Kosovsko pitanje u rascepu između Zapada i Rusije: Dok se krize ređaju, svi zatežu konopac, a Beograd čeka odgovor

Serija kriza na severu Kosova u prethodnom periodu nije dobila epilog, a, utisak je da se, nove epizode konstantno ređaju. Tome je doprinela i eskalacija tenzija na relaciji Rusija – Zapad, budući da Moskva koristi kosovski slučaj da bi opravdala invaziju na Ukrajinu, a zapadne sile teže da ga predstave kao presedan. Na taj način formiran je teren na kojem se Beograd našao pod obručom pritisaka sa Istoka i Zapada koji se vremnom sve više steže. Uporedo sa tim, situacija na severu Kosova gde su Srbi napustili institucije i izašali na barikade, konstantno "ključa". 

Na ivici sve dubljeg rascepa u globalnoj areni i nakon pojačanih tenzija na terenu, Beograd je odlučio da povuče potez koji je dugo bio van radara – poslao je zahtev KFOR-u za povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo. Iako su skoro svi saglasni oko toga kakav će biti ishod tog zahteva, stručnjaci ukazuju da je zapravo veoma važna sadržina odgovora koji bude poslat.

Situacija na severu Kosova je "veoma teška", "ključa", "vri", "Srbi su na ivici strpljenja i snage" i više ne mogu da trpe kršenje njihovih prava – reči su kojima zvaničnici u Begradu, ali i lideri Srba sa severa Kosova opisuju situaciju koja je prethodnih meseci postajala sve napetija. Dok su se ređale krize koje je trebalo rešavati, Beogradom i Prištinom "defilovale" su svetske diplomate, a na površinu je isplivao nemačko-francuski predlog za rešenje kosovskog pitanja, doduše zamagljen, jer sadržaj tog dokumenta nije zvanično objavljen.

Međutim, nikakva vrsta trajnog rešenja nije ni na vidiku, istakli su zvaničnici iz Beograda, a sa druge strane, Srbi su napustili prištinske institucije i postavili barikade na glavnim putnim pravcima na severu KiM. Predsednik Srbije je pre nekoliko dana rekao da očigledno neko smatra da je trenutak da se izvrši kompletan pritisak na Srbiju "jer u Ukrajni nije izvesno da će strana koju oni podržavaju sa takvom lakoćom da pobedi", kao što je to izgledalo pre tri meseca. 

Euronews/Vladislav Ćup

Dodao je da se Putin već pozivao na kosovski presedan i da su mu zapadni predstavnici to potvrdili.

"Rekao im je kako ste vi napravili kosovski presedan, tako ću ja sada da radim sa različitim delovima teritorije Ukrajine", dodao je Vučić. 

Između izuzetka i presedana

Na taj način je pitanje Kosova još jednom došlo na vetrometinu izazvanu ratom u Ukrajini, nakon čega su i pojačane tenzije na severu. Prošlog meseca tim povodom se oglasila i ambasada Ukrajine u Beogradu koja je istakla da Kijev podržava teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije i da smatraju neprihvatljivim da Kremlj "manipulativno pokušava da iskoristi kosovski presedan" za pokušaje da legitimiše agresiju na nezavisnu zemlju.

Da je u Srbiji prisutno interesovanje za temu "takozvanog kosovskog presedana", primećuje i ambasador Rusije Aleksandar Bocan Harčenko koji u autorskom tekstu za Politiku piše da se pojavljuje teza o tome da je Rusija navodno iskoristila "suverenizaciju" Kosova, da je ona "čak probitačna za nju". Cilj je, siguran sam, jedini – da se unese razdor u naše odnose sa Srbijom. Ali naš pristup je pošten i otvoren. Ne treba nam da se zaklanjamo iza ‘presedana’”, naveo je on. 

Međutim, analitičari ističu da su ukrajinski sukob i široko korišćenje kosovskog primera u njemu motivisali SAD i EU da koliko više mogu, odvoje ta dva pitanja.

"Kosovske događaje oblikuju kao izuzetak, a ne kao presedan kako to tumači Rusija, koji može svako da sledi, ukoliko mu se pokaže da mu je to u interesu", napisao je novinar i diplomata Dragan Bisenić u tekstu za Tanjug. 

Tanjug/AP

"Rešenje kosovskog pitanja nije rešenje krimskog pitanja, ali jeste jedna stepenica u njemu. Sporazum Prištine i Beograda svakako bi udaljio Kosovo od Krima. Ali, nije ni Rusija nesvesna važnosti Kosova za vlastite akcije, ali više ne u tom smislu da bi je omela u bilo kakvim planovima, već kao politički primer zapadne nemoći i neiskrenosti", istakao je Bisenić. 

Predsednik Foruma za strateške studije i viši naučni saradnik na Institutu društvenih nauka dr Neven Cvetićanin kaže da su male države poput Srbije često svojevrsne monete za potkusurivanje između velikih sila. 

