Trka sa vremenom oročena na 21. novembar: EU upozorava na "opasnu situaciju" na Kosovu ako rešenje izostane
Komentari15/11/2022
-21:30
Prava trka sa vremenom, oročena na 21. novembar, odvija se upravo na relaciji Beograd-EU-Priština, a kako sada stoje stvari rešenje za pitanje tablica koje je, prema rečima evropskih posrednika prouzrokovalo najveću krizu na Kosovu poslednjih godina, još se ne nazire. Ukoliko se procene i upozorenja evropskih zvaničnika ostvare, a do tog 21. novembra rešenje ne bude nađeno rešenje, situacija bi mogla da postane - opasna. Ipak, može li ona biti izbegnuta ili, drugačije rečeno, može li evropsko posredovanje da primora prištinskog premijera Aljbina Kurtija da odluku o naplati kazni promeni na vreme?
Dopisnica Euronews Srbija iz Brisela javlja da je evropska diplomatija posebno usmerena na rešavanje ovog pitanja, o čemu svedoči i niz upozoravajućih izjava. Među njima, i ona visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku Žozepa Borelja, koji je izjavio je da se na Kosovu trenutno dešava najveća kriza od 2013. godine, te da i Beograd i Priština moraju da pokažu spremnost da spuste tenzije. Upravo je Borelj taj koji je govorio i o "opasnoj situaciji" koja preti u slučaju nepostizanja dogovora u narednih pet dana, a iako Brisel apeluje na obe strane, sagovornici Euronews Srbija ukazuju da je ključ, ipak, u Prištini.
Situacija na Kosovu je eskalirala nakon smene regionlanog komandira za Sever Nenad Đurića upravo zbog problema sa tablicama, nakon čega su kao odgovor Srbi sa severa KiM odlučili da napuste sve prištinske insitucije, uključujući i policiju, pravosudne organe i političke institucije. To je stvorilo svojevrstan vakuum, u kome Srbi očekuju da Priština i Kurti odustanu od jednostrano povučenih poteza, uključujuči i tablice, ali i da dođe do formiranja Zajednice srpskih opština govororene upravo te 2013. godine u okviru Briselskoh sporazuma.
Ipak, da li će EU i širi međunarodni faktor uspeti da izvrše dovoljan pritisak na Kurtija i da se odluka u poslednjem trenutku promeni, za analitičare je i dalje "pitanje od milion dolara", a dok se rasplet čeka, na severu su raspisani i lokalni izbori, za koje se i dalje ne zna ni kako će biti organizovani, niti ko će na njima tačno učestvovati.
"Goruća tema" u Briselu
Ministri spoljnih poslova zemalja članica EU razgovarali su u ponedeljak u Briselu o Zapadnom Balkanu, a situacija na Kosovu, kako se čini, bila je "goruća tema" posle koje je Borelj pozvao i na hitan nastavak dijaloga između Beograda i Prištine. U Brisel već danas, kako nezvanično saznaje Euronews Srbija, stiže glavni pregovarač prištinske strane Besnik Bisljimi, ali još nije poznato kada će se u razgovore uključiti i srpska strana.
"Ne smemo da stignemo do ovog datuma bez dogovora, ili ćemo biti na ivici opasne situacije. Znate da je povlačenje Srba iz institucija, napuštanje policije i suda, stvorilo vakuum na severnom Kosovu. U tom vakuumu, najgore može da se dogodi. Obe strane treba da pokažu više fleksibilnosti. Poruka ovog saveta je jasna: potreban je konkretan napredak. Predstavili smo predlog. Zahvaljujem se Nemačkoj i Francuskoj što su ga odlučno podržale. Kosovski Srbi treba da se vrate u institucije. Vlasti na Kosovu moraju pokazati fleksibilnost u pogledu registarskih tablica i raditi na primeni dogovora o Zajednici srpskih opština bez odlaganja", rekao je Borelj.
