Igre 
Rat u Ukrajini "trgao" Brisel da stegne obruč oko Zapadnog Balkana: Evroturbulencije na regionalnom nebu i u 2023.
Komentari18/01/2023
-21:00
Žozep Borelj, Ursula fon der Lajen, Olaf Šolc, Analena Berbok, Karl Nehamer - ovo su imena samo nekoliko evropskih zvaničnika u nizu onih koji su u proteklih deset meseci posetili region Zapadnog Balkana. Ređale su se posete, a ređale su se i poruke optimizma, pa je tako posle nekoliko godina zastoja proširenje Evropske unije ponovo vraćeno u fokus. Zašto baš sada? Za analitičare odgovor na ovo pitanje čini se prilično jasnim - ruska invazija i rat koji mesecima bukti u Ukrajini naterao je zapadne lidere da "čvršće zagrle" region koji dve decenije čeka u predvorju EU.
Do kraja 2022. godine bilans je otprilike izgledao ovako: održana su dva samita EU-Zapadni Balkan, jedan prvi put u regionu, održan je i prvi samit Evropske političke zajednice, a oživljen je i Berlinski proces koji je rezultirao potpisivanjem nekoliko sporazuma. Uz to, put Severne Makedonije i Albanije ka EU konačno je odblokiran, a status kandidata za članstvo nedavno je dobila i Bosna i Hercegovina.
"Jasno je da je rat u Ukrajini takoreći trgao Brisel da se aktivnije pozabavi politikom proširenja, pre svega po pitanju Zapadnog Balkana. Dešavanja na istoku Evrope dovela su do preispitivanja EU kada je integracija u pitanju, jer su pokazala stratešku važnost ovog regiona za EU", rekao je za Euronews Srbija Miloš Pavković, istraživač u Centru za evropske politike.
I dok na prvi pogled deluje da je većina zemalja, pojedinačno, dobila neku nadu da će evropski put imati manje prepreka, konkretniji napretak izostao je u slučaju Srbije koja ove godine nije uspela da otvori nijedan klaster u pristupnim pregovorima. Osim što je Beograd više puta čuo poruke da je Srbiji mesto u "evropskoj porodici", čuo je i pozive da se uskladi sa spoljnom politikom EU. Evropski parlament usvojio je čak u novembru rezoluciju kojom traži da se dalji napredak uslovi uvođenjem sankcija Rusiji. Osim toga, Evropski parlament je i danas usvojio Rezoluciju o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (ZSBP), u kojoj se, u delu koji se odnosi na Srbiju, Beograd poziva da se uskladi sa spoljnom politikom Unije.
Ali, dok to pitanje ostaje otvoreno, Brisel se, deluje, angažovao više nego ikada pre da reši jedan drugi, i to gorući. Prethodnih meseci kriza između Beograda i Prištine bila je u više navrata na korak od eskalacije, a pojačana diplomatska aktivnost dovela je do konkretnijih predloga i do pominjanja čak i rokova za postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa.
Brisel morao da ponudi nešto konkretno
Ruska invazija na Ukrajinu konačno je pogurala EU da shvati strateški značaj Zapadnog Balkana i potencijal Moskve da iskoristi nerešene sporove u regionu kako bi podrivala Zapad, piše Politiko u analizi. Lideri EU, kako se dodaje, sada moraju da iskoriste trenutak kako bi pokrenuli politiku proširenja na male i krhke zemlje u regionu sa ukupnom populacijom od oko 18 miliona ljudi, ili rizikuju da ih "Rusija i Kina koriste u svojim igrama moći".
"Svaka zemlja je učinila neke korake koji su omogućili Evropskoj uniji da pruži neke pozitivne signale. S druge strane, i sam momentum je doveo do toga da EU i države članice na neki način poguraju ceo proces integracija Zapadnog Balkana", rekao je za Euronews Srbija Nemanja Todorović Štiplija sa portala European Western Balkans.
Povezane vesti
Kada su lideri EU ekspresno dodelili Ukrajini i Moldaviji status kandidata, zemlje Zapadnog Balkana su se iz opravdanih razloga plašile da će biti gurnute još dalje u red za čekanje na članstvo. Isto tako, kada je nemački kancelar Olaf Šolc pozvao na reformu EU pre nego što nove članice budu primljene, to je zvučalo kao mogućnost da se čekanje oduži još više. Brisel je morao brzo da reaguje i da zapadnobalkanskim zemljama ponudi nešto konkretno.
Tanjug/AP/Petr David Josek
Rezultat je bio održavanje prvog samita Evropske političke zajednice zamišljene kao platforme kroz koju će se jačati dijalog i saradnja na kontinentu, a na njemu su se okupili lideri čak 44 zemlje evropskog kontinenta. Mesec dana kasnije, lideri Zapadnog Balkana potpisali su u Berlinu i sporazume o međusobnom priznanju ličnih karata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija, a potpisana je i deklaracija o smanjenju cena rominga između EU i regiona.
Ništa od ovoga, međutim, nije zamena za evrointegracije, a pomak u njima bio je ograničen.
