Krunjenje odnosa Srbije i Nemačke: Novi vetrovi koji duvaju iz Berlina i oštra reakcija Beograda

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/12/2022

08:05

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Izvoz robe iz Srbije za Nemačku ove godine je viši za 40 odsto u odnosu na isti period tokom prethodne, ali dok spoljnotrgovinska razmena rapidno raste, spoljnopolitički odnosi se kreću istom brzinom, ali u suprotnom smeru. Oštra retorika na relaciji Berlin-Beograd, pogotovo po pitanju Kosova, dovodi u pitanje prethodno uverenje da su dve zemlje prijatelji i partneri. Razloga za to, kažu analitičari ima nekoliko, a jedan od tih je i činjenica da iz nemačke prestonice u pravcu Balkana duvaju neki novi vetrovi.

Odlaskom kancelarke Angele Merkel u političku penziju, otišla je i jedna vrsta retorike. Tokom svoje poslednje zvanične posete Beogradu, nemačka "mutti" je izjavila da bi pitanje Kosova trebalo da se rešava na kraju procesa evrointegracija. Novi kancelar - novi pristup. Sa dolaskom Olafa Šolca, pitanje Kosova došlo je u fokus. Tako su evrointegracije i normalizacija odnosa Beograda i Prištine zamenile redosled, a termin "međusobno priznanje" postao kamen spoticanja.

Poslednja dešavanja na severu Kosova stavila su, kako se čini, odnose Berlina i Beograda na ključan test, a dok su rasla očekivanja, rasla je i težina izgovorenih reči. Izjava nemačkog ambasadora u Prištini Jorna Rodea dočekana je oštrim izjavama srpskih zvaničnika, što sigurno, kako kažu sagovornici Euronews Srbija, ne utiče pozitivno.

A razlozi za sunovrat odnosa između Berlina i Beograda mogu se tražiti na više adresa. Između ostalog, tu je činjenica da između novog kancelara i srpskog rukovodstva nije izgrađen prisan odnos, ali i da se u novoj koalicionoj nemačkoj vladi, i to na čelu Ministarstva spoljnih poslova, nalaze Zeleni. Ipak, i pored erozije političkih odnosa, analitičari navode da to teško da može da naruši ekonomske veze dve zemlje.

Kosovsko pitanje zateglo odnose Beograda i Berlina

"Sporazum mora da raščisti pitanje priznanja Kosova, jer nije zamislivo da dve zemlje koje ne priznaju jedna drugu postanu članice Evropske unije", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc.

Ove reči teško su pale zvaničnicima u Beogradu, a za predsednika Srbije Aleksandra Vučića "ovo oko međusobnog priznanja" je bilo iznenađenje.

"Nemačka je velika, Nemačka je moćna, Nemačka je snažna, mi smo mali tako da ostaje na nama da sagledamo kako da se prema tome ophodimo u narednom periodu", rekao je Vučić.

Nemačka vlada bila je izričita u pozivima da barikade na severu Kosova budu uklonjene. Istovremeno, Berlin je pozvao i Kosovo da prihvati primenu ranije dogovorenog u vezi sa Zajednicom srpskih opština. Međutim, poslednja izjava koja dolazi od nemačkog ambasadora u Prištini, pokrenula je lavinu i dodatno zategla odnose. Naime Jorn Rode je izjavio da barikade na severu treba ukloniti pre Božića, kao i da je zahtev Beograda za povratak srpskih snaga na Kosovo i Metohiju apsurdan i neprihvatljiv.

"Umesto da dobijemo odgovor iz KFOR-a, počeli smo da dobijamo odgovore od stranih političara. Najviše iz Nemačke, od njihove ministarke spoljnih poslova, preko svemogućeg ambasadora u Prištini koji se meša u to kakav će pasulj za ručak da se jede u Mitrovici, a kakav ne sme da se jede u Zubinom Potoku. Do toga da je Anke Konrad u Beogradu rekla da je to neprihvatljivo za nemačku stranu, pa se ja pitam da li su to oni postali komandanti KFOR-a ili članovi Saveta bezbednosti, pošto nisam obavešten. Ali na kraju nisam razumeo kakve veze to sve ima sa Nemačkom, ali očigledno je da Nemačka to smatra svojim prostorom i da želi punu dominaciju na Balkanu i samo ukoliko ste potpuni poslušnik i slepo pratite njihove interese možete da budete pomilovani po glavi", rekao je Vučić odgovarajući na izjavu ambasadora.