Ipak, odgovor na pitanje šta se tačno može očekivati tog 21. novembra i dalje je prilično maglovit. Kako je rekla premijerka Srbije Ana Brnabić saglasna je sa Boreljom da taj dan ne bi trebalo sačekati bez dogovora, a dodala je i da Srbi sa KiM ne traže mnogo, već samo poštovanje Briselskog sporazuma. Šta će se dešavati od nedelje u ponoć - nije sigurna, a kaže i da Srbija ima mnogo toga da izgubi imajući u vidu koliko je ekonomski napredovala.
A koliko je situacija na severu Kosova zaista napeta, glavna i odgovorna urednica portala Kossev u razgovoru za Euronews Srbija opisuje rečima "krhki mir". Kako naglašava, ključ svega je u dogovoru za briselskim stolom između Aljbina Kurtija, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ostalih učesnika. Međutim, Slobodan Zečević iz instituta za evropske studije navodi da je situacija vrlo složena i da ostaje da se vidi da li EU ima mehanizme da "privoli" Kurtija na neki dogovor.
Datum koji se čeka uz neizvesnost i strah
Borelj je, nakon sastanka ministara spoljnih poslova zemalja EU dodao da nije prihvatljivo da bilo koja strana krši ili ignoriše svoje obaveze iz dijaloga. On je rekao i da su i on i glavni posrednik spremni da odmah nastave rad na narednim koracima kako bi se našlo praktično rešenje kada je reč o registarskim tablicama.
A to pitanje opterećuje odnose dve strane već neko vreme i u više navrata dovodilo je do pojačanih tenzija. Prošli vikend na Kosovu i Metohiji bio je veoma buran jer su Srbi podneli ostavke na sve funkcije u prištinskom sistemu i administraciji, uz poruku da će ta odluka ostati na snazi dok Priština ne počne da poštuje međunarodno pravo i dok ne povuče jednostrane odluke, uključujući i odluku o preregistraciji vozila, kao i dok ne formira Zajednicu srpskih opština. Uprkos pozivima sa Zapada, nijedna ni druga strana, zasad, ne odstupaju.
Kako ističe Zečević, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti se oglušio o apele Evropske unije da odloži preregistraciju, i pitanje je da li će je promeniti u poslednjem trenutku.
"Da li Kurti može da promeni stav u poslednjem trenutku, to ćemo da vidimo. U poslednjem trenutku je pronađeno i rešenje u vezi sa ličnim kartama, a da li postoji neko slično rešenje za tablice ostaje da se vidi. Albanci su prilično tvrdi, i izazvali su ogromno nezadovoljstvo srpskog naroda na severu Kosova. Govori se da Kurti ima podršku Nemačke već duže vreme, ali ima podršku - u čemu? To je sad suština, da li on zaista ima podršku u tome da minira dogovore koji su postignuti još pre 10 godina u Briselu", rekao je on za Tanjug.
Lazarević navodi da je Kurti vrlo rigidan u političkom smislu, da forsira svoju svoju agendu i da nije osoba koja je pokazala fleksibilnost.
Kako naglašava, ono što je Borelj rekao je praktično potvrda onoga čega se i sami stavnovnici plaše, a građani su vrlo oprezni iako na severu deluje da je mirno.
"Čini mi se da nemam bolji izraz kad opisujem taj mir, a to je reč krhki mir, ali mislim da u ovom trenutku nema boljeg opisa", rekla je ona.
I portparol Evropske komisije zadužen za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano ponovio je da je u toku jedna od najgorih kriza još od 2013. godine, te da se Evropska unija trudi da pomogne, ali da ne bi trebalo da ona bude ta koja je najviše zainteresovana za pronalazak rešenja.
"Neću ulaziti u detalje po pitanju svega onoga što se radi, na svim nivoima, uključujući i najviši nivo. Visoki predstavnik je pričao sa obe strane - premijerom Kurtijem i predsednikom Vučićem prošlog petka. Angažovan je i sprecijalni predstavnik Lajčak, koji se danas sastaje sa glavnim kosovskim pregovaračem. I to je jedan od primera koraka koje preduzimamo. Ali, kao što je to i inače praksa, mi ne komentarišemo i ne objavljujemo sastnake na nivou pregovarača. To je praktični, radni nivo na kome se suočavamo sa problemima i pripremamo rešenja, kako bi se onda njima bavilo na najvišem nivou. Mi ostajemo posvećeni tome da dočekamo premijera Kurtija i predsednika Vučića u Briselu, na sastanku na najvišem nivou, baš kao što je visoki predstavnik rekao juče, čim oni budu spremni da pokažu evropsko ponašanje i spremnost za traženje evropskog rešenja za međusobne probleme", rekao je on.
