrujuće to što su kroz ovu inicijativu uvideli da su osim institucija i građani zainteresovani, da žele da uče od nordijskih zemalja, kao i da će Norveška nastaviti da podržava Srbiju na ovom putu.

MRE/Emilija Jovanović

"Postignuto je veće stanje svesti, ljudi su osvestili da je to bitno jer ukoliko ne radimo sada na tome idemo ka irevirzibilnim promenama. Ne govorimo ni samo održavanju životne sredine, ni o klimatskim promena i javnom zdravlju, govorimo o tome da je to i razuman ekonomski izbor, jer Srbija kao i Norveška nije članica EU ali je vrlo zastupljena na evropskom tržištu", rekao je Jelstad.

Kao najveći izazov Jelstad navodi samu transformaciju starog energetskog sektora koji je, kako je rekao, već dosta dugo postavljen na osnovu sagorevanja uglja te da je to skupo, zahteva ekspertizu, vreme ali da je nešto što je neophodno da se uradi.

"Mi u Norveškoj imamo kao veliku prednost je veliki hiodropotencijal, a to i Srbija ima. Mi imamo vetropotencijal, ali i Srbija ima potencijal za porizvodnju struje iz vetra, uz to Srbija za razliku o Norveške ima veliki potencijal za razvoj solarne energije", naglasio je Jelstad.