Igre 
Hil za Euronews Srbija: Važno je iskoristiti zalet ka političkom rešenju za Kosovo, napori u tom pravcu posle praznika
Komentari29/12/2022
-21:01
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil izjavio je večeras da je važno da se posle januarskih praznika iskoristi zalet ka političkom rešenju za Kosovo. Hil je u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić" na TV Euronews Srbija rekao da misli da će se tada videti napori u tom pravcu i mnogo aktivnosti sa ciljem da se preduzmu potrebni politički koraci u procesu dijaloga, kako bi se pokrenuo napred.
Američki ambasador govorio je o aktulenoj krizi na Kosovu, uklanjanju barikada na severu, obavezi da se formira Zajednica srpskih opština (ZSO), zahtevu Srbije KFOR-u o raspoređivanju vojnih snaga, a odgovorio je i na pitanje "da li je Rezolucija 1244 validan dokument za Sjedinjene Američke Države". Upitan da li je zabrinut zbog trenutne situacije na Kosovu i Metohiji Hil je rekao da "stalno brine, a da je deo onoga za šta brine i situacija na Kosovu".
"Ono što želimo da vidimo je politički put da se sve smiri, da se pretvori u jednu normalnu situaciju. To su veliki izazovi, a u međuvremenu imamo krizu. Problem kada imate krizu je što je sve teže predvideti. Može vam se destiti da na kraju dođe do veoma neočekivanih događaja, a to je obično loše za krizu, tako da sam zaista zabrinut", rekao je Hil.
Najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će barikade na severu biti uklonjene, američki ambasador vidi kao pozitivan signal. Dodaje i da razume veliki nivo frustracija u srpskoj zajednici na Kosovu i da misli da je sve ovo sa barikadama upravo posledica tih frustracija.
"Ali, dolazimo do tačke kada oni koji su ih podigli sada treba da ih sklone. Treba da se razgovara sa ljudima i to je ono što se upravo dešava", rekao je Hil i dodao da je uvek "osećao da je najstabilnije i najbolje rešenje da barikade uklone ljudi koji su ih stavili".
"I, to je ono što se na kraju i dogodilo. Tako da mislim da smo u tom pogledu veoma srećni što se one uklanjaju", rekao je Hil.
Predsednik Vučić jasno je rekao: U redu, barikade će biti uklonjene, ali nedostatak poverenja nije uklonjen. Da li i Vaše kolege, evropski političari dobro razumeju te poruke?
Mislim da svako ko poznaje situaciju razume da je za nju potrebno naći političko rešenje, da je potrebno angažovanje posrednika i veoma mi je drago što su Sjedinjene Američke Države u tome učestvovale preko gospodina Eskobara. Naravno tu je proces kojim je rukovodio gospodin Lajčak i mislim da su uspeli da nađu zajednički jezik između tih ljudi, tako da sam na neki način ohrabren što smo ovo prevazišli. Jer najčešće kad se ovakve stvari dešavaju "hitno" je neprijatelj "važnog". Tako da kada se dešavaju stvari koje zahtevaju hitnu reakciju, treba se što pre prebaciti na ono što je važno. A ono što je važno za Srbe na Kosovu je da znaju kako će njihov život u budućnosti izgledati. To su ljudi čije su porodice na toj teritoriji živele vekovima.
Dozvolite mi da Vas citiram: "Važno je da ta zajednica može da vidi svog patrijarha i da ostvari svoje verske slobode". Da li razumete kakve su emocije bile Srba kada je Priština zabranila da patrijarh uđe na teritoriju Pokrajine?
Svakako da mi je jasno kakve je to emocije izazvalo i verujem da je za ljude koji su vernici, koji žele da vide predvodnika svoje crkve, jako značajno da su u mogućnosti da imaju priliku da ga vide. Zaista se nadam da se tako nešto neće više dešavati. Kada su emocije jake u ovakvim situacijama zaista nije lako da ljude smirite i da nađete rešenje za ovakve stvari, a verujem i nadam se da se to neće dešavati.