Izbori spoticanja
Paralelno sa pitanjem tablica, nerešeno je zasad i pitanje pravnog vakuuma koji je nastao izlaskom Srba iz kosovskih institucija, među kojima su bili i gradonačelnici četiri opštine sa severa KiM. Odluku Srba da napuste institucije, Zečević vidi kao protest, a ne kao rešenje, i napomunje da Srbi moraju da imaju svoje institucije na severu Kosmeta, koje bi funkcionisale i štitile naš narod.
"Svaki narod ima potrebu za svojim institucijama, policiju, sve službe - od komunalnih, vatrogasaca, zdravstva do prelaska granice i bezbednosti. Tako da ovo nije rešenje koje donosi normalan život Srbima, i to je problem", navodi Zečević.
Rešenje za gradonačelnike biće potraženo na lokalnim izborima. Predsednica Kosova Vjosa Osmani raspisala je vanredne izbore za 18. decembar i oni će biti održani u opštinama Severna Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan.
Odluka je donesena nakon završetka konsultacija s predstavnicima političkih partija i Centralne izborne komisije. Sastanku su prisustvovali predsednik Partije kosovskih Srba Aleksandar Jablanović i predsednik Progresivno-demokratske stranke Nenad Rašić.
"Da vam kažem kao čovek koji dolazi sa severa Kosova, to je raspoloženje većinskih građana na severu, to su Srbi, tako da se na ove izbore ne treba izaći sada, kako sada stvari stoje. Da li će se to nešto u međuvremenu menjati i u kom pravcu, to mnogo zavisi od raspoloženja građana, od poteza vlade u Prištini, ali i pre svega od poteza naše vlade u Beogradu. Mi moramo još jednom, ponavljam da imamo jasnu i blisku koordinaciju sa Vladom Republike Srbije pošto ovo nisu obični izbori. Ovo su izbori u jednom specifičnom trenutku koji može da bude jako nepredvidiv", rekao je Jablanović.
Rašić čak kaže da uslova za izbore nema, te da oni čak mogu da budu iskorišćeni za podizanje tenzija.
"Jednostavno uslova za izbore nema, odnosno izbori samim kao takvim mogu čak i da budu iskorišćeni za eventualno podizanje tenzija, konflikte, incidente, čak i eskalacije određenih neželjenih radnji, nasilja. I čak sam zahtevao da se nađe drugi način, da se nađe način kako da izbore u ovom momentu takođe odložimo ili bar nađemo način na koji možemo da ih prolongiramo na određeni vremenski period", rekao je on.
Kako je saopštila Srpska lista, oni na izborima neće učestvovati, kao ni građani koji podržavaju ovu stranku.
Kurti je rekao je da prištinske vlasti neće dozvoliti vakuum na severu KiM i da se izbori u četiri opštine moraju održati, ali i odbacio mogućnost formiranja Zajednice srpskih opština. U izjavi za agenciju APA Kurti je rekao da se prazna mesta na severu KiM, nakon povlačenja Srba iz kosovskih institucija, moraju brzo popuniti i da se ne može čekati na povratak Srba.
"Za mesta četiri gradonačelnika na severu KiM moraćemo da organizujemo nove izbore", naveo je on i dodao da što se tiče 10 poslanika Srpske liste, njihova mesta treba da popune drugi.
Međutim, Lazarević ističe da je "ključ" za briselskim stolom i napominje da ukoliko ne dođe do neke promene na terenu ne može da zamisli da će se izbori održati.
"Oni mogu da se formalno raspisuju, mogu da se ispune oni zahtevi kosovskog zakonodavstva, ali se oni odgovorno tvrdim, ukoliko ne dođe do političkih rešenja, sasvim sigurno na severu neće desiti", zaključila je ona.
Komentari (0)