Igre 
Lajčakova poseta Beogradu i Prištini: EU gura proces napred, nova faza vodi sastanaku "lice u lice" u Briselu
Komentari07/02/2023
-22:00
Specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak posetio je juče Beograd i Prištinu, drugi put u dve nedelje, kada je razgovarao sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, a potom i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. O efekltima i konkretnim ciljevima ove, u izvesnoj meri, iznenadne posete, zvanično se malo zna. Ipak, neki novi pomaci su, ako je suditi prema zvaničnim izjavama načinjeni.
Naime, nakon sastanaka sa evropskim izaslanikom, Kurti je rekao da Priština "prihvata evropski predlog za Kosovo", dok je Vučić kratko saopštio da je imao "otvoren i prijateljski razgovor sa Lajčakom", kao i da "kada kaže otvoren, to stvarno i misli".
Nema dileme oko toga da ova poseta dolazi u delikatnom trenutku, jer nije tajna da se situacija u vezi sa rešenjem za pitanje Kosova već neko vreme se usložnjava. Upravo zato, analitičari sa kojima je Euronews Srbija razgovarao, ovu posetu smatraju novim potezom na liniji pritisaka kojima su Beograd i Priština u poslednje vreme izloženi sa strane Zapada, i konkretnije najavom da je došlo vreme da se opet sedne za sto na najvišem nivou u Briselu.
I sam Lajčak je, tokom posete Beogradu, najavio nastavak razgovora na budućim "sastancima na visokom nivou".
"Otputovao sam na sastanke u Prištinu i Beograd. Drago mi je da je Kosovo sada takođe, u principu, prihvatilo predlog EU. Nastavićemo diskusiju na satancima na visokom nivou", napisao je on u objavi na društvenoj mreži Tviter.
Milica Rakić Andrić iz Nove društvene inicijative kaže za Euronews Srbija da je svrha Lajčakove posete bila je da se dvojica lidera privole da se sretnu "licem u lice", jer već dugo traju pregovori putem posrednika koji se odvojeno sastaju sa delegacijama u Prištini i Beogradu.
"Očigledno je došlo do proboja u smislu interesa EU da pomeri proces napred, i sad možemo da očekujemo sastanak u Briselu licem u lice, gde će se govoriti o delovima predloga koje su strane obeležile kao problematične za njih", kaže Rakić Andrić.
Povezane vesti
Za Kosovo, ističe, to je činjenica da nema eksplicitnog priznanja, pa se gleda u kojoj meri mogu da se osiguraju međunarodne garancije da će bar pet EU zemalja koje ne priznaju Kosovo, kao rezultat potpisivanja sporazuma, eventualno to učiniti.
"Srbija će, pretpostavljam, voditi bitku da se Kosovo spreči da uđe u međunarodne institucije, ali će tražiti i da se formira Zajednica srpskih oština (ZSO) pre potpisivanja. Nisam sigurna da ijedna od strana ima mogućnosti da mnogo ostvari od svojih zahteva, ali da će se bar krenuti u razgovore o tome šta oni žele", naglašava Andrić.
Nova faza i odlučniji pritisci na dva koloseka
Nova faza dijaloga Beograda i Prištine, koju odlukuje pre svega odlučniji stav Zapada, usko je vezana sa ratom na evropskom tlu koji je pokrenut invazijom Rusije na Ukrajinu pre bezmalo godinu dana. Ta godina bila je sasvim dovoljna da pritisak Zapada poraste do tačke u kojoj se konačno rešenje, ili barem temelj za to konačno reče otvoreno tražio i od Beograda i od Prištine. I taj pritisak ide u dva smera.
Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić smatra da su u toku dva paralelna procesa, pri čemu je jedan nova ideja o formiranju ZSO. On je podsetio i da je Eskobar "rekao da će se ZSO formirati sa ili bez Kurtija, i da nije pitanje da li će se formirati, već kada i na koji način".
"Paralelno sa tim, na stolu je francusko-nemački predlog koji bi trebalo da predstavlja novi okvir za pregovore Beograda i Prištine. Ne bih rekao da se ta dva procesa isključuju, već da američki i evropski zvaničnici rade paralelno na oba koloseka kako ne bi gubili vreme i očigledno je da je ovo najveći pritisak na Beograd i Prištinu da se dođe do konkretnih rešenja i sporazuma još od 2013. godine", konstatuje Surlić za Tanjug.
Dodaje da su američki i evropski posrednici rekli da je ZSO osnova za postizanje dogovora na osnovu francusko-nemačkog predloga, a da je Lajčak to ponovio i u Prištini, kao i da je nemoguće razgovarati o primeni ovog predloga bez svega onoga što je ranije dogovoreno, uključujući i ZSO.
Surlić dodaje i da veruje kako pregovorači već razgovaraju o pojedinačnim odredbama teksta, posebnim garancijama i načinu primene eventualnog sporazuma, što je posebno važno za Beograd koji je poučen primerom Briselskog sporazuma, gde je jedno dogovoreno, a drugo se dešavalo na terenu.