Priština stalno odbija da sprovede ono što je dogovoreno, kao i stvaranje Zajednice srpskih opština. Vi vidite da je to uzrok nezadovoljstva, razumete da je to razlog?
Povezane vesti
Razumem, ali takođe mislim da je najbolji način da se gleda na to, da se ne gleda unazad. Vidim da ljude frustrira, ali je važno da se gleda unapred. Važno je da pokušamo da razumemo da ono što je dogovoreno mora da se sprovede. Gospodin Eskobar je na primer bio veoma jasan u vezi sa tim da treba samo da se definiše šta Zajednica srpskih opština predstavlja.
Kako objasniti da Priština odbija, bez posledica, da formira Zajednicu srpskih opština?
U pitanju je briselski proces i tu je predvodnik Evropska unija, te su predstavnici, posrednici jasno stavili do znanja da se Zajednica srpskih opština treba sprovesti i da se ide dalje. Ja sam svestan da možda svi ne vide to na taj način, ali to se dešava u pregovorima. Vi prosto morate da saslušate obe strane i da kažete: slušajte, mislimo da je ovo najbolji način da se krene napred i to oni moraju da urade.
Da li se može napraviti pritisak na Aljbina Kurtija da sprovede dogovor o Zajednici srpskih opština, jer mi na primer na to čekamo već skoro deset godina?
Da, razumemo frustraciju i želim da naglasim da je Zajednica srpskih opština zapravo u interesu svih strana. Neki ljudi o tome imaju različito mišljenje od mene, ali rekao bih da je to dogovoreno od strane obe strane i da to mora da se sprovede. Kako vi vrši pritisak na jednu ili drugu stranu, to je nešto što ćemo prepustiti posrednicima, recimo gospodinu Lajčaku. Postoje svakako trenuci kada treba da izvršite veći pritisak na jednu stranu ili u nekim drugim trenucima na drugu, ali ono što je od koristi je da im stavite do znanja da je to deo rešenja i da se Zajednica srpskih opština mora ostvariti.
Euronews
Ambasadore Hil, s obzirom na Vaše veliko diplomatsko iskustvo i na to da ste jedan od ljudi koji možda najbolje poznaje prilike na Balkanu, koji su po Vašem mišljenju neophodni koraci da se ova situacija smiri?
Povezane vesti
Prvo moramo da prevaziđemo ovu krizu, da ne dozvolimo da se dešavaju loše stvari, da ne dozvolimo nasilje, niti da ljudi budu povređeni. Ono što je važno u svim pregovorima - a u mnogima sam bio učesnik - to je da se iskoristi taj zamah i zalet ka političkom rešenju. I mislim da ćemo i u januaru videti napore u tom pravcu, čim se ljudi vrate sa januarskih praznika, mislim da ćemo videti mnogo aktivnosti i pokušati da preduzmemo potrebne političke korake u procesu dijaloga da bi se pokrenulo napred. Video sam mnogo takvih procesa i to ne samo na Balkanu, nego i u drugim delovima sveta. Iako je svaka zemlja primer za sebe, problemi sa kojima se suočavaju nisu uopšte jedinstveni samo za bilo koju od njih. Znači kada se krene i imate pred sobom cilj, morate da nastavljate. Kao kada vozite bicikl, ako ćete da vozite morate stalno da se krećete napred, inače padate. Videćemo i napore sa evropske strane i sa naše da se pokuša da se nešto učini. Zavisiće i od veštine posrednika, ali i od samih pregovarača, odnosno učesnika u pregovorima da samo razmisle šta ova kriza donosi. Pa zar misle da će ako budu imali krizu dovesti investitora, obično investitori nisu zainteresovani da dođu u zemlje koje su stalno u krizama.
Kako objašnjavate da je situacija u Prištini krenula u potpuno drugom smeru od momenta kada je Aljbin Kurti došao na vlast? Ranije su se stvari možda sporo kretale, ali sada se one kreću u potpuno pogrešnom smeru.