"Na kraju godine, jedino Albanija i Severna Makedonija mogu biti zadovoljni zvaničnim otvaranjem poglavlja, mada Makedonija ima i dodatni uslov promene Ustava koji će biti mukotrpan. Ostale zemlje su uglavnom stagnirale ili čak nazadovale. Crna Gora, koja je još ranije otvorila sva pregovaračka poglavlja, još uvek nije dobila merila za zatvaranje. Srbija tokom ove godine nije otvorila nijedno poglavlje, a u poslednjem izveštaju Evropske komisije evidentirano je i nazadovanje u poglavlju 33 – Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. BiH je tokom čitave godine bila paralisana, ali dobijanje statusa kandidata je pokušaj EU da je trgne i pogura“ ka reformama i članstvu", rekao je Pavković.
Novinar iz Sarajeva Ranko Mavrak smatra da ovakav ishod nije rezultat napora vlasti u BiH, nego izmenjenih geopolitičkih okolnosti u kojima je Evropskoj uniji važno da se izbori za svoj uticaj i status na Zapadnom Balkanu, kako to ne bi iskoristili neki drugi igrači.
"Hoće li biti političke volje da se ipak nešto uradi sa stajališta onih koji će preuzeti vlast u ovoj državi za koji mesec u ovome trenutku je teško predvideti. Na njihovu benevolenciju i dobru volju ne treba preterano računati. Oni mogu učiniti korake samo ukoliko budu pod istinskim pritiscima, jer zaista se pokazalo da bez intervencije i odlučnijih angažmana međunarodne zajednice u BiH teško šta može biti pomereno", istakao je on.
Kakvo je stanje u evrointegracijama Srbije?
Poslednji put Srbija je otvorila klaster 14. decembra 2021. godine. Reč je o Klasteru 4 - Zelena agenda i održivo povezivanje, koji se sastoji od četiri pregovaračka poglavlja. Još tada, srpski zvaničnici isticali su da je za otvaranje spreman i Klaster 3, međutim, godinu dana kasnije to se nije dogodilo.
Povezane vesti
Evropski zvaničnici nisu propuštali priliku da napomenu da je potrebno da se Srbija uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Takođe, kriza na Kosovu zapretila je da uspori napredak Beograda.
Tanjug/AP/Darko Vojinović
Beograd je, kako kaže Miloš Pavković, neke mere već preduzeo. Naime, imenovanje Tanje Miščević za novu ministarku za evropske integracije šalje poruku da sa bivšim glavnim pregovaračem za članstvo u EU, Beograd stavlja veći akcenat na pitanje pristupanju. Međutim, nesumnjivo je da je Srbija dobila i jasne signale šta treba da uradi.
"Evropski parlament je u novembru usvojio rezoluciju kojom traži da se dalji napredak u pregovorima između Srbije i EU uslovi uvođenjem sankcija Rusiji. S druge strane, holandski parlament je usvojio nedavno rezoluciju kojom zahteva da se Srbiji ukine bezvizni režim sa EU ukoliko se ne usaglasi sa viznom i spoljnom politikom EU. To su jasni signali za Srbiju šta treba da radi ukoliko želi napredak ka članstvu u EU. Srbija je već počela da se usaglašava sa viznom politikom EU uvodeći nedavno vize Indiji, Tunisu i Burundiju. Preostaje da vidimo da li će se Srbija usaglasiti i sa spoljnom politikom EU u 2023", rekao je on.
Povezane vesti
Šta očekivati 2023. godini?
EU je ove godine počela da obraća pažnju na dugo zanemarivani region, piše Politiko. Taj vidljiviji angaman trebalo bi i da nastavi, a osim toga trebalo bi da preoblikuje i svoj "glomazni" proces pristupanja kako bi se raspodelilo više finansijskih i tržišnih prednosti. Naravno, najveći deo posla ostaje na zemljama kandidatima.
"Crnu Goru čekaju parlamentarni i predsednički izbori na proleće – u najavi još jedna godina zastoja. Severna Makedonija će biti opterećena komplikovanim ustavnim promenama. Albanija je jedina država regiona neopterećena unutrašnjim problemima i političkom nestabilnošću", rekao je Pavković.
FoNet/Evropski savet
Što se tiče Srbije, ukoliko se usaglasi sa spoljnom politikom EU, ima dobre šanse za napredak u 2023. godini, međutim pitanje Kosova i trenutne tenzije prete da uspore napredak Srbije ukoliko se problemi ne reše.
A tu je ostalo otvoreno još jedno pitanje, a ono se tiče prištinskog zahteva za članstvo u EU i činjenice da Švedska koja je preuzela 1. januara predsedavanje može to pitanje da pogura. Međutim, nakon Švedske na red dolazi Španija.
"Uloga predsedavajuće države u odluci po pitanju statusa kandidata za Kosovo biće važna jer predsedavajuća država može lobirati i imati veliki uticaj na donošenje odluke. Španija tradicionalno podržava teritorijalni integritet Srbije, ali u slučaju potpisivanja novog sporazuma između Beograda i Prištine, Španija kao i ostale četiri države koje ne priznaju Kosovo mogu ipak podržati kandidaturu Kosova, ili biti uzdržani na glasanju", zaključio je Pavković.
Komentari (0)