Srbiji predočene posledice ako ne prihvati plan "velike petorke": "Sada nemamo samo šargarepu, nego i vrlo jasan štap"

Ukoliko ne prihvati evropski plan za dijalog Beograda i Prištine Srbija će biti suočena sa posledicama, odnosno sa prekidom procesa evrointegracija i sa zaustavljanjem i povlačenjem investicija. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je oktrio da su mu to saopštili predstavnici "velike petorke" sa kojima je razgovarao u petak. Nakon serije kriznih situacija i intenzivne diplomatske aktivnosti u prethodnom periodu, novi plan EU koji je podržan od strane Amerike sada dobija na značaju zato što se direktno vezuje za to da li će Srbija nastaviti evropski put, ukazuju analitičari. 

U petak su predstavnici takozvane "velike petorke" koju je predvodio specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, a u kojoj su još bili predstavnici Francuske, Nemačke, Italije i SAD posetili Beograd i Prištinu. U danima nakon toga stizali su signali od predstavnika vlasti u Srbiji da predstoje teški dani, a u medijima su se ponovo pojavljivali delovi plana.

O napretku dijaloga ministre spoljnih poslova EU izvestio je visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj koji je istakao da evropski predlog može da donese velike benefite obema stranama uz napomenu da očekuje ozbiljnu posvećenost i spremnost za konstruktivno angažovanje. Šta to tačno znači, može se saznati iz obraćanja predsednika Srbije koji je govorio o razgovoru sa "velikom petorkom" i političkim i ekonomskim posledicama koje bi Srbija mogla da trpi ukoliko ne prihvati taj plan. 

Najavio je i da će pozvati predstavnike svih poslaničkih grupa u parlamentu i da će ih obavestiti o tome kako su zaista tekli razgovori, a nema ništa ni protiv skupštinske rasprave, ukoliko oni to budu želeli. 

Euronews Srbija

Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je moguće da je cilj zapadnih zemalja da Beograd i Priština postignu drugi sporazum, nakon Briselskog 2013. godine i da sve ukazuje da je reč o srednjoročnom, a ne finalnom dogovoru.

"S tim što sada nemamo samo šargarepu, koja kaže: 'Ako to uradite napredovaćete na evropskom putu'. Nego imamo i vrlo jasan štap, odnosno tri štapa koja se odnose na ekonomske i investicione aspekte i viznu liberalizaciju i u tom kontekstu je ovo na neki način dobilo na značaju. Zato što se direktno vezuje sa odlukom da li ćemo nastaviti evropski put ili nećemo", rekao je Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka u emisiji Euronews centar. 

Stefan Surlić sa istog fakulteta dodaje da pretpostavlja da Srbija ima veoma mali manevarski prostor kada su u pitanju dalji pregovori i napominje da je čitava ova inicijativa potekla sa jasnom namerom: "Oni ne žele održavanje statusa kvo u nekom dijalogu koji je statusno neutralan, koji omogućava Srbiji poziciju koju je do sada imala u vezi sa Kosovom. Oni želi iskorak, ali se on ne tiče primene Briselskog sporazuma". 

Da li se od Beograda zahteva "konstruktivna tišina" i da li je to "račun bez krčmara"

Stefan Surlić dodaje i da je predsednik u svom obraćanju potvrdio ono o čemu se spekulisalo, a to su planovi koji su se pojavljivali u medijima, i da to znači da se Beograd prvi put susreće sa zvaničnim zahtevom da Kosovo ima veće međunarodno prisustvo i da se od Srbije zahteva da ne blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. 

"Mislim da je to jedan od najvećih iskoraka što se tiče uslova od strane Zapada. Preneo nam je konkretne uslove, sada više ne govorimo o nekim hipotetičkim okolnostima, nego nečemu što je realno. Za mene je najveća novina je da za takav plan postoji saglasnost pet država članica koje ne priznaju nezavisnost Kosova. To znači da je to jedinstven evropski predlog, što mu daje na još većoj snazi i govori sa kakvim se političkim pritskom danas suočava Srbija", naveo je Surlić.  

Milan Krstić ističe da je poenta u tome što Srbija ne može da pristane na članstvo Kosova u UN i da je zbog toga neki redosled budućih koraka takav da će se ići ka kompromisu gde se neće eksplicitno zahtevati od Srbije da podrži članstvo, nego će se ići na neku vrstu konstruktivne tišine.

Euronews Srbija

"A to je da Beograd ne lobira protiv članstva Kosova u UN, da ne ide na dalju kampanju povlačenja priznanja i da se onda to tumači kao neka vrsta konstruktivnosti sa strane Beograda", kaže on.  

Međutim, napominje da bi to mogla da bude situaicja koja bi značila "račun bez krčmara", zato što o članstvu u UN odlučuju države članice.

"Prvo je potrebno da dobijete većinu u Savetu bezbednosti i to kvalifikovanu većinu 9 od 15. U ovom trenutku, sedam država ne priznaje Kosovo. Druga stvar je da niko ne uloži veto - Kina ili Rusija. Treća stvar, kad sve to prođe onda ide glasanje u Generalnoj skupštini UN gde dve trećine svih zemalja mora da glasa za. Možda je ovo i neki scenario kome bi mogao da se nada neko u našoj poziciji, da čak i ako bi pristali na tu konstruktivnu tišinu, da se na kraju ništa ne bi desilo od toga i da bi to mogla da bude profitabilna situacija. Ali je to vrlo hod po tankom ledu", objašnjava Krstić.