Moram priznati da sam pomalo razočaran što kada sam se nakon 23 godine vratio na Balkan svakodnevno slušam o ovakvim problemima, ali s obzirom na to da sam ambasador u Srbiji, imam mnogo odgovornosti. Ali nije moja odgovornost da kritikujem premijera Kurtija, to je na drugima da čine, nije na meni. Ono što je moja odgovornost, to je da pokušamo da izgradimo odnose između Srbije i Sjedinjenih Država. Iskreno, izgubili smo neko vreme u tome i mnogo vremena smo i pre toga izgubili i treba se vratiti na naše odnose od nekada tako da moramo na to da se usmerimo.
Povezane vesti
Pa dobro, tako je, ali je to činjenica što se tiče Aljbina Kurtija, ali dobro. Izgleda da Beograd ima mnogo bolju komunikaciju sa gospodinom Eskobarom nego sa evropskim partnerima. Šta biste na to rekli?
Ne bih da stalno ponavljam reč frustracija, ali kada na nešto čekate 17 godina onda stvarno postanete frustrirani. Ne bih da prebacujem krivicu na bilo koga ili da se vraćam u prošlost, da objašnjavam šta se dešavalo. Mogu videti da narod Srbije ima očekivanja da unapredi ekonomiju, da se mnogo pozitivnih stvari u Srbiji desi, a ipak, posle 17 godina čekanja oni i dalje nisu članica Evropske unije. Postoji manjak poverenja, i ako živite u Srbiji, verujem da velika većina Srba želi da Srbija bude deo Evropske unije i da svi očekuju da se prođe kroz čitav taj proces. Pa zato i postoji to nezadovoljstvo, tako da u neku ruku objašnjava fenomen o kojem govorite, a to je da se Srbija okreće Sjedinjenim Državama kada traži rešenje problema. Međutim, mi zaista veoma blisko sarađujemo i radimo zajedno sa Evropljanima. Imamo situaciju u ojoj je Rusija učinila nešto nezamislivo, napala je brutalno svog suseda. Tako da Evropska unija i Sjedinjene Države moraju biti veoma bliski i jedinstveni i moramo reći da Rusija nije civilizacija kakva je nekad bila. Mi po tom pitanju moramo biti blizu i zajedno sa Evropljanima. Ne smemo dozvoliti da nam se ispreči pitanje Kosova.
Da li je Rezolucija 1244 validan dokument za Sjedinjene Američke Države?
Taj dokument je bio veoma značajan vodič, važan u trenutku kada se pojavio, omogućio je NATO da dovede svoje trupe na tu teritoriju, ali znate, zaista ne bih hteo sada da se upuštam u pravno pitanje gde je sada značaj Rezolucije 1244 u odnosu na neke druge mehanizme. Prošlo je mnogo vremena, prošle su 23 godine. Ja ne kažem da ističe rok bilo kojoj rezoluciji Ujedinjenih nacija posle 23 godine, ali postoje neke složenosti sa kojima moramo da se sada suočimo i trebalo bi da prestanemo stalno da se vraćamo na to šta je dogovoreno prošlosti, nego da se gleda kako možemo ovu situaciju da popravimo za narod koji gleda u budućnost.
Pitam Vas to zato što je na primer gospodin Eskobar rekao da je protiv povratka srpskih snaga na Kosovu, a to je u okviru Rezolucije 1244?
Rekao bih da 1244 veoma jasno definiše okolnosti unutar kojih Srbija može da vrati određeni broj svojih snaga, to je tamo jasno navedeno i Srbija, rekao bih, svakako ima pravo da to zatraži, ali takođe i NATO ima pravo da kaže: ali, ne hvala. U svakom slučaju, Kosovu ne treba više vojske, Kosovu treba više političkih rešenja, Kosovu treba više volje, spremnosti da se uđe u pravi u dijalog između Prištine i Beograda i put da se ide napred. Tako da to nije stvar vojnih snaga, nego stvar političke volje. Ja bih želeo da iz ove poslednje krize koju smo prevazišli izvučemo dozu optimizma i krenemo dalje.