"Ali to nije ništa neobično, jer se po pravilu dešava kada slabi jedan režim međunarodnog poretka i međunarodnog prava, kada se često dešava da se sa manjim državama igra takozvani strateški ping-pong. Na tim manjim državama je onda da se, ukoliko mogu i ukoliko im ukupna situacija dozvoljava, izvuku iz takve nezahvalne pozicije da budu loptica koja će se udarati preko mrežice, jer su nacionalni interesi svake države, bez obzira na veličinu, pa i Srbije, legitimni, a zadatak diplomatije jedne države je da sopstvene nacionalne interese tako predstavi i da pokuša da za njih pridobije razumevanje velikih sila", naveo je Cvetićanin za Blic, uz napomenu da se i u slučaju Ukrajine i u slučaju Kosova radi o islasku iz okvira međunarodnog prava.

Zahtev KFORU - nova karta u raspodeli

U ovako raspoređenim figurama na globalnoj šahovskoj tabli i pod svetlom "crvenih lampica" koje su se upalile na severu Kosova, Beograd je povukao potez koji je dugo bio zaboravljen – poslao je Kforu zahtev za povratak srpskih snaga bezbednosti na Kosovo i Metohiju, ukupno do 1.000. Odluka je na sednici vlade doneta jednoglasno, a njen eho je upravo u pozivanju na međunarodno pravo i rezoluciju SB UN 1244.

Diplomata Vladislav Jovanović je ranije za Euronews Srbija rekao da Srbija ima formalno pravo da pokrene to pitanje, napominjući da bi izvršavanjem te odredbe pripadnici vojske i policije bili postavljeni na prelazima, a da je ulazak tog broja trupa jedna vrsta afirmacije suvereniteta Srbije koja je priznata u Rezoluciji 1244 na više mesta. 

Međutim, državni vrh Srbije je odmah istakao da ne očekuje da taj zahtev bude prihvaćen, a naročito nakon određenih izjava koje su došle od predstavnika međunarodne zajednice. I po tom pitanju mogla se videti podela između Zapada i Moskve.  

Euronews/Anđelka Ćup

Među prvima je reagovao specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan gabrijel Eskobar koji je naveo da SAD taj zahtev "kategorički odbacuju" i da mu se "kategorički protive". Sličan stav imali su i nemački ambasador na Kosovu kao i nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok koja je poručila da je slanje srpskih snaga na Kosovo neprihvatljivo. 

Nasuprot tome, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla da Rezolucija 1244 daje priliku Beogradu da pošalje do 1.000 policajaca i vojnog osoblja na Kosovo i da to "niko ne može poreći". 

Iz samog Kfora je stigla jedino informacija da se zahtev Srbije analizira, a predsednik Vučić je ponašanje te misije ocenio kao korektnije nego ponašanje mnogih drugih. 

"Oni imaju pravo i obavezu da nam pruže odgovor i oni to tretiraju na ozbiljan način za razliku od svih drugih koje bih mogao da pitam kakve imaju oni veze sa tim", rekao je predsednik Srbije 

"Čini se da se stavlja pritisak na KFOR"

Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative rekla je za Euronews Srbija da se nikad nije ni očekivao pozitivan odgovor KFOR-a na zahtev Srbije, ali da misli da je maksimum očekivanja u vezi sa time ono što može da se nađe u tom odgodvoru.  

"Na primer, kada je 2003. godine odgovoreno (Zoranu) Đinđiću, rečeno je da na terenu nema potrebe da postoji bilo kakva druga vojska osim KFOR-a. Takav odgovor može da ima određenu vrednost u smislu dodatnih garancija da Kosovske bezbednosne snge ne mogu biti vojska, ili da ne mogu doći na Sever", rekla je ona. 

Kako ističe, čini se da se stavlja pritisak na KFOR da osigura da ne dođe do sukoba policije i građana. 

Euronews/Vladislav Ćup

"A to je najbitnija stvar, da se ne dozvole bliski kontakti kosovske policije i građana koji mogu da proizvedu ozbiljne sukobe i posledice", istakla je Milica Andrić Rakić. 

Dragan Bisenić je u svom tekstu naveo da bi američki, evropski i drugi izaslanici koji učestvuju u razgovorima povodom Kosova trebalo da prošire svoj vidokrug  i ciljnu grupu kojoj se obraćaju u Srbiji u vezi sa kosovskim pitanjem. 

"Njihovi sagovornici nisu samo zvanični državni predstavnici, već je obim zainteresovanih i onih koji su uključeni u ovo pitanje u Srbiji mnogo širi i obuhvata gotovo celokupnu populaciju Srbije. Izlišno je očekivati delotvorno rešenje, a koje ne bi bilo prihvaćeno i odobreno i od njih", zaključio je Bisenić.