Region u trci za nabavku dronova: Kosovo i Albanija žele Bajraktar, Priština nastavlja da gradi vojsku uz pomoć Turske

Priština je najavila da želi da kupi turske borbene bespilotne letelice Bajraktar, i to u jeku krize na severu Kosova. Istovremeno se pojavila informacija da je Albanija dogovorila kupovinu turskih dronovoa istog tipa. I Beograd najavljuje dodatna velika ulaganja u vojnu industriju, a analitičari sve te poteze posmatraju na više nivoa: kao pokazivanje mišića, modernizaciju resursa, i u slučaju Prištine - kao želju da se ide ka transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku.

Važno mesto u nabavci novog oružja u mnogim vojskama sveta, pa i regiona, u poslednje vreme predstavljau borbene bespilotne letelice. Razlog za to je što je za vojne avione potrebno izdvojiti milione evra, uz rizik od gubitaka pilota koji uvek postoji. Sa druge strane, određeni dronovi koštaju nekoliko desetina hiljada evra, i uprkos tome što ih u konfliktima koriste i velike sile, dostupni su i "malim igračima".

Bespilotne letelice su na listi želja kosovskih vlasti. Kako prenosi turska agencija Anadolija, to je potvrdio kosovski ministar regionalnog razvoja Fikrim Damka koji kaže da Kosovo u sve kupovine oružja ulazi sa ciljem odbrane. U ostvarivanju tog cilja okreću se Turskoj. 

"Pitanje Bajraktara, koje je na dnevnom redu sveta, i pitanje borbenih bespilotnih letelica, takođe je na našem dnevnom redu. Naša država stalno sprovodi studije o tome. Realizovane su posete", rekao je Damka.

On je naveo da su predstavnici prištiunskih vlasti išli da pogledaju Bajraktar letelice na licu mesta, uz opasku da je to dug proces. "Svaka država želi da ima takve bespilotne letelice u sopstvenom domu, u sopstvenom vojnom arsenalu", poručio je.

AP Photo/Efrem Lukatsky, File

Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da Kosovo, između ostalog, na neki način želi da stavi do znanja da ima oružje kojim može da pokaže mišiće u svetlu najnovije krize.

"Ono što ćemo mi najverovatnije videti jeste potencijalna proliferacija dronova na Zapadnom Balkanu, jer do sada je Srbija bila najveći operater dronova, a sada evidentno drugi žele da izjednače teren tako što će kupiti te iste sisteme. Prvo, Albanija, sa naravno, nabavkom koja je već ugovorena, a potencijalno i kosovska strana", istakao je Vuksanović.

Istovremeno Aleksandar Vučić najavljuje dodatna velika ulaganja u vojnu industriju, vredna više stotina miliona evra.

Za kosovskog analitičara Nedžmedina Spahiua, najave o kupovini oružja i ulaganjima u vojsku povezana su i sa poslednjim dešavanjima u odnosima Beograda i Prištine i on smatra da to jeste razlog za zabrinutost.

"To znači da idemo ka ratu, idemo ka sukobima, jer kad se naoružavaš, to znači da to vidiš kao jedino sredstvo za opstanak, a to nije dobro”, naveo je Spahiu za Euronews Srbija. Na pitanje da li će međunarodna zajednica to dozvoliti, ističe da to zavisi od toga da li će im to biti u interesu. 

Zbog čega su Bajraktari u fokusu?

Dronovi Bajraktar koji su se dokazali u konfliktima u svetu poslednjih godina izvorno predstavljaju izviđačke bespilotne letelice koje su u međuvremenu nadograđene u borbenom segmentu. Vojni analitičar Vlade Radulović napominje da je reč o letelici koja ima mogućnost nošenja razlčitih vrsta ubojitih sredstava. 

"Pre svega u segmentu protivoklopne borbe, u različitim kalibrima, i ubojnih sredstava koja su turske proizvodnje. Kada pitate Turke, oni će vam reći da za njih Bajraktar TB2 nije tipična borbena letelica, što nije ni geška. Oni imaju i takvu vrstu. Ali ovo je neka vrsta prelaza između klasične izvišačke letelice koja može da vrši samo izviđanje terena, ali sa druge strane ima mogućnost borbenog dejstva po zadatim ciljevima na zemlji", napominje Radulović za Euronews Srbija.