Da, ali možete čuti da je predsednik Vučić više puta pitao zašto oni ne poštuju bilo koji od postignutih sporazuma kojih je bilo šest. Možda je zato spominjao nepoverenje?
Razumem i ja vidim njegove napore da to spomene, prvo je bilo pet, pa je prešao na šest. Dobro, ja razumem šta on hoće da kaže i on je to lepo rekao, kako očekujete da Srbi nešto urade ukoliko druga strana to ne sprovodi. Razumem šta on hoće da kaže, ali ono što ja hoću da kažem to je da nam je potrebno da se krećemo ka političkim rešenjima.
Pa onda kava je sudbina francusko-nemačkog predloga?
Mislim da ćemo videti još razgovora na tu temu i između Francuske, Nemačke, Srbije... i Priština će biti deo toga, tako da moramo da vidimo šta se može učiniti. Mi podržavamo napore Evropske unije da se nađe rešenje za te stvari, napore da se nađe zajednički jezik, da se stvari smire i nastavićemo da dajemo tu podršku. Nadam se da ćemo dati priliku njihovom predlogu i videti dokle sa time možemo stići. To nije lako i zaista je strašno doći 23 godine kasnije i videti još uvek isti problem. Naravno, sve je to jako komplikovano. Vidimo ljude na dve strane koji nemaju zajednički jezik, ali je posao posrednika da nađu taj zajednički jezik.
Da se podsetimo, rat je u Ukrajini, SAD prate situaciju u Iranu, kako uspevate da pratite i situaciju na Kosovu i Metohiji?
Imamo prilično širok spektar ljudi koji se različitim stvarima bavi. Morate da pokrijete čitav teren, kao u fudbalskoj utakmici, a ne samo da se vrtite oko gola. Tako da mi to radimo možda bolje od bilo koje druge zemlje na svetu, ali je činjenica da je veliki izazov pratiti sve te krize i probleme koji se u isto vreme dešavaju, ali ipak je neshvatljivo ponašanje Rusije u odnosu na svoju susednu zemlju.
Euronews
Zašto mislite, pitala bih Vas, da je nepovrediva teritorijalna celovitost Ukrajine, ali ne i Srbije?
Nemamo dovoljno vremena da govorimo u ovoj emisiji o razlikama i da navedemo sve razlike između Kosova u doba Miloševića i ovoga što se danas dešava u Ukrajini. Ja bih vas zaista zamolio da ne pravite analogije između različitih delova sveta i da kažete "vidite kako je to bilo tamo, a kako onda imate različit ishod na ovoj strani". Ne vidim kuda bi to išlo. Vidim da ima mnogo problema na Kosovu, razumem kako Srbi na to gledaju i kako vlada u Prištini na to gleda, ali mislim da ne biste iz toga jedan usiljeni zaključak da eto vidite kako se stvari dešavaju u Ukrajini i kako sa istim polaznim premisama možete imati različite ishode.
Ali Vi ste jednom rekli da za Srbe to više nije "majka Rusija" kakva je bila, da je to jedna sada sasvim drugačija Rusija. Šta Vi kažete Srbiji?
Pitate pogrešnu osobu. Trebalo bi nekoga iz Srbije da pitate šta misle o SAD. Mogu ja da kažem šta mislim o nama, ali mislim da smo praktični ljudi koji gledaju napred zaista. Svakako da pravimo greške, pravimo i lične greške ali i kao nacija, ali ipak se trudimo da činimo najbolje pogotovo da krenemo dalje i da nađemo pozitivne elemente koje možemo upotrebiti kako bismo krenuli napred.
Srbija i SAD imaju suprotstavljene stavove po pitanju Kosova i to je za Srbiju važno pitanje, ali kako biste opisali odnose između Srbije i SAD, kako da poboljšamo saradnju?