"ZSO kao najveći izazov u novom okviru dijaloga"

Predsednik Vučić je sinoć u svom obraćanju naglasio da je za Beograd bitno da istakne da Zajednica srpskih opština mora da bude formirana, napominjući da to "ne može biti nevladina ogranzacija", i da se zna kako to treba da izgleda. Gotovo istovremeno je stigla vest da je ambasada SAD u Prištini pozvala političke stranke na Kosovu na zajedničku diskusiju 31, januara, a kako prenosi Reporteri tema razgovora koji je inicirao ambasador Džefri Hovenijer biće pitanje osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).

Kako kaže Surlić, na Zapadu su svesni da je nemoguće razgovarati o nekom budućem sporazumu bez primene prethodnog, a pogotovo bez primene ZSO. 

Euronews Srbija

"Mnogo je važnije da toga dođe i da se one ključne radnje dese pre potpisivanja nekog novog sporazuma, jer ukoliko se ZSO 'proda' po drugi put, ne znam na koji način bi politička elita u Srbiji mogla da predstavi građanima dijalog Beograda i Prištine kao nešto što zaista donosi dobrobit, ne samo građanima Srbije, nego pre svega Srbima na Kosovu”, naveo je on. 

Kada je reč o poziciji Prištine po pitanju ZSO, Krstić kaže da Aljbin Kurti ima dve vrste prepreka. 

"Jedna su one institucionalno-pravne koje polaze od odluke Ustavnog suda Kosova i koje bi ograničavale svakog drugog političara na njegovom mestu. Druga su retoričke, koji je sam sebi postavio radikalnom politikom koju vodi. Od ovih drugih mislim da neće odustati, ali postoje neki mehanizmi koje su zapadne zemlje već koristile. Recimo pri smeni prve Kurtijeve vlade, koje podrazumevaju, uslovno rečeno, jednu vrstu batine, odnosno pretnju potpunom izolacijom, povlačenjem investicija, i slične mehanizme ukoliko se ne prihvati konstituisanje ZSO. Tako da ukoliko tako nešto upotrebljavaju prema Beogradu, bilo bi logično da u ovom kontestu upotrebe i prema Prištini", naveo je on.   

Stefan Surlić dodaje da je Aljbin Kurti rob dva obećanja koja je dao - da sporazum neće značiti međusobno priznanje i da je čitavu političku karijeru izgradio na protivljenju ZSO. 

"Amerikanci pogotovo insistiraju na ZSO i da se onda oslobodi veći prostor za sporazum Beograda i Prištine. Oni nisu naišli na pozitivnu reakciju i Kurti će do kraja insistirati da ne primeni ZSO i to je možda najveći izazov u čitavoj ovoj sagi o novom okviru dijaloga", napomenuo je.

Šta nas očekuje u ovoj godini - hod po tankoj žici

Ono što je izvesno, naredni period će po pitanju dijaloga Beograda i Prištine biti veoma izazovan. Teško je proceniti da li će 2023. biti "godina kada će Kosovo dostići trenutak istine", kako je nedavno za Euronews Srbija ocenio saradnik Centra za geopolitiku pri Univerzitetu Kembridž Timoti Les, ali je sada sasvim jasno da se pritisci ka određenom rešenju pojačavaju. Predsednik Vučić je naveo da veruje da će Srbija imati teške dane u drugoj polovini godine.

"Video sam ogromnu odlučnost kod mojih sagovornika i verujem da će to biti veoma, veoma teško. Naše je da se borimo i pokušamo, ja tada znam šta ću da odlučim, ne u ime Srbije, odlučivaće, razume se, drugi nadležni državni organi i eventualno, građani", rekao je predsednik. 

Stefan Surlić primećuje da jenjava pritisak na Srbiju po pitanju uvođenja sankcija Rusiji i da mu se čini da je sada strategija zapadnih aktera takva da između Kosova i Rusije izaberu temu koja im je mnogo važnija i koja im rešava mnogo veće pitanje.

"U tom smislu se Beogradu daje mali ali opet dovoljan manevarski prostor da to ne znači apsolutni defetizam", napomenuo je i dodao da se pokazuje da je tema Kosova jedina koja može da dovede do ključnih političkih promena u Srbiji.

"Pokazuje se da u slučaju radikalnog poteza, dogovora između Beograda i Proištine, i te kako može da se utiče na rejting stranaka. Ovo je jedan hod po tankoj žici za sve političke aktere gde se mora sagledavati veći interes. Mislim da je najveći izazov za Vučića i vladajuću stranku da pokažu da ovde prevaže jedan mnogo veći interes, a to je opstanak države i ekonomski prosperitet", rekao je.

Euronews Srbija

Govoreći o eventualnom referndumu o prihvatanju evropskog plana, Milan Krstić je rekao da je glavna stvar kako bi bilo postavljeno pitanje.

"Mi smo čuli da je predsednik rekao da će se o ovomj temi izjašnjavati Narodna skupština, možda i narod, možda i druge institucije. Ne znamo šta će biti od toga, ali postoji namera vlade da na neki način podeli troškove prihvatanja ili neprihvatanja ovog plana. Stavovi javnog mnjenja, ako bi se promenio stav vlasti, ako bi se menjao narativ, ako bi se išlo sa pričom da ovo mora da se prihvati, moguće je da bi rezultati bili drugačiji. Drugo, niko ne bi išao na referendum koji bi podrazumevao formalno priznanje Kosova ili formalno prihvatanje članstva u UN, ali ovako, neka vrsta konstruktivne tišine iz ugla Zapada, gde bi se prihvatilo da se ne oponira članstvu to je nešto što bi moglo da ide na referendum", rekao je on