Zahtev Prištine za članstvo u EU opet otvorio staro pitanje: Menja li se raspoloženje u petorci koja ne priznaje Kosovo

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N.Z, T.V.

17/12/2022

11:08

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Pet država članica Evropske unije - Grčka, Španija, Kipar, Rumunija i Slovačka - ne priznaju nezavisnost Kosova. Ipak, priča o tome da bi neka od njih mogla da promeni stav ponovo je postala aktuelna nakon što je u javnost isplivao takozvani francusko-nemački predlog za dogovor Beograda i Prištine, a kako će one reagovati postalo je posebno važno i pošto je Kosovo zvanično podnelo zahtev za članstvo u EU. I dok su iz pojedinih prestonica stizale izjave da njihove pozicije ostaju iste, analitičari ukazuju da u okolnostima koje se menjaju nije isključena ni promena raspoloženja unutar ove petorke.

Kako će tačno Brisel da odgovori na ovu aplikaciju za članstvo zasad je i dalje velika enigma, ali je činjenica da je ovo pitanje, pravno gledano, veoma diskutabilno. Naime, Ugovor o EU, odnosno Lisabonski ugovor iz 2007. godine predviđa da članice mogu postati samo države, a kosovska državnost i te kako je upitna samim tim i što je pomenutih pet zemalja ne priznaje.

I iako je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić sugerisao da se ove zemlje, kao i Mađarska, protive članstvu Kosova, te da je od mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta dobio uverenje da će, ako bude izjašnjavanja, Mađarska glasati protiv, u javnost su ponovo doprle sumnje u to koliko su neke članice sigurne u svoju poziciju.

Baš o tome pre nekoliko meseci govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je tom prilikom rekao da je za neke zemlje siguran "da neće okrenuti ploču, ali da u jednu nije".

"Ali ne želim da iznosim javnu sumnju, jer to nisu uradili. I dok to ne urade, naši su veliki prijatelji", rekao je on.

Grčka spremna da "otopli odnose" sa Kosovom?

A baš ta jedna zemlja koja je u poslednjih nekoliko meseci izazivala najviše pažnje jeste Grčka. Iako je nova ambasadorka te zemlje u Beogradu Marija Levandi pre nekoliko dana Vučiću dala uverenja da Grčka ne menja svoju poziciju po pitanju Kosova, analitičari ukazuju da je među onima koji bi mogli da se predomisle Atina prva na redu.

Iako zvanično ne priznaje Kosovo kao državu, Grčka prihvata njegovo članstvo u nekoliko međunarodnih organizacija, a prošle godine se govorilo i o Kancelariji za trgovinske odnose i ekonomske poslove koju Priština ima u Atini i koja je "unapređena" u Kancelariju za kosovske interese u Atini.

"Vidimo da je Grčka spremna da potencijalno i u meri u kojoj im to dopušta njihova spoljna politika da otople odnose sa Kosovom, imajući u vidu da oni imaju albansku manjinu, da imaju trgovinske mogućnosti da posluju tamo. Oni ja mislim čekaju da se i Srbija izjasni, da vidimo kako ćemo rešiti dalje taj dijalog", rekao je za Euronews Srbija Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.

Kako je ranije za Euronews Srbija rekao Nikos Pelpas, dopisnik grčke nacionalne televizije iz Srbije, izvesno je da Grčka trpi pritiske, uglavnom od Vašingtona da prizna Kosovo, a kako dodaje, poznato je da unutar Ministarstva spoljnih poslova Grčke postoji jedna grupa diplomata koja misli da bi bilo korisnije za grčke nacionalne interese da se približi Albaniji.

"Oni procenjuju da ako Grčka prizna nezavisnost Kosova, korist će biti veća nego da održava odnose sa Beogradom, koji se baziraju na tradiciji, emocijama", rekao je on.