Mislim da je najvažnija saradnja na polju ekonomije i drago nam je što vidimo mnogo američkih investitora ovde, a to znači da ne samo da imaju poverenje da će ovde te investicije biti uspešne, nego i poverenje u ljude Srbije, pogotovo mlade ljude i poverenje u činjenicu da su mladi ljudi Srbije posvećeni onome što rade, da su upućeni u nove tehnologije. Ne učestvuju u nekim drugorazrednim vidovima saradnje, nego na najvišem nivou, u najvišim tehnološkim oblastima. Treba još više da radimo na tome. Razgovarao sam sa nekim od novopostavljenih ministara, saslušao sam njihove predloge, predložio sam nekima od njih da bi mogli da dođu u Vašington da još o tome razgovaraju. Imamo jako velike trgovinske misije. Naša trgovinska misija je veoma velika i oni su zainteresovani za polje energetike koje je od ključnog značaja za Srbiju, ali takođe i za oblast visoke tehnologije. Jer mislim da je u toj oblasti Srbija zaista mnogo napredovala. Ako govorimo o tehnologiji u energetici, mislim da možemo puno pomoći Srbiji da uvede čiste izvore energije, zelene energije i bolje ćemo se usmeriti na to, više ćemo imati energije da se bavimo ekonomskim temama, ako se ne budemo bavili nekakvim barikadama. Mi smo fizički dosta udaljeni jedni od drugih, što ometa ponekada bolju trgovinsku saradnju, ali mislim da vi nemate značajnije investicione odnose sa bilo kim drugim nego baš sa nama.
Što se tiče uvođenja sankcija Rusiji, kako to utiče?
Znate, ono što Rusija radi, ja u životu to nisam video nakon generacija Drugog svetskog rata, ali uopšte pomisliti da napadnete svog suseda zato što mislite da vam je on brat i pa ga onda napadnete. Samo razmislite pet sekundi na tu temu i videćete da je to potpuno besmisleno, ono što je Rusija uradila je daleko od načina razmišljanja u međunarodnoj zajednici. I kada razmislite o onoj Rusiji koja je proizvela balet, romane, simfonije, šahiste, a pogledajte je danas. Stvarno ne vidim da li ona može i na šahovskoj tabli da pokrene neki potez u ovom stanju. Pomisliti na dostignuća ruske kulture na svetu i gledati šta oni danas rade, to su strašne stvari. Svaki rat dovodi do civilnih žrtava i to je strašno, ali u ovom trenutku Rusija napada ukrajinske civile. Ja znam da se Srbija pridružila drugim zemljama u Ujedinjenim nacijama u osudi tog ponašanja, ali morate razumeti da su čak i veoma male zemlje u zapadnoj Evropi uvele sankcije Rusiji iako znaju da one verovatno neće mnogo uticati samostalno na poteze Rusije, ali su se zajedno sa drugima uključile u tu akciju sankcionisanja Rusije shvatajući da će zajedno nešto postići.
Mislite li da će Srbija biti bliža Evropskoj uniji ako uvedemo sankcije protiv Rusije?
Znate, ja nisam stručnjak za način, za harmonizaciju srpske spoljne politike sa evropskom, ali je odgovor na Vaše pitanje svakako pozitivan. Da ste postavili pitanje o harmonizaciji spoljne politike Srbije sa SAD i tu biste dobili pozitivan odgovor. Potrebna je harmonizacija.
Kako razumete to da Srbija ne želi da uvede sankcije jer je i sama jednom bila žrtva sankcija?
I mi kao Sjedinjene Države imali smo svoje teške trenutke. Ja sigurno neću da umanjim, niti da zanemarim to kroz šta je Srbija prošla 1990-ih, jer sam deo tog vremena i sam bio ovde i to dobro razumem i poštujem način na koji je Srbija to doživela. Ali evo, sada u 2022. godini vidimo zemlju koja se tako nasilno ponaša protiv svog suseda, uništava civilnu infrastrukturu, pa zaista moramo jasno da vidimo šta su posledice, sa čime se suočavamo i posledice našeg nečinjenja.
Kako će posle ovoga rata uopšte izgledati odnosi Rusije i Evrope?