Upitan za šta bi na primer Priština mogla da upotrebi te dronove, ponavlja da se oni koriste za dejstva po oklopnoj sili, odnosno po oklopno-mehanizovanim jedinicama i tenkovima, borbenim vozilima pešadije i slično. Mogu da dejstvuju i po radrima, višecevnim raketnim sistemima i PVO sistemima.

"To je ono što čini neku okosnicu borbe kada poredite bespilotne letelice koje poseduju mogućnost nošenja ubojnih sredstava - uslovno rečeno mala cena koštanja i opet izuzetno velika šteta i onesposobljavanje protivnika. Ovo pričam u nekoj uopštenoj formi. U konketnom slučaju, čini mi se da bi na taj način Kosovske bezbednosne snage, odnosno ono čemu Priština teži, a to je uspostvlajanje oružanih snaga ili takozvane kosovske vojske, potencijalno pokušale da se suprotstave (u slučaju nekog potencijalnog sukoba), onome što čini najveću snagu Vojske Srbije, a to su oklopno-mehanizovane jedinice, različita borbena vozila novije generacije koje proizvodimo, ali i nešto starija", rekao je Radulović.

Kakve bespilotne letelice ima Vojska Srbija? 

Oružane snage Srbije su ranije krenule da se bave pitanje dronova, a Vlade Radulović ističe da se to rad na dva polja. Prvi segment predstavlja jačanje sopstvenih kapaciteta.  

"Ne zaboravite da mi proizvodimo izviđačku bespilotnu letelicu Vrabac i da se ona nalazi u našim oružanim snagama. Pokušavali smo i da osnujemo proizvodnju Pegaza kao borbene bespilotne letelice. Sada smo to uspeli, ali zahvaljujući saradnji sa kineskim partnerima na tom projektu. To je taj jedan segment jačanja sopstveniih sposobnosti”, naveo je on.

Drugi segment je, ističe, ono što je Srboja kupila u određenom vremenskom periodu, a to su kineske bespilotne letelice CH-92A.

"Postoje nagoveštaji da će se kupiti još jedan tip kineskih borbenih letelica nešto boljih karakteristika, mislim po mogućnosti nošenja veće količine ubojnih sredstava, ili težih ubojnih sredstava, mislim na težinu bojeve glave koju nose", naveo je. 

Takođe, napominje da su se pojavile informacije od državnog vrha da će Srbija, između ostalof, ući u aranžman sa turskom kompanijom "Bajkar", koja proizvodi i dronove Bajraktar TB2.

Da li svedočimo trci u naoružanju u regionu? 

Vuk Vukasnović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku napominje da Beograd pokušava da ojača svoje vojne kapacitete da bi imao oruđe za politički uticaj.

"Sa druge strane kosovska strana pokušava da uzvrati udarac i da izjednači teren, a naravno igrači poput Turske svakako koriste nabavke naoružanja u pokušaju da ojačaju svoj interes na Balkanu. Ali i trenutni rat u Ukrajini  isto igra izvesnu ulogu", poručuje Vuksanović.

Vlade Radulović međutim, ističe da proces koji svedočima, sa izuzetkom Prištine, oslikava određenu nuždu, jer je vreme učinilo svoje, a resursi oružanih svih oružanih snaga su ograničeni.

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije

"Možete modernizovati nešto što ima smisla, ali prosto dođe trenutak kad nešto morate i kupiti. Sa druge strane i sami uslovi bojišta se menjaju, drugačije su taktike i strategije. Pojavljuju se neka nova borbena sredstva i izazovi na koje ne možete najadekvatnije da odgovorite sa onim što imate. Odatle se javlja potreba da kupujete nešto novo, i čini mi se da je to situacija na čitavom Balkanu", istakao je on. 

Međutim, kaže da kada je reč o prištinskim vlastima, ne bi trebalo zaboraviti da su oni 2018. godine izmenili tri zakona koja se odnose na segment bezbednosti.

"Oni se nalaze u jednom, uslovno rečeno desetogodišnjem procesu transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u ono što Priština želi da nazove Vojska Kosova. Kada posmatrate sa tog aspekta, onda vam je jasno da ove stvari nemaju mnogo veze sa trkom u naoružanju, ni sa zanavljanjem i modernizacijom, već sa stvaranjem kapaciteta koji će biti potrebni takvom sistemu", zaključio je Radulović.