Pelpas je, imajući u vidu da je jedan od razloga za nepriznavanje Kosova i taj što Grčka ne podržava odvajanje severnog dela Kipra, rekao da je teško porediti ova dva slučaja. Govoreći i poziciji Kipra, koji takođe ne priznaje nezavisnost Kosova, grčki novinar ističe da Kipar ima čvrst stav i da neće menjati svoju odluku, nezavisno od odluka drugih zemalja, osim ukoliko možda Srbija prihvati neki sporazum.

A kada je reč o čvrstom stavu, njega je dosad možda i najviše pokazala Španija. Bivši premijer Španije Marijano Rahoj 2018. godine je odbio da učestvuje na Samitu EU i Zapadnog Balkana, koji se održavao u Sofiji, tvrdeći da je prisustvo Kosova neprihvatljivo. Međutim, Madrid jeste davao signale da bi situacija mogla da se promeni u slučaju da se postigne dogovor između Beograda i Prištine.

"Upitno jeste kako će Španija i Kipar reagovati. Španija nije spremna fudbalsku utakmicu sa njima, ali niko ne želi u ovom trenutku, čak ni Španija da kaže ne mi ne podržavamo francusko-nemački plan, pogotovo imajući u vidu da su svi načelno pristali. Španija će pristati na sve ono na šta Srbija pristane. Tako da ne bih rekao da je Španija promenila stav ali svakako u vreme ove krize i Španija shvata da se i ova kriza u ovom delu Evrope treba privesti kraju", naglasio je Strahinja Subotić.

Prvo dogovor sa Beogradom, pa tek onda dalje ka EU?

Podnošenje zahteva za članstvo u EU, kako je naglasio Dačić, nije dobar potez i to dvostruko - prvo zato što je jasno da ne postoji jedinstven stav oko statusa Kosovo i drugo pitanje očigledno u uslovima apsolutnog nepoštovanja svih sporazuma koje se od strane Prištine dešava, prosto je nemoguće da neko razmišlja o tome. Kako je rekao, ovo je više jedan "političko-marketinški potez za unutrašnju političku upotrebu na samom Kosovu".

Sa tim je saglasan i Dragiša Mijačić, koordinator radne grupe Nacionalnog konvnta o EU za poglavlje 35, koji kaže da su i zemlje Kvinte izrazile svoje negativno mišljenje o aplikaciji.

"Zemlje Kvinte koje učestvuju, koje su iz Evropske unije, koje učestvuju u radu Kvinte, su takođe izrazile svoje negativno mišljenje o toj aplikaciji. Otuda možemo smatrati tu aplikaciju više za unutrašnju upotrebu na samom Kosovu nego što ona će zaista imati neke efekte u smislu evrointegracija Kosova u ovom trenutku", rekao je on.

Ono što trenutak u kome Priština aplicira čini posebno specifičnim jesu najnovije tenzije na terenu. Dodatno, dijalog je upravo zbog novih problema u zastoju, a bilo kakav dogovor reklo bi se - ni na vidiku, što i za prištinske analitičare znači da će inicijativa sada teško proći.

"Ne verujem da će se to desiti pre nekog dogovora sa Srbijom, jer bi to značilo da ipak EU stavlja po strani to, dogovor između Kosova i Srbije. To je jako važno i za principe Evropske unije da si iz zemlje koja je za članstvo da mora da reši probleme sa susedima. To je bilo i u slučaju sa Bugarskom i sa Rumunijom i Mađarskom, Slovenijom i Hrvatskom...Tako da ipak mi moramo rešiti ovde probleme pre nego što budemo u Evropskoj uniji", rekao je politički analitiča Nedžmedin Spahiu.

Pored Evropske unije, Kosovo nije članica ni Ujedinjenih nacija, NATO, Saveta Evrope... Sa druge strane jeste deo devet međunarodnih organizacija iz oblasti ekonomije, trgovine, pravosuđa i sporta.

Podsetimo, ambasadori zemalja članica Evropske unije usaglasili su pregovarački mandat i za viznu liberalizaciju. To u praksi znači da je napravljen ključni korak ka tome da kosovski građani putuju bez viza, najkasnije od 1. januara 2024. godine.