Povezane vesti
"Način primene (ZSO), šta sve podrazumeva, šta su benefiti, a šta kazne za neprimenjivanje, to je izuzetno važno i to je predmet jednog kompleksnog procesa", kaže Surlić.
"Obe javnosti nezadovoljne predlogom, ali iz različitih razloga"
A, i sam taj proces ima sve faze. U ovom trenuku pozicije dve strane nisu u suštinskim tačkama odmakle od postojećih. Priština predvođena Kurtijem insistira na međusobnom priznanju i dosta zatvoreno pristupa ideji formiranja ZSO, dok Beograd otvoreno odbija međusobno prizanja, kao crvenu liniju preko koje neće preći i, s druge strane, insistira na formiranju ZSO u skladu sa dogovorenim.
Predsednik Srbije rekao je juče da su on i Lajčak imali "otvoren i prijateljski prazgovor", a zatim je na Instagramu poručio: "međunarodno priznanje - sanjajte". I ta Vučićeva izjava došla je nakon poruke specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara da je konačni cilj međusobno priznanje.
Povezane vesti
Govoreći o pozicija Beograda u Prištine, Rakić Andrić ukazuje da je sada teško oceniti u kojoj meri je nešto politički performans, a u kojoj meri iskren nastup.
"Sa obe strane sada možemo da očekujemo pripremu za što bolji položaj u pregovorima. Na Kosovu se već od prošle nedelje šire glasine o mogućim izborima u martu, što može da bude svojevrsna pretnja međunarodnoj zajednici da, ukoliko je pritisak na Kosovo prejak, Kurti je spreman da izazove izbore. Slične glasine su se juče pojavile i u Srbiji, ali je teško oceniti u kojoj meri je to realno, a u kojoj pokušaj da se niveliše pritisak međunarodne zajednice, ili da se odstrani deo pritiska i prebaci na drugu stranu", naglašava ona.
Izjava kosovskog premijera da "prihvata evropski plan za Kosovo" jeste omekšavanje njegove retorike, ali se on već sinoć suočio sa brojnim kritikama zbog toga, ističe Rakić Andrić.
"Na Kosovu se to uglavnom izjednačava sa prihvatanjem formiranja ZSO, a najveći deo političkog kapitala Kurtija se zasniva na sprečavanju formiranja ZSO, uz platformu protiv korupcije. Od sinoć on trpi kritike da je prihvatio ZSO na netransparentan način, da je zavarao građane... dobar deo toga može da se čuje i u Srbiji na račun Vučića, tako da je slična situacija", kaže sagovornica Euronews Srbije.
FoNet/Evropski savet
"Generalno, veliko je nezadovoljstvo u obe javnosti sa predlogom, ali iz različitih razloga - na Kosovu je rašireno mišljenje da priznanje od strane Srbije nije deo predloga i ne ostvaruje se ključni cilj Kosova, da reši odnose sa Srbijom. To se vidi kao neuspeh Kurtija da ostvari svoj ključni cilj kada je preuzeo drugu vladu, da osigura spoarzum. On je i govorio da je jedino zbog čega će ići u Brisel priznanje, i ako sada do toga ne dođe, smatraće se njegovim ličnim političkim neuspehom", dodaje ona.
Sa druge strane, smatra Rakić Andrić, i Srbija ima razloga da ne bude preterano srećna predlogom, jer može doći do pokretanja Kosova u međunarodnoj sferi, kao i priznanja kod pet zemalja EU koje trenutno ne priznaju nezavisnost Kosova.
"To je nešto nepovratno, a pitanje je koliko Srbija u smislu sigurnosti srpske zajednice na Kosovu može da dobije tim sporazumom, a da se ZSO ne formira. Ključni sukob je da li će doći potpisivanje ugovora pre ili posle formiranja ZSO", zaključila je Milica Rakić Andrić.
Surlić: Najveći pritisak na Beograd i Prištinu od 2013. godine
Ipak, Surlić da francusko-nemačkim predlogom Beograd nije stavljen pred svršen čin, već da je to osnova za jedan dugotrajan proces u kojem treba da se dođe do obostrano prihvatljivog rešenja.
Surllić je za Tanjug rekao i da će, sasvim izvesno, jedan od prvih koraka u tom rešenju biti formiranje ZSO.
"Ne bih rekao da je Srbija pred svršenim činom, jer je to jedan dugotrajan proces. Kao što je Lajčak naglasio, razgovor između Beograda i Prištine i njegova medijacija imaju za cilj da se dođe do nekog obostrano prihvatljivog teksta", poručuje Surlić.
Euronews/Vladislav Ćup
On smatra da bi Beograd ta sporazum ipak mogao da predstavi kao uspeh.
"Bez obzira na različite pozicije, što vodeće evropske zemlje i SAD priznaju nezavisnost Kosova, oni žele da dođe do kompromisnog rešenja gde bi Beograd mogao taj sporazum da predstavi kao uspeh i nešto što bi bilo dobro za sve građane Srbije", naglašava.
Komentari (0)