Rusija govori o tome da su joj na neki način Ukrajinci braća i da će zato Ukrajinci sa dobrodošlicom dočekati ruske trupe, ali to se uopšte ne dešava. Ukrajina nikada ranije nije bila tako jedinstvena kao danas. Treba da se postavi pitanje šta to Rusija radi, o čemu pričaju, hoće da nas bombarduju ili da izazovu rizik po situaciju sa hranom u svetu da zbog toga Afrika dobije nedovoljno hrane, šta pokušavaju da postignu? Hoće da unazade energetsku situaciju u svetu, prosto se čini da oni nemaju nikakvu drugu računicu osim sopstvene gramzivosti, da je to jako tužno. Zaista je žalosno i tragično gledati šta se u Ukrajini dešava, ali samo razmislite šta se dešava sa ruskom kulturom. Samo razmislite šta je ruska kultura svima nama značila, Amerikancima, Srbima i gledajte šta je Rusija sada uradila. Naravno, imaće to posledice u budućnosti. Energetske posledice su već očigledne, jer sve se zemlje trude da nađu alternativu za izvore energije, alternativu za ono što su ranije dobijali od Rusije, tako da Rusija zaista čini ogromne greške. Imaće probleme da se kasnije vrati na neku normalu. Ona može da kaže: mi imamo divne odnose sa nekim drugim zemljama na istoku, ali sa Evropom imaju užasne odnose i morali bi malo više da razmišljaju o tome.
S obzirom na to da je veliki deo Vaše karijere vezan za Balkan, kako poredite Beograd danas i Beograd kakav ste zatekli 1961. godine?
Ne sećam se baš puno, bio sam jako mali, moram reći da je ova zemlja zaista učinila veliki napredak. Na prvom mestu putevi, ranije da odete do Niša trebalo vam je tri dana, a sada odete do Niša i vratite se u toku istog prepodneva. Mislim da to će imati pozitivne posledice jer Srbija se susreće sa nekim demografskim fenomenima, recimo sela se prazne, to nije samo ovde. Ali ako imate kablovsku televiziju, odnosno ako imate internet, to vam donosi velike promene. Vi ne morate da živite u gradu, jer tehnološka obučenost koju vidite, koja postoji u Srbiji gde ljudi to znaju, gde umeju time da barataju, vidite da je po digitalizaciji Srbija četvrta na rang listi u Evropi, to ne mogu stvarno da poredim sa 1961, bio sam stvarno mali. Zaista je lepo videti ovu sada situaciju. Predugo smo pričali o kosovskom problemu, ali ono što je lepo videti je da ljudi ovde zaista shvataju šta im je važno, na primer Otvoreni Balkan.
Verujete li da kroz tu inicijativu mogu mnogi problemi da se reše?
Ja mislim da je to smisao Otvorenog Balkana. Zamislite samo vreo dan u Beogradu i poželite da odete na plažu i možete da uopšte ne prikočite vozeći kroz Makedoniju do Grčke. Znači da je taj koncept otvaranja granica na Otvorenom Balkanu zaista nešto fenomenalno. Kada poslovni ljudi razmišljaju: "hm, da li da investiram u Srbiju", odmah kažu sebi - "pa da, jer ako investiram tu, onda ću imati pristupa makedonskom tržištu" i to su promene. Neću da poredim ponovo sa 1961. ali ono što vidim je velika razlika u odnosima koje sada Beograd i Tirana imaju. Mislim da se još više može na tome može uraditi i sa političke i ekonomske tačke gledišta. Ako bi me neko pitao šta bih voleo da ostvarim u 2023. godini, rekao bih, pored uspeha mog fudbalskog tima, da bih naravno voleo da vidim napredak ideje Otvorenog Balkana. Mislim da bi sve zemlje koje su deo tog prostora imale koristi od Otvorenog Balkana. Razmatrali smo šta bi mogle te privredne komore da rade da se više usmerimo na privredu nego na političke teme, mislim da se to može postići. Ja ću to podržati, podržavam nešto samo ako vidim da ima smisla, a u ovom slučaju mislim da ima mnogo smisla.
Preporuka za vas
Komentari (0)