Euronews

Premijerka Brnabić bila je, čini se, još oštrija.

"Ambasadore, vaše izjave su pouzdane kao Deda Mraz. Jedini problem: ovo nije smešno. Osim ako niste pogrešno protumačeni, ili ste imali manji moždani udar pre intervjua, oni su duboko zabrinjavajući jer eksplicitno pretite našim ljudima - a to nije prihvatljivo", izjavila je ona.

A uz temu Kosova, na stolu je tokom prethodih deset meseci bilo i pitanje uvođenja sankcija Rusiji, na koje nemački zvaničnici jasno i glasno pozivaju. Svi redom. Od nemačkog predsednika Franka Valtera Štajnmajera, ministarke spoljnih poslova Analene Berbok do kancelara Šolca.

"Nema srdačnih odnosa kao ranije sa Merkel"

Komentarišući pogoršanje političkih odnosa između Berlina i Beograda, Igor Novaković iz ISAC fonda rekao je za Euronews Srbija da je glavni razlog za to što od odlaska Angele Merkel sa mesta kancelarke nije uspostavljen tako srdačan odnos između rukovodstva Nemačke i Srbije. Uz to, u nemačku vladu su ušli i Zeleni.

"Sa bivšom kancelarkom je postojao lični odnos između nje i predsednika Srbije, to je jedno, a druga stvar vladajuća koalicija, odnosno stožer bivše vladajuće koalicije CDU je bila u istoj statusnoj porodici kao i SNS, tako da mi se čini da su to osnovni razlozi za pogoršanje odnosa. U vladu je ušla i jedna nova partija, koja je pre bila u opoziciji, tu pre svega mislim na Zelene, koji su dobili MSP i koji imaju prilično drugačije viđenje i retoriku na Balkanu. Treći aspekt je svakako sukob u Ukrajini koji je prilično promenio ulogu Nemačke u EU, odnosno u Evropi i odnos sa njenim zapadnim saveznicima. Tako da to sve utiče na određeni način i na promenu pozicije i strategije pristupa Nemačke na Balkanu, a pre svega oko pitanja vezanih za odnose Beograda i Prištine", rekao je on.

Sa tim je saglasan i novinar Dojče velea Nemanja Rujević koji je za Euronews Srbija rekao da su politički odnosi dve zemlje zavisili od stepena kooperativnosti onih koji vladaju u Beogradu.

"Vidi se da iz Berlina duvaju neki novi vetrovi, to se dalo naslutiti. Vučić odnosno zvanični Beograd više ne računaju na tu vrstu bliskosti sa političarima u Berlinu i to se vidi i po ovim izjavama koje su ništa drugo nego za domaću upotrebu u Srbiji pošto od njih nikakve koristi ne može biti u odnosima sa Nemačkom", rekao je Rujević.

Euronews

Ekonomski odnosi (zasad) ne trpe

Negde na margini uzavrelih političkih odnosa ostaje trgovina. Nemačka je srpski partner broj jedan kada je u pitanju spoljnotrgovinska razmena. Ona je ove godine premašila šest milijardi evra, a u Ministarstvu privrede navoda da je Nemačka postala najznačajniji trgovinski partner, jedan od najvažnijih investitora i najveći donator.

Trenutne poruke, dodaje Novaković, sigurno da ne utiču pozitivno, ali će svakako morati da dođe do "pomirenja" u nekom budućem periodu.

"Činjenica jeste da Nemačka svakako bez obzira na sve ostaje jedan od najbitnijih partnera Srbije i da će ti odnosi svakako u budućnosti samo jačati. Meni se čini da je ovde fokus isključivo na otvorenom pitanju između Beograda i Prištine i pojačanoj ofanzivi koja dolazi iz Berlina i njihovih saveznika da se ovo pitanje što pre reši", zaključio je Novaković.