Očekuje se početak pretrage za nestalima, Košare su stavljene kao prvi red prioriteta

Predsednik Komisije za nestale osobe Vlade Srbije Veljko Odalović izrazio je danas očekivanje da će Priština da izda nalog za pretragu za nestalima na Košarama, na lokaciji za koju se pretpostavlja da su na njoj pokopana tela nastradalih vojnika nekadašnje Vojske Jugoslavije. 

Odalović je na okruglom stolu o kidnapovanima i nestalima u Gračanici rekao da je pretraga na bivšoj karauli Košare prioritet najvišeg reda u traganju za nestalim osobama. 

"Košare su stavljene kao prvi red prioriteta. Postoji jedna informacija koja je potkrepljena i konkretnim snimkom koji govori o tome šta se desilo sa jednim brojem vojnika. Verujem da ćemo to uraditi, mislim da će to biti u narednih nekoliko dana", rekao je Odalović, prenosi RTS. 

O traganju na Košarama predstavnici Radne grupe za nestale razgovarali su u aprilu, a u novembru prošle godine posetili tu lokaciju. 

Dve decenije potrage 

Predstavnici Komisije za nestala lica Međunarodnog Crvenog krsta i članovi porodica kidnapovanih i nestalih ocenjuju da su nedostatak informacija, nemogućnost pristupa ključnim arhivama kao i nespremnost institucija da se odgovornije pristupi problemu nestalih lica razlozi što pitanje nestalih, ne samo na prostoru KiM, već i na čitavom Balkana nema epilog više od 20 godina. 

Zajedno s predstavnicima Beograda, predstavnici Prištine i međunarodne zajednice istakli su spremnost da se sudbina nestalih rasvetli, ali i dodali da je broj identifikacija spao na jednocifren godišnje i da retko pređe 10 ili 11. 

"Po ovoj dinamici, a ovo je crna prognoza i nadam se da se neće desiti, biće potrebno 160 godina da se preostalih 1.635 osoba identifikuje", upozorio je predstavnik Međunarodne komisije za ekshumaciju i identifikaciju Luiđi Ndou. 

Problemi sa identifikacijom 

Rukovodilac Instituta za sudsku Medicinu iz Prištine Arsim Grdžaliju rekao je da je drugi problem to što se u 300 slučajeva krvne grupe članova porodice ne slažu sa DNK sa posmrtnih ostataka, tako da se ne može uraditi identifikacija. 

"Znamo da posle 2002. godine imamo više od 2.000 lica koje su članovi porodica sahranili bez utvrđene DNK analize i krvne grupe", naveo je Grdžaliju. 

Preneo je da je evidentirano da porodice odbijaju da daju krv za utvrđivanje identiteta, jer se nadaju da su njihovi nestali članovi živi, a da je u mrtvačnici u Prištini 300 neidentifikovanih leševa.