Meri Kejt Šnajder za Euronews Srbija: Američka podrška Prištini nije neograničena

Ukoliko najnovija kriza na Kosovu u vezi sa registarskim tablicama preti miru i stabilnosti, a deluje da preti, SAD će se uključiti kako bi se to pitanje rešilo, rekla je za Euronews Srbija Meri Kejt Šnajder, direktorka odseka za globalne studije Univerziteta Lojola u Merilendu i ekspertkinja za Zapadni Balkan. Ona je istakla da Američka podrška Prištini nije neograničena, a kada je u pitanju odnos SAD i Srbije navodi da je komplikovan i ga i dalje definišu godine Slobodana Miloševića. 

Prema njenoj oceni prihvatanje kosovske vlade da odloži kažnjavanje građana s tablicama koje izdaje Srbija tek na zahtev američkog ambasadora pokazuje da su SAD i dalje snažan igrač na Zapadnom Balkanu i da zapadnobalkanske države reaguju na zabrinutost Sjedinjenih Država.

"Ako SAD izraze zabrinutost povodom nečega, države na Zapadnom Balkanu imaju sluha za to. Druga stvar, to nam pokazuje da Sjedinjenje Države reaguju na Zapadni Balkan i ostaju duboko posvećene stabilnosti na Kosovu i šire u regionu, tako da ako postoji pretnja toj stabilnosti, SAD će delovati", navodi Šnajder.

"Godine Miloševića obeležile odnos SAD i Srbije"

Ona je istakla i da se ne može reći da je američka podrška Prištini neograničena i da su Sjedinjene Države imale određene rezerve u svom odnosu prema Prištini.

"SAD želi da vidi demokratsku i multietničku državu na Kosovu. I žele da ta država doprinosi stabilnosti u regionu. Ako je Priština posvećena tom cilju, SAD može da radi s Prištinom. Stoga, ne verujem da je američka podrška neograničena", objašnjava sagovornica Euronews Srbija.

S druge strane, ocenjuje da je odnos Srbije i Sjedinjenih Američkih Država komplikovan.

"Veliki deo toga ima veze sa istorijom. Godine Slobodana Miloševića su zaista obeležile odnos SAD sa Srbijom na način koji ga i dalje definiše. Trenutno je on na nivou oprezne saradnje i mislim da će biti neophodno još neko vreme i izgradnje poverenja kako bi se produbio taj odnos između SAD i Srbije", kaže Šnajder.

Dodaje da postoje pitanja oko kojih su Srbija i SAD u potpunom saglasju, a i ona oko kojih se ne slažu.

"Mislim da obe strane žele da nađu zajednički jezik, ali potrebno je još vremena i komunikacije da bi se izgradio odnos za koji bismo mogli da kažemo da je odnos zajedničkog rada na zajedničkim ciljevima", objašnjava.

Rat u Ukrajini pokazao važnost snažnih bilateralnih veza na Zapadnom Balkanu

Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, Šnajder ističe da se dodatno američko angažovanje u Bosni i Hercegovini videlo sa imenovanjem specijalnog izaslanika Metjua Palmera, te da smatra da bi u budućnosti trebalo očekivati dalji kontinuirani angažman.

"SAD su apsolutno posvećene očuvanju mira i stabilnosti u BiH i to uključuje očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje. I mislim da štagod je potrebno kako bi se postigli ti ciljevi će biti na stolu u smislu razgovora koje SAD imaju sa Bosnom i Hercegovinom", navodi ona.

Prema njenoj oceni rat u Ukrajini pokazuje važnost održavanja snažnih bilateralnih veza na Zapadnom Balkanu i da pokazuje koliko je važno da se nastavljaju ti razgovori, da se održavaju te veze na što bolji način, kako bi se omogućio mir i bezbednost na evropskom kontinentu.

"Mislim da ruska invazija primorava i donosioce odluka i stručnjake da kritički razmišljaju o tome koliko brzo konflikti mogu izbiti i koliko je teško konflikte rešiti. Mislim da sve ovo primorava i donosioce odluka i stručnjake da preispitaju situacije koje su zamrznute u vremenu. Mislim da ćemo videti kontinuirani razgovor i dijalog o tim pitanjima", zaključila